Јован 12
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1А Исус пре пасхе на шест дана дође у Витанију где беше Лазар што умре, кога подиже из мртвих.
1А Исус пре пасхе на шест дана дође у Витанију где беше Лазар што умре, кога подиже из мртвих.
2Онде Му, пак, зготовише вечеру, и Марта служаше, а и Лазар сеђаше с њим за трпезом;
2Онде Му, пак, зготовише вечеру, и Марта служаше, а и Лазар сеђаше с њим за трпезом;
3а Марија узевши литру правог нардовог многоценог мира помаза ноге Исусове, и отре косом својом ноге Његове; а кућа се напуни мириса од мира.
3а Марија узевши литру правог нардовог многоценог мира помаза ноге Исусове, и отре косом својом ноге Његове; а кућа се напуни мириса од мира.
4Онда рече један од ученика Његових, Јуда Симонов Искариотски, који Га после издаде:
4Онда рече један од ученика Његових, Јуда Симонов Искариотски, који Га после издаде:
5Зашто се ово миро не продаде за триста гроша и не даде сиромасима?
5Зашто се ово миро не продаде за триста гроша и не даде сиромасима?
6А ово не рече што се стараше за сиромахе, него што беше лупеж, и имаше ковчежић, и ношаше што се меташе у њ.
6А ово не рече што се стараше за сиромахе, него што беше лупеж, и имаше ковчежић, и ношаше што се меташе у њ.
7А Исус рече: Не дирајте у њу; она је то дохранила за дан мог погреба;
7А Исус рече: Не дирајте у њу; она је то дохранила за дан мог погреба;
8јер сиромахе свагда имате са собом, а мене немате свагда.
8јер сиромахе свагда имате са собом, а мене немате свагда.
9Разуме, пак, многи народ из Јудеје да је онде и дођоше не само Исуса ради него и да виде Лазара ког подиже из мртвих.
9Разуме, пак, многи народ из Јудеје да је онде и дођоше не само Исуса ради него и да виде Лазара ког подиже из мртвих.
10А главари свештенички договорише се да и Лазара убију;
10А главари свештенички договорише се да и Лазара убију;
11јер многи њега ради иђаху из Јудеје и вероваху Исуса.
11јер многи њега ради иђаху из Јудеје и вероваху Исуса.
12А сутрадан, многи од народа који беше дошао на празник, чувши да Исус иде у Јерусалим
12А сутрадан, многи од народа који беше дошао на празник, чувши да Исус иде у Јерусалим
13узеше гране од финика и изиђоше Му на сусрет, и викаху говорећи: Осана! Благословен који иде у име Господње, цар Израиљев.
13узеше гране од финика и изиђоше Му на сусрет, и викаху говорећи: Осана! Благословен који иде у име Господње, цар Израиљев.
14А Исус нашавши магаре уседе на њ, као што је писано:
14А Исус нашавши магаре уседе на њ, као што је писано:
15Не бој се кћери Сионова, ево цар твој иде седећи на магарету.
15Не бој се кћери Сионова, ево цар твој иде седећи на магарету.
16Али ово ученици Његови не разумеше пре: него кад се прослави Исус онда се опоменуше да ово беше за Њега писано, и ово Му учинише.
16Али ово ученици Његови не разумеше пре: него кад се прослави Исус онда се опоменуше да ово беше за Њега писано, и ово Му учинише.
17А народ сведочаше који беше пре с Њим кад Лазара изазва из гроба и подиже га из мртвих.
17А народ сведочаше који беше пре с Њим кад Лазара изазва из гроба и подиже га из мртвих.
18Зато Га и срете народ, јер чуше да Он учини ово чудо.
18Зато Га и срете народ, јер чуше да Он учини ово чудо.
19А фарисеји говораху међу собом: Видите да ништа не помаже? Гле, свет иде за њим.
19А фарисеји говораху међу собом: Видите да ништа не помаже? Гле, свет иде за њим.
20А беху неки Грци који беху дошли на празник да се моле Богу.
20А беху неки Грци који беху дошли на празник да се моле Богу.
21Они дакле приступише к Филипу, који беше из Витсаиде галилејске, и мољаху га говорећи: Господине! Ми бисмо хтели да видимо Исуса.
21Они дакле приступише к Филипу, који беше из Витсаиде галилејске, и мољаху га говорећи: Господине! Ми бисмо хтели да видимо Исуса.
22Дође Филип и каза Андрији, а Андрија и Филип опет казаше Исусу.
22Дође Филип и каза Андрији, а Андрија и Филип опет казаше Исусу.
23А Исус одговори им говорећи: Дође час да се прослави Син човечији.
23А Исус одговори им говорећи: Дође час да се прослави Син човечији.
24Заиста, заиста вам кажем: Ако зрно пшенично паднувши на земљу не умре, оно једно остане; ако ли умре много рода роди;
24Заиста, заиста вам кажем: Ако зрно пшенично паднувши на земљу не умре, оно једно остане; ако ли умре много рода роди;
25који љуби душу своју изгубиће је, а ко мрзи на душу своју на овом свету, сачуваће је за живот вечни.
25који љуби душу своју изгубиће је, а ко мрзи на душу своју на овом свету, сачуваће је за живот вечни.
26Ко мени служи, за мном нек иде, и где сам ја онде и слуга мој нек буде; и ко мени служи оног ће поштовати Отац мој.
26Ко мени служи, за мном нек иде, и где сам ја онде и слуга мој нек буде; и ко мени служи оног ће поштовати Отац мој.
27Сад је душа моја жалосна; и шта да кажем? Оче! Сачувај ме од овог часа; али за то дођох на час овај.
27Сад је душа моја жалосна; и шта да кажем? Оче! Сачувај ме од овог часа; али за то дођох на час овај.
28Оче! Прослави име своје! Тада глас дође с неба: И прославио сам и опет ћу прославити.
28Оче! Прослави име своје! Тада глас дође с неба: И прославио сам и опет ћу прославити.
29А кад чу народ који стајаше, говораху: Гром загрми; а други говораху: Анђео му говори.
29А кад чу народ који стајаше, говораху: Гром загрми; а други говораху: Анђео му говори.
30Исус одговори и рече: Овај глас не би мене ради него народа ради.
30Исус одговори и рече: Овај глас не би мене ради него народа ради.
31Сад је суд овом свету; сад ће бити истеран кнез овог света напоље.
31Сад је суд овом свету; сад ће бити истеран кнез овог света напоље.
32И кад ја будем подигнут од земље, све ћу привући к себи.
32И кад ја будем подигнут од земље, све ћу привући к себи.
33А ово говораше да покаже каквом ће смрти умрети.
33А ово говораше да покаже каквом ће смрти умрети.
34Народ Му одговори: Ми чусмо из закона да ће Христос остати вавек; како ти говориш да се сину човечијем ваља подигнути? Ко је тај син човечији?
34Народ Му одговори: Ми чусмо из закона да ће Христос остати вавек; како ти говориш да се сину човечијем ваља подигнути? Ко је тај син човечији?
35А Исус им рече: Још је мало времена видело с вама; ходите док видело имате да вас тама не обузме; јер ко ходи по тами не зна куда иде.
35А Исус им рече: Још је мало времена видело с вама; ходите док видело имате да вас тама не обузме; јер ко ходи по тами не зна куда иде.
36Док видело имате верујте видело, да будете синови видела. Рекавши ово Исус отиде и сакри се од њих.
36Док видело имате верујте видело, да будете синови видела. Рекавши ово Исус отиде и сакри се од њих.
37Ако је и чинио толика чудеса пред њима, опет Га не вероваху;
37Ако је и чинио толика чудеса пред њима, опет Га не вероваху;
38да се збуде реч Исаије пророка који рече: Господе! Ко верова говорењу нашем? И рука Господња коме се откри?
38да се збуде реч Исаије пророка који рече: Господе! Ко верова говорењу нашем? И рука Господња коме се откри?
39Зато не могаху веровати, јер опет рече Исаија:
39Зато не могаху веровати, јер опет рече Исаија:
40Заслепио је очи њихове и окаменио срца њихова, да не виде очима ни срцем разумеју, и не обрате се да их исцелим.
40Заслепио је очи њихове и окаменио срца њихова, да не виде очима ни срцем разумеју, и не обрате се да их исцелим.
41Ово рече Исаија кад виде славу Његову и говори за Њега.
41Ово рече Исаија кад виде славу Његову и говори за Њега.
42Али опет и од кнезова многи Га вероваше; него ради фарисеја не признаваху, да не би били изгнани из зборнице;
42Али опет и од кнезова многи Га вероваше; него ради фарисеја не признаваху, да не би били изгнани из зборнице;
43јер им већма омиле слава људска него слава Божија.
43јер им већма омиле слава људска него слава Божија.
44А Исус повика и рече: Ко мене верује не верује мене, него Оног који ме посла;
44А Исус повика и рече: Ко мене верује не верује мене, него Оног који ме посла;
45и ко види мене, види Оног који ме посла.
45и ко види мене, види Оног који ме посла.
46Ја дођох видело на свет, да ниједан који ме верује не остане у тами.
46Ја дођох видело на свет, да ниједан који ме верује не остане у тами.
47И ко чује моје речи и не верује, ја му нећу судити; јер ја не дођох да судим свету, него да спасем свет.
47И ко чује моје речи и не верује, ја му нећу судити; јер ја не дођох да судим свету, него да спасем свет.
48Који се одрече мене, и не прима речи моје, има себи судију: реч коју ја говорих она ће му судити у последњи дан;
48Који се одрече мене, и не прима речи моје, има себи судију: реч коју ја говорих она ће му судити у последњи дан;
49јер ја од себе не говорих, него Отац који ме посла Он ми даде заповест шта ћу казати и шта ћу говорити.
49јер ја од себе не говорих, него Отац који ме посла Он ми даде заповест шта ћу казати и шта ћу говорити.
50И знам да је заповест Његова живот вечни. Шта ја дакле говорим онако говорим као што ми рече Отац.
50И знам да је заповест Његова живот вечни. Шта ја дакле говорим онако говорим као што ми рече Отац.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.