Juan 7
Reina-Valera 1909Translation
Reina-Valera 1909
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Y PASADAS estas cosas andaba Jesús en Galilea: que no quería andar en Judea, porque los Judíos procuraban matarle.
1И потом хођаше Исус по Галилеји; јер по Јудеји не хтеде да ходи, јер гледаху Јевреји да Га убију.
2Y estaba cerca la fiesta de los Judíos, la de los tabernáculos.
2Беше пак близу празник јеврејски, грађење сеница.
3Y dijéronle sus hermanos: Pásate de aquí, y vete á Judea, para que también tus discípulos vean las obras que haces.
3Тада Му рекоше браћа Његова: Изиђи одавде и иди у Јудеју, да и ученици Твоји виде дела која чиниш;
4Que ninguno que procura ser claro, hace algo en oculto. Si estas cosas haces, manifiéstate al mundo.
4јер нико не чини шта тајно, а сам тражи да је познат. Ако то чиниш јави себе свету.
5Porque ni aun sus hermanos creían en él.
5Јер ни браћа Његова не вероваху Га.
6Díceles entonces Jesús: Mi tiempo aun no ha venido; mas vuestro tiempo siempre está presto.
6Тада им рече Исус: Време моје још није дошло, а време је ваше свагда готово.
7No puede el mundo aborreceros á vosotros; mas á mí me aborrece, porque yo doy testimonio de él, que sus obras son malas.
7Не може свет мрзети на вас: а на мене мрзи, јер ја сведочим за њ да су дела његова зла.
8Vosotros subid á esta fiesta; yo no subo aún á esta fiesta, porque mi tiempo aun no es cumplido.
8Ви изиђите на празник овај: ја још нећу изићи на празник овај, јер се моје време још није навршило.
9Y habiéndoles dicho esto, quedóse en Galilea.
9Рекавши им ово оста у Галилеји.
10Mas como sus hermanos hubieron subido, entonces él también subió á la fiesta, no manifiestamente, sino como en secreto.
10А кад изиђоше браћа Његова на празник, тада и сам изиђе, не јавно него као тајно.
11Y buscábanle los Judíos en la fiesta, y decían: ¿Dónde está aquél?
11А Јевреји Га тражаху на празник и говораху: Где је он?
12Y había grande murmullo de él entre la gente: porque unos decían: Bueno es; y otros decían: No, antes engaña á las gentes.
12И беху за Њ многе распре у народу: једни говораху да је добар, а други: Није, него вара народ.
13Mas ninguno hablaba abiertamente de él, por miedo de los Judíos.
13Али нико не говораше јавно за Њ од страха јеврејског.
14Y al medio de la fiesta subió Jesús al templo, y enseñaba.
14Али одмах у половини празника изиђе Исус у цркву и учаше.
15Y maravillábanse los Judíos, diciendo: ¿Cómo sabe éste letras, no habiendo aprendido?
15И дивљаху се Јевреји говорећи: Како овај зна књиге, а није се учио?
16Respondióles Jesús, y dijo: Mi doctrina no es mía, sino de aquél que me envió.
16Тада им одговори Исус и рече: Моја наука није моја, него Оног који ме је послао.
17El que quisiere hacer su voluntad, conocerá de la doctrina si viene de Dios, ó si yo hablo de mí mismo.
17Ко хоће Његову вољу творити, разумеће је ли ова наука од Бога или ја сам од себе говорим.
18El que habla de sí mismo, su propia gloria busca; mas el que busca la gloria del que le envió, éste es verdadero, y no hay en él injusticia.
18Који говори сам од себе, славу своју тражи; а ко тражи славу оног који га је послао, он је истинит и у њему нема неправде.
19¿No os dió Moisés la ley, y ninguno de vosotros hace la ley? ¿Por qué me procuráis matar?
19Не даде ли Мојсије вама закон и нико од вас не живи по закону? Зашто тражите да ме убијете?
20Respondió la gente, y dijo: Demonio tienes: ¿quién te procura matar?
20Одговори народ и рече: Је ли ђаво у теби? Ко тражи да те убије?
21Jesús respondió, y díjoles: Una obra hice, y todos os maravilláis.
21Одговори Исус и рече им: Једно дело учиних и сви се дивите томе.
22Cierto, Moisés os dió la circuncisión (no porque sea de Moisés, mas de los padres); y en sábado circuncidáis al hombre.
22Мојсије вам даде да се обрезујете (не као да је од Мојсија него од отаца); и у суботу обрезујете човека.
23Si recibe el hombre la circuncisión en sábado, para que la ley de Moisés no sea quebrantada, ¿os enojáis conmigo porque en sábado hice sano todo un hombre?
23Ако се човек у суботу обрезује да се не поквари закон Мојсијев, срдите ли се на мене што свега човека исцелих у суботу?
24No juzguéis según lo que parece, mas juzgad justo juicio.
24Не гледајте ко је ко кад судите, него праведан суд судите.
25Decían entonces unos de los de Jerusalem: ¿No es éste al que buscan para matarlo?
25Тада говораху неки од Јерусалимљана: Није ли то онај ког траже да убију?
26Y he aquí, habla públicamente, y no le dicen nada; ¿si habrán entendido verdaderamente los príncipes, que éste es el Cristo?
26И гле, како говори слободно и ништа му не веле: Да не дознаше наши кнезови да је он заиста Христос?
27Mas éste, sabemos de dónde es: y cuando viniere el Cristo, nadie sabrá de dónde sea.
27Али овог знамо откуда је; а Христос кад дође, нико неће знати откуда је.
28Entonces clamaba Jesús en el templo, enseñando y diciendo: Y á mí me conocéis, y sabéis de dónde soy; y no he venido de mí mismo; mas el que me envió es verdadero, al cual vosotros no conocéis.
28Тада Исус повика у цркви учећи и рече: И мене познајете и знате откуда сам; и сам од себе не дођох, него има Истинити који ме посла, ког ви не знате.
29Yo le conozco, porque de él soy, y él me envió.
29Ја Га знам, јер сам од Њега и Он ме посла.
30Entonces procuraban prenderle; mas ninguno puso en él mano, porque aun no había venido su hora.
30Тада гледаху да Га ухвате; и нико не метну на Њ руке, јер још не беше дошао час Његов.
31Y muchos del pueblo creyeron en él, y decían: El Cristo, cuando viniere, ¿hará más señales que las que éste hace?
31А од народа многи Га вероваше, и говораху: Кад дође Христос еда ли ће више чудеса чинити него Овај што чини?
32Los Fariseos oyeron á la gente que murmuraba de él estas cosas; y los príncipes de los sacerdotes y los Fariseos enviaron servidores que le prendiesen.
32Чуше фарисеји од народа такав говор за Њега, и послаше фарисеји и главари свештенички слуге да Га ухвате.
33Y Jesús dijo: Aun un poco de tiempo estaré con vosotros, é iré al que me envió.
33Тада рече Исус: Још сам мало времена с вама, па идем к Ономе који ме посла.
34Me buscaréis, y no me hallaréis; y donde yo estaré, vosotros no podréis venir.
34Тражићете ме и нећете ме наћи; и где сам ја ви не можете доћи.
35Entonces los Judíos dijeron entre sí: ¿A dónde se ha de ir éste que no le hallemos? ¿Se ha de ir á los esparcidos entre los Griegos, y á enseñar á los Griegos?
35А Јевреји рекоше међу собом: Куда ће овај ићи да га ми не нађемо? Неће ли ићи међу растркане Грке, и Грке учити?
36¿Qué dicho es éste que dijo: Me buscaréis, y no me hallaréis; y donde yo estaré, vosotros no podréis venir?
36Шта значи ова реч што рече: Тражићете ме и нећете ме наћи; и где сам ја ви не можете доћи?
37Mas en el postrer día grande de la fiesta, Jesús se ponía en pie y clamaba, diciendo: Si alguno tiene sed, venga á mí y beba.
37А у последњи велики дан празника стајаше Исус и викаше говорећи: Ко је жедан нека дође к мени и пије.
38El que cree en mí, como dice la Escritura, ríos de agua viva correrán de su vientre.
38Који ме верује, као што писмо рече, из његова тела потећи ће реке живе воде.
39(Y esto dijo del Espíritu que habían de recibir los que creyesen en él: pues aun no había venido el Espíritu Santo; porque Jesús no estaba aún glorificado.)
39А ово рече за Духа ког после примише они који верују у име Његово: јер Дух Свети још не беше на њима, јер Исус још не беше прослављен.
40Entonces algunos de la multitud, oyendo este dicho, decían: Verdaderamente éste es el profeta.
40А многи од народа чувши ове речи говораху: Ово је заиста пророк.
41Otros decían: Este es el Cristo. Algunos empero decían: ¿De Galilea ha de venir el Cristo?
41Други говораху: Ово је Христос. А једни говораху: Зар ће Христос из Галилеје доћи?
42¿No dice la Escritura, que de la simiente de David, y de la aldea de Bethlehem, de donde era David, vendrá el Cristo?
42Не каза ли писмо да ће Христос доћи од семена Давидовог, и из села Витлејема одакле беше Давид?
43Así que había disensión entre la gente acerca de él.
43Тако распра постаде у народу Њега ради.
44Y algunos de ellos querían prenderle; mas ninguno echó sobre él manos.
44А неки од њих хтеше да Га ухвате; али нико не метну руку на Њ.
45Y los ministriles vinieron á los principales sacerdotes y á los Fariseos; y ellos les dijeron: ¿Por qué no le trajisteis?
45Дођоше пак слуге ка главарима свештеничким и фарисејима; и они им рекоше: Зашто га не доведосте?
46Los ministriles respondieron: Nunca ha hablado hombre así como este hombre.
46А слуге одговорише: Никад човек није тако говорио као овај човек.
47Entonces los Fariseos les respondieron: ¿Estáis también vosotros engañados?
47Тада им одговорише фарисеји: Зар се и ви преваристе?
48¿Ha creído en él alguno de los príncipes, ó de los Fariseos?
48Верова ли га ко од кнезова или од фарисеја?
49Mas estos comunales que no saben la ley, malditos son.
49Него народ овај, који не зна закон, проклет је.
50Díceles Nicodemo (el que vino á él de noche, el cual era uno de ellos):
50Рече им Никодим што долази к Њему ноћу, који беше један од њих:
51¿Juzga nuestra ley á hombre, si primero no oyere de él, y entendiere lo que ha hecho?
51Еда ли закон наш суди човеку докле га најпре не саслуша и дозна шта чини?
52Respondieron y dijéronle: ¿Eres tú también Galileo? Escudriña y ve que de Galilea nunca se levantó profeta.
52Одговорише му и рекоше: Ниси ли и ти из Галилеје? Разгледај и види да пророк из Галилеје не долази.
53Y fuése cada uno á su casa.
53И отидоше сваки својој кући.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.