Juan 12
Reina-Valera 1909Translation
Reina-Valera 1909
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Y JESÚS, seis días antes de la Pascua, vino á Bethania, donde estaba Lázaro, que había sido muerto, al cual había resucitado de los muertos.
1А Исус пре пасхе на шест дана дође у Витанију где беше Лазар што умре, кога подиже из мртвих.
2E hiciéronle allí una cena: y Marta servía, y Lázaro era uno de los que estaban sentados á la mesa juntamente con él.
2Онде Му, пак, зготовише вечеру, и Марта служаше, а и Лазар сеђаше с њим за трпезом;
3Entonces María tomó una libra de ungüento de nardo líquido de mucho precio, y ungió los pies de Jesús, y limpió sus pies con sus cabellos: y la casa se llenó del olor del ungüento.
3а Марија узевши литру правог нардовог многоценог мира помаза ноге Исусове, и отре косом својом ноге Његове; а кућа се напуни мириса од мира.
4Y dijo uno de sus discípulos, Judas Iscariote, hijo de Simón, el que le había de entregar:
4Онда рече један од ученика Његових, Јуда Симонов Искариотски, који Га после издаде:
5¿Por qué no se ha vendido este ungüento por trescientos dineros, y se dió á los pobres?
5Зашто се ово миро не продаде за триста гроша и не даде сиромасима?
6Mas dijo esto, no por el cuidado que él tenía de los pobres; sino porque era ladrón, y tenía la bolsa, y traía lo que se echaba en ella.
6А ово не рече што се стараше за сиромахе, него што беше лупеж, и имаше ковчежић, и ношаше што се меташе у њ.
7Entonces Jesús dijo: Déjala: para el día de mi sepultura ha guardado esto;
7А Исус рече: Не дирајте у њу; она је то дохранила за дан мог погреба;
8Porque á los pobres siempre los tenéis con vosotros, mas á mí no siempre me tenéis.
8јер сиромахе свагда имате са собом, а мене немате свагда.
9Entonces mucha gente de los Judíos entendió que él estaba allí; y vinieron no solamente por causa de Jesús, mas también por ver á Lázaro, al cual había resucitado de los muertos.
9Разуме, пак, многи народ из Јудеје да је онде и дођоше не само Исуса ради него и да виде Лазара ког подиже из мртвих.
10Consultaron asimismo los príncipes de los sacerdotes, de matar también á Lázaro;
10А главари свештенички договорише се да и Лазара убију;
11Porque muchos de los Judíos iban y creían en Jesús por causa de él.
11јер многи њега ради иђаху из Јудеје и вероваху Исуса.
12El siguiente día, mucha gente que había venido á la fiesta, como oyeron que Jesús venía á Jerusalem,
12А сутрадан, многи од народа који беше дошао на празник, чувши да Исус иде у Јерусалим
13Tomaron ramos de palmas, y salieron á recibirle, y clamaban: ¡Hosanna, Bendito el que viene en el nombre del Señor, el Rey de Israel!
13узеше гране од финика и изиђоше Му на сусрет, и викаху говорећи: Осана! Благословен који иде у име Господње, цар Израиљев.
14Y halló Jesús un asnillo, y se sentó sobre él, como está escrito:
14А Исус нашавши магаре уседе на њ, као што је писано:
15No temas, hija de Sión: he aquí tu Rey viene, sentado sobre un pollino de asna.
15Не бој се кћери Сионова, ево цар твој иде седећи на магарету.
16Estas cosas no las entendieron sus discípulos de primero: empero cuando Jesús fué glorificado, entonces se acordaron de que estas cosas estaban escritas de él, y que le hicieron estas cosas.
16Али ово ученици Његови не разумеше пре: него кад се прослави Исус онда се опоменуше да ово беше за Њега писано, и ово Му учинише.
17Y la gente que estaba con él, daba testimonio de cuando llamó á Lázaro del sepulcro, y le resucitó de los muertos.
17А народ сведочаше који беше пре с Њим кад Лазара изазва из гроба и подиже га из мртвих.
18Por lo cual también había venido la gente á recibirle, porque había oído que él había hecho esta señal;
18Зато Га и срете народ, јер чуше да Он учини ово чудо.
19Mas los Fariseos dijeron entre sí: ¿Veis que nada aprovecháis? he aquí, el mundo se va tras de él.
19А фарисеји говораху међу собом: Видите да ништа не помаже? Гле, свет иде за њим.
20Y había ciertos Griegos de los que habían subido á adorar en la fiesta:
20А беху неки Грци који беху дошли на празник да се моле Богу.
21Estos pues, se llegaron á Felipe, que era de Bethsaida de Galilea, y rogáronle, diciendo: Señor, querríamos ver á Jesús.
21Они дакле приступише к Филипу, који беше из Витсаиде галилејске, и мољаху га говорећи: Господине! Ми бисмо хтели да видимо Исуса.
22Vino Felipe, y díjolo á Andrés: Andrés entonces, y Felipe, lo dicen á Jesús.
22Дође Филип и каза Андрији, а Андрија и Филип опет казаше Исусу.
23Entonces Jesús les respondió, diciendo: La hora viene en que el Hijo del hombre ha de ser glorificado.
23А Исус одговори им говорећи: Дође час да се прослави Син човечији.
24De cierto, de cierto os digo, que si el grano de trigo no cae en la tierra y muere, él solo queda; mas si muriere, mucho fruto lleva.
24Заиста, заиста вам кажем: Ако зрно пшенично паднувши на земљу не умре, оно једно остане; ако ли умре много рода роди;
25El que ama su vida, la perderá; y el que aborrece su vida en este mundo, para vida eterna la guardará.
25који љуби душу своју изгубиће је, а ко мрзи на душу своју на овом свету, сачуваће је за живот вечни.
26Si alguno me sirve, sígame: y donde yo estuviere, allí también estará mi servidor. Si alguno me sirviere, mi Padre le honrará.
26Ко мени служи, за мном нек иде, и где сам ја онде и слуга мој нек буде; и ко мени служи оног ће поштовати Отац мој.
27Ahora está turbada mi alma; ¿y qué diré? Padre, sálvame de esta hora. Mas por esto he venido en esta hora.
27Сад је душа моја жалосна; и шта да кажем? Оче! Сачувај ме од овог часа; али за то дођох на час овај.
28Padre, glorifica tu nombre. Entonces vino una voz del cielo: Y lo he glorificado, y lo glorificaré otra vez.
28Оче! Прослави име своје! Тада глас дође с неба: И прославио сам и опет ћу прославити.
29Y la gente que estaba presente, y había oído, decía que había sido trueno. Otros decían: Angel le ha hablado.
29А кад чу народ који стајаше, говораху: Гром загрми; а други говораху: Анђео му говори.
30Respondió Jesús, y dijo: No ha venido esta voz por mi causa, mas por causa de vosotros.
30Исус одговори и рече: Овај глас не би мене ради него народа ради.
31Ahora es el juicio de este mundo: ahora el príncipe de este mundo será echado fuera.
31Сад је суд овом свету; сад ће бити истеран кнез овог света напоље.
32Y yo, si fuere levantado de la tierra, á todos traeré á mí mismo.
32И кад ја будем подигнут од земље, све ћу привући к себи.
33Y esto decía dando á entender de qué muerte había de morir.
33А ово говораше да покаже каквом ће смрти умрети.
34Respondióle la gente: Nosotros hemos oído de la ley, que el Cristo permanece para siempre: ¿cómo pues dices tú: Conviene que el Hijo del hombre sea levantado? ¿Quién es este Hijo del hombre?
34Народ Му одговори: Ми чусмо из закона да ће Христос остати вавек; како ти говориш да се сину човечијем ваља подигнути? Ко је тај син човечији?
35Entonces Jesús les dice: Aun por un poco estará la luz entre vosotros: andad entre tanto que tenéis luz, porque no os sorprendan las tinieblas; porque el que anda en tinieblas, no sabe dónde va.
35А Исус им рече: Још је мало времена видело с вама; ходите док видело имате да вас тама не обузме; јер ко ходи по тами не зна куда иде.
36Entre tanto que tenéis la luz, creed en la luz, para que seáis hijos de luz. Estas cosas habló Jesús, y fuése, y escondióse de ellos.
36Док видело имате верујте видело, да будете синови видела. Рекавши ово Исус отиде и сакри се од њих.
37Empero habiendo hecho delante de ellos tantas señales, no creían en él.
37Ако је и чинио толика чудеса пред њима, опет Га не вероваху;
38Para que se cumpliese el dicho que dijo el profeta Isaías: ¿Señor, quién ha creído á nuestro dicho? ¿y el brazo del Señor, á quién es revelado?
38да се збуде реч Исаије пророка који рече: Господе! Ко верова говорењу нашем? И рука Господња коме се откри?
39Por esto no podían creer, porque otra vez dijo Isaías:
39Зато не могаху веровати, јер опет рече Исаија:
40Cegó los ojos de ellos, y endureció su corazón; porque no vean con los ojos, y entiendan de corazón, y se conviertan, y yo los sane.
40Заслепио је очи њихове и окаменио срца њихова, да не виде очима ни срцем разумеју, и не обрате се да их исцелим.
41Estas cosas dijo Isaías cuando vió su gloria, y habló de él.
41Ово рече Исаија кад виде славу Његову и говори за Њега.
42Con todo eso, aun de los príncipes, muchos creyeron en él; mas por causa de los Fariseos no lo confesaban, por no ser echados de la sinagoga.
42Али опет и од кнезова многи Га вероваше; него ради фарисеја не признаваху, да не би били изгнани из зборнице;
43Porque amaban más la gloria de los hombres que la gloria de Dios.
43јер им већма омиле слава људска него слава Божија.
44Mas Jesús clamó y dijo: El que cree en mí, no cree en mí, sino en el que me envió;
44А Исус повика и рече: Ко мене верује не верује мене, него Оног који ме посла;
45Y el que me ve, ve al que me envió.
45и ко види мене, види Оног који ме посла.
46Yo la luz he venido al mundo, para que todo aquel que cree en mí no permanezca en tinieblas.
46Ја дођох видело на свет, да ниједан који ме верује не остане у тами.
47Y el que oyere mis palabras, y no las creyere, yo no le juzgo; porque no he venido á juzgar al mundo, sino á salvar al mundo.
47И ко чује моје речи и не верује, ја му нећу судити; јер ја не дођох да судим свету, него да спасем свет.
48El que me desecha, y no recibe mis palabras, tiene quien le juzgue: la palabra que he hablado, ella le juzgará en el día postrero.
48Који се одрече мене, и не прима речи моје, има себи судију: реч коју ја говорих она ће му судити у последњи дан;
49Porque yo no he hablado de mí mismo: mas el Padre que me envió, él me dió mandamiento de lo que he de decir, y de lo que he de hablar.
49јер ја од себе не говорих, него Отац који ме посла Он ми даде заповест шта ћу казати и шта ћу говорити.
50Y sé que su mandamiento es vida eterna: así que, lo que yo hablo, como el Padre me lo ha dicho, así hablo.
50И знам да је заповест Његова живот вечни. Шта ја дакле говорим онако говорим као што ми рече Отац.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.