Johan 12
Asang Khongca Bible (Eastern Khumi Chin, 2019)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Misong loihhaih poih phak tomhaih ni tarukto naah, Jesu loe kadueh Lazaru pathawkhaih Bethani avang to phak.
1А Исус пре пасхе на шест дана дође у Витанију где беше Лазар што умре, кога подиже из мртвих.
2To avang ah nihcae mah anih han duembuh caakhaih sak pae o; Martha mah caaknaek to thongh pae: toe Lazaru loe caboi nuiah Anih hoi nawnto anghnut.
2Онде Му, пак, зготовише вечеру, и Марта служаше, а и Лазар сеђаше с њим за трпезом;
3To naah Meri mah, atho kana parai hmuihoih tui tabu maeto lak moe, Jesu ih khok to bawh pae pacoengah, a sam hoiah huk pae: to naah imthung ah hmuihoih tui to koi.
3а Марија узевши литру правог нардовог многоценог мира помаза ноге Исусове, и отре косом својом ноге Његове; а кућа се напуни мириса од мира.
4To pacoengah a hnukbang kaminawk thung ih maeto, Anih angphat taak han kaom Simon capa, Juda Iskariot mah,
4Онда рече један од ученика Његових, Јуда Симонов Искариотски, који Га после издаде:
5tikhoe kamtang kaminawk na paek hanah hae hmuihoih tui hae phoisa cumvai thumto hoiah na zaw ai loe? tiah a naa.
5Зашто се ово миро не продаде за триста гроша и не даде сиромасима?
6Kamtang kaminawk abomh han koeh pongah anih mah hae lok hae thuih ih na ai ni; anih loe kamqu ah oh, phoisa pakuemkung ah oh moe, phoisa to angmah han patoh kami ah oh pongah ni to tiah lok a thuih.
6А ово не рече што се стараше за сиромахе, него што беше лупеж, и имаше ковчежић, и ношаше што се меташе у њ.
7Jesu mah nongpata loe angmah hmawk ah om nasoe: Kai aphumhaih ni han ih ni hae hmuihoih tui hae a suek.
7А Исус рече: Не дирајте у њу; она је то дохранила за дан мог погреба;
8Kamtang kaminawk loe nangcae hoi nawnto oh o poe; toe Kai loe nangcae hoi nawnto ka om poe mak ai, tiah a naa.
8јер сиромахе свагда имате са собом, а мене немате свагда.
9Anih toah oh, tiah Judahnawk mah panoek o naah, Jesu hnuk han ih khue ai ah, duekhaih thung hoi anih mah pathawk ih Lazaru doeh hnuk han koeh o pongah, paroeai kaminawk angzoh o.
9Разуме, пак, многи народ из Јудеје да је онде и дођоше не само Исуса ради него и да виде Лазара ког подиже из мртвих.
10Kalen koek qaima mah Lazaru doeh hum hanah pacaeng;
10А главари свештенички договорише се да и Лазара убију;
11Lazaru kawng pongah paroeai Judah kaminawk mah qaima to caeh o taak moe, Jesu tanghaih to tawnh o.
11јер многи њега ради иђаху из Јудеје и вероваху Исуса.
12Khawnbang phak naah loe, poihkung ah angzo paroeai kaminawk mah, Jesu Jerusalem ah angzoh, tiah thaih o.
12А сутрадан, многи од народа који беше дошао на празник, чувши да Исус иде у Јерусалим
13Bawksawk qam hoi kanghmong thing tanghang to sin o moe, anih dawt hanah caeh o, Hosanna: Angraeng hmin hoi angzo Israel Siangpahrang loe tahamhoihaih om nasoe, tiah hang o.
13узеше гране од финика и изиђоше Му на сусрет, и викаху говорећи: Осана! Благословен који иде у име Господње, цар Израиљев.
14Jesu mah laa hrang to hnuk naah, a nuiah angthueng;
14А Исус нашавши магаре уседе на њ, као што је писано:
15Zion canu, zii hmah: khenah, na Siangpahrang loe laa hrang nuiah angthueng moe, angzoh, tiah tarik ih oh.
15Не бој се кћери Сионова, ево цар твој иде седећи на магарету.
16Tangsuek naah loe a hnukbang kaminawk mah hae hmuennawk hae thaih o kop ai: toe Jesu to pakoeh ah oh naah, hae hmuennawk loe Anih kawng ni tarik o, hae hmuennawk loe Anih han ih ni sak pae o, tito nihcae mah panoek o.
16Али ово ученици Његови не разумеше пре: него кад се прослави Исус онда се опоменуше да ово беше за Њега писано, и ово Му учинише.
17Anih mah Lazaru to taprong thung hoiah kawk moe, duekhaih thung hoiah pathawk let naah kaom paroeai kaminawk loe, Anih hnukung ah oh o.
17А народ сведочаше који беше пре с Њим кад Лазара изазва из гроба и подиже га из мртвих.
18Anih mah dawnrai hmuen sak, tito nihcae mah thaih o naah, anih hnuk hanah caeh o.
18Зато Га и срете народ, јер чуше да Он учини ово чудо.
19To pongah Farasinawk mah kawbang doeh na sah o thai ai boeh, khen oh, long loe Anih hnukah ni caeh boeh, tiah a thuih o.
19А фарисеји говораху међу собом: Видите да ништа не помаже? Гле, свет иде за њим.
20Poih tue ah Sithaw bok han angzo kaminawk thungah Griknawk doeh athum o toeng:
20А беху неки Грци који беху дошли на празник да се моле Богу.
21to kaminawk loe Kalili prae Bethsaida avang ah om kami, Philip khaeah angzoh o moe, Patukkung, Jesu hnuk han ka koeh o, tiah tahmenhaih hnik o.
21Они дакле приступише к Филипу, који беше из Витсаиде галилејске, и мољаху га говорећи: Господине! Ми бисмо хтели да видимо Исуса.
22Philip loe caeh moe, Andru khaeah thuih pae: to pacoengah Andru hoi Philip Jesu khaeah caeh hoi moe, thuih pae hoi let.
22Дође Филип и каза Андрији, а Андрија и Филип опет казаше Исусу.
23Jesu mah nihcae khaeah, Kami Capa pakoehhaih atue loe phak boeh.
23А Исус одговори им говорећи: Дође час да се прослави Син човечији.
24Loktang to, loktang ah, kang thuih o, Cangti loe long ah krak moe, dueh ai nahaeloe, angmah toengroeng ah ni oh: toe a duek naah loe, athaih paroeai athaih.
24Заиста, заиста вам кажем: Ако зрно пшенично паднувши на земљу не умре, оно једно остане; ако ли умре много рода роди;
25Mi kawbaktih doeh a hinghaih palung kami loe, anghmaa tih; hae long nuiah a hinghaih hnuma kami loe dungzan hinghaih to toep tih.
25који љуби душу своју изгубиће је, а ко мрзи на душу своју на овом свету, сачуваће је за живот вечни.
26Mi kawbaktih doeh Ka tok sah kami loe, Ka hnukah bang nasoe; Ka ohhaih ahmuen ah, Ka tamna doeh om toeng tih: Ka tok sah kami loe Kam Pa mah pakoeh tih.
26Ко мени служи, за мном нек иде, и где сам ја онде и слуга мој нек буде; и ко мени служи оног ће поштовати Отац мој.
27Vaihi ka poekhaih angpho; timaw ka thuih han? Pa, hae atue thung hoiah na pahlong ah: toe hae tiah oh han ih ni, hae atue ah kang zoh.
27Сад је душа моја жалосна; и шта да кажем? Оче! Сачувај ме од овог часа; али за то дођох на час овај.
28Pa, na hmin to pakoeh ah, tiah a naa. To naah van hoiah, Ka pakoeh hmaek boeh, Ka pakoeh let han vop, tiah lok to angzoh.
28Оче! Прослави име своје! Тада глас дође с неба: И прославио сам и опет ћу прославити.
29To ahmuen ah angdoe kaminawk mah, To lok to thaih o naah, Khopazih, tiah thuih o: kalah kaminawk mah loe, Van kami mah lok a thuih pae, tiah thuih o.
29А кад чу народ који стајаше, говораху: Гром загрми; а други говораху: Анђео му говори.
30Jesu mah hae lok loe kai han angzo ai, nangcae hanah ni angzoh.
30Исус одговори и рече: Овај глас не би мене ради него народа ради.
31Hae long loe vaihi lokcaek ah oh boeh: hae long angraeng haekhaih to om tih.
31Сад је суд овом свету; сад ће бити истеран кнез овог света напоље.
32Kai long ranui ah atoengh tahang naah, kaminawk boih kaimah khaeah ka zaeh han, tiah a naa.
32И кад ја будем подигнут од земље, све ћу привући к себи.
33Hae lok loe, anih kawbangmaw due tih, tiah thuih koehhaih ih ni.
33А ово говораше да покаже каквом ће смрти умрети.
34To naah paroeai kaminawk mah anih khaeah, Kri loe dungzan ah caak poe tih, tiah kaalok mah thuih ih lok to ka thaih o: nangmah loe kawbangmaw, Kami Capa to ranui ah bang o tih, tiah na thuih, hae Kami Capa loe mi maw? tiah pathim pae o.
34Народ Му одговори: Ми чусмо из закона да ће Христос остати вавек; како ти говориш да се сину човечијем ваља подигнути? Ко је тај син човечији?
35To naah Jesu mah nihcae khaeah, Aanghaih loe nawnetta thungah ni nangcae hoi nawn to oh. Aanghaih na tawnh o naah caeh oh, to tih ai nahaeloe nangcae nuiah vinghaih pha moeng tih: khoving thung caeh kami loe naa ah maw a caeh, tito panoek ai.
35А Исус им рече: Још је мало времена видело с вама; ходите док видело имате да вас тама не обузме; јер ко ходи по тами не зна куда иде.
36Aanghaih caa ah na oh o thai hanah, aanghaih na tawnh o naah, aanghaih to tang oh, tiah a naa. Hae loknawk a thuih pacoengah, Jesu mah nihcae to yae moe, caehtaak ving.
36Док видело имате верујте видело, да будете синови видела. Рекавши ово Исус отиде и сакри се од њих.
37Anih mah nihcae hma ah paroeai dawnrai hmuen sak pae cadoeh, nihcae mah anih to tang o ai.
37Ако је и чинио толика чудеса пред њима, опет Га не вероваху;
38Angraeng, ka thuih o ih lok tang kami oh o maw? Angraeng ih ban loe mi khaeah maw amtueng? tiah tahmaa Isaiah mah thuih ih lok akoep han ih ni oh.
38да се збуде реч Исаије пророка који рече: Господе! Ко верова говорењу нашем? И рука Господња коме се откри?
39To pongah nihcae mah tang o thai ai, Isaiah mah,
39Зато не могаху веровати, јер опет рече Исаија:
40Anih mah nihcae mikmaengsak moe, nihcae ih palung amtaksak; to tih ai nahaeloe nihcae mah mik hoiah hnu o moeng tih, palung hoiah panoek o ueloe, amnlaem o tih, to naah kai mah nihcae to ngan ka tuisak moeng tih, tiah thuih let.
40Заслепио је очи њихове и окаменио срца њихова, да не виде очима ни срцем разумеју, и не обрате се да их исцелим.
41Isaiah mah, Anih lensawkhaih hnuk naah, Anih kawng to hae tiah thuih.
41Ово рече Исаија кад виде славу Његову и говори за Њега.
42To tiah om cadoeh, paroeai ukkung ah kaom kaminawk mah anih to tang o; toe Farasinawk mah sineko thung hoiah haek moeng tih, tiah a poek o pongah, Anih kawng to nihcae mah taphong o ai.
42Али опет и од кнезова многи Га вероваше; него ради фарисеја не признаваху, да не би били изгнани из зборнице;
43Nihcae loe Sithaw mah pakoeh pongah kami mah pakoehhaih to koeh o kue.
43јер им већма омиле слава људска него слава Божија.
44To naah Jesu mah, Kai tang kami loe Kai to tang ai, Kai patoehkung tang kami ah ni oh.
44А Исус повика и рече: Ко мене верује не верује мене, него Оног који ме посла;
45Kai khen kami loe Kai patoehkung to a hnuk.
45и ко види мене, види Оног који ме посла.
46Kai tang kaminawk, khoving thungah oh o han ai ah, Kai loe long ah kangzo aanghaih ah ka oh.
46Ја дођох видело на свет, да ниједан који ме верује не остане у тами.
47Mi kawbaktih doeh ka lok to thaih moe, tang ai nahaeloe anih to lok ka caek mak ai: Kai loe long lokcaek hanah kang zo ai, long pahlong hanah ni kang zoh.
47И ко чује моје речи и не верује, ја му нећу судити; јер ја не дођох да судим свету, него да спасем свет.
48Kai talawk ai moe, ka lok tahngai ai kami lokcaekkung maeto oh: Ka thuih ih lok mah anih to hnukkhuem niah lokcaek tih.
48Који се одрече мене, и не прима речи моје, има себи судију: реч коју ја говорих она ће му судити у последњи дан;
49Kai loe kaimah koehah lok ka thui ai; toe ka thuih moe, ka patuk han ih lok loe kai patoehkung Pa mah ni ang paek.
49јер ја од себе не говорих, него Отац који ме посла Он ми даде заповест шта ћу казати и шта ћу говорити.
50Anih mah paek ih lok loe dungzan hinghaih lok ah oh, tito ka panoek: to pongah Pa mah ang thuihsak ih baktih toengah ni lok ka thuih, tiah a naa.
50И знам да је заповест Његова живот вечни. Шта ја дакле говорим онако говорим као што ми рече Отац.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.