Johan 11
Asang Khongca Bible (Eastern Khumi Chin, 2019)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Lazaru, tiah kawk ih kami loe ngannat, anih loe Meri hoi amnawk Martha ohhaih Bethani avang ih kami ah oh.
1Беше пак један болесник, Лазар из Витаније из села Марије и Марте, сестре њене.
2(To Meri loe nganna Lazaru ih tanuh ah oh moe, Angraeng ih khok to hmuihoih tui hoiah bawh moe, a sam hoiah anih ih khok hmawt pae kami ah oh.)
2(А Марија, које брат Лазар боловаше, беше она што помаза Господа миром и отре ноге Његове својом косом.)
3To pongah a tanuh hnik mah Anih khaeah, Angraeng, khenah, na palung ih kami loe ngannat, tiah lok a pat pae hoi.
3Онда послаше сестре к Њему говорећи: Господе! Гле, онај који Ти је мио болестан је.
4To lok to Jesu mah thaih naah, Hae nathaih loe duek han khoek to om ai, toe Sithaw lensawkhaih amtueng han ih ni oh, hae nathaih rang hoiah lensawk Sithaw Capa amtuenghaih to om tih, tiah a naa.
4А кад чу Исус, рече: Ова болест није на смрт, него на славу Божију, да се прослави Син Божји с ње.
5Jesu mah Martha, anih ih amnawk hoi Lazaru to palung.
5А Исус љубљаше Марту и сестру њену и Лазара.
6Lazaru ngannat ti, tiah Anih mah thaih pacoengah, anih loe a ohhaih ahmuen ah ni hnetto thung cam vop.
6А кад чу да је болестан, тада оста два дана на оном месту где беше.
7To pacoengah a hnukbang kaminawk khaeah, Jerusalem ah caeh o let si boeh, tiah a naa.
7А потом рече ученицима: Хајдемо опет у Јудеју.
8A hnukbang kaminawk mah Anih khaeah, Rabbi, canghni pangah ni Judahnawk mah thlung hoi vah hanah Ang pakrong o; to ahmuen ah Na caeh let han maw? tiah a naa o.
8Ученици Му рекоше: Рави! Сад Јудејци хтедоше да Те убију камењем, па опет хоћеш да идеш онамо?
9Jesu mah, Nito naah atue hatlai hnetto om ai maw? Mi kawbaktih doeh khodai ah caeh kami loe, hae long aanghaih to a hnuk pongah amthaek ai.
9Исус одговори: Није ли дванаест сахата у дану? Ко дању иде не спотиче се, јер види видело овог света;
10Toe khoving ah caeh kami loe, aanghaih om ai pongah, amthaek, tiah a naa.
10а ко иде ноћу спотиче се, јер нема видела у њему.
11Anih mah nihcae khaeah, Hae loknawk thuih pacoengah, Aicae ampui Lazaru loe a iih; toe Ka caeh moe, Ka pathawk han, tiah a naa.
11Ово каза, и потом им рече: Лазар, наш пријатељ, заспа; него идем да га пробудим.
12Anih hnukbang kaminawk mah, Angraeng, anih iip nahaeloe hoi tih, tiah a naa o.
12Онда Му рекоше ученици Његови: Господе! Ако је заспао, устаће.
13Jesu mah Lazaru loe duek boeh, tiah thuih koehhaih ih ni, toe nihcae mah loe iih rumramhaih mue a thuih, tiah poek o.
13А Исус им рече за смрт његову, а они мишљаху да говори за спавање сна.
14To pacoengah Jesu mah nihcae khaeah, Lazaru loe duek boeh, tiah kamnoek ah thuih pae.
14Тада им Исус каза управо: Лазар умре.
15Na tang o thai hanah, to ahmuen ah ka om ai pongah, nangcae hanah anghoehaih ka tawnh; vaihi anih khaeah caeh o si, tiah a naa.
15И мило ми је вас ради што нисам био онамо да верујете; него хајдемо к њему.
16To naah Didymas, tiah kawk ih, Thomas mah a hnukbang ampuinawk khaeah, aicae doeh anih hoi nawnto duek hanah caeh o toeng si, tiah a naa.
16Онда Тома, који се зваше Близанац, рече ученицима: Хајдемо и ми да помремо с њим.
17Jesu phak naah, anih aphumhaih ni palito oh boeh, tito Anih mah panoek.
17А кад дође Исус нађе га, а он већ четири дана у гробу.
18Bethani loe Jerusalem hoiah meng hnetto oh duih.
18(А Витанија беше близу Јерусалима око петнаест потркалишта.)
19Nihnik ih thangqoi to duek pae boeh pongah, pathloep hanah paroeai Judahnawk Martha hoi Meri khaeah caeh o.
19И многи од Јудејаца беху дошли к Марти и Марији да их теше за братом њиховим.
20Jesu angzoh ti, tiah Martha mah thaih naah, Anih dawt hanah a caeh: toe Meri loe im ah oh.
20Кад Марта дакле чу да Исус иде, изађе преда Њ, а Марија сеђаше дома.
21Martha mah Jesu khaeah, Angraeng, haeah na oh nahaeloe, ka thangqoi hae dueh mak ai.
21Онда рече Марта Исусу: Господе! Да си Ти био овде не би мој брат умро.
22Toe vaihi doeh Sithaw khaeah na hnik ih hmuen boih loe, Sithaw mah na paek tih, tiah ka panoek, tiah a naa.
22А и сад знам да шта заиштеш у Бога даће ти Бог.
23Jesu mah nongpata khaeah, Na thangqoi loe angthawk let tih, tiah a naa.
23Исус јој рече: Брат ће твој устати.
24Martha mah anih khaeah, Hnukkhuem angthawk lethaih niah loe anih angthawk let tih, tiah ka panoek, tiah a naa.
24Марта Му рече: Знам да ће устати о васкрсењу, у последњи дан.
25Jesu mah anih khaeah, Kai loe angthawk lethaih hoi hinghaih ah Ka oh: Kai tang kami loe, dueh cadoeh, hing tih:
25А Исус јој рече: Ја сам васкрсење и живот; који верује мене ако и умре живеће.
26mi kawbaktih doeh Kai tanghaih hoiah khosah kami loe natuek naah doeh dueh mak ai. Hae lok hae na tang maw? tiah a naa.
26И ниједан који живи и верује мене неће умрети вавек. Верујеш ли ово?
27Nongpata mah Anih khaeah, Ue, Angraeng: Nang loe Kri ni, long nuiah angzo han koi, Sithaw Capa ah na oh, tito Ka tang, tiah a naa.
27Рече Му: Да, Господе! Ја веровах да си Ти Христос, Син Божји који је требало да дође на свет.
28To tiah lok cae a thuih pacoengah, Martha loe caeh moe, tamquta hoi amnawk Meri to kawk, Patukkung, angzoh boeh, nang ang kawksak, tiah a naa.
28И ово рекавши отиде те зовну тајно Марију, сестру своју говорећи: Учитељ је дошао, и зове те.
29Meri mah to lok to thaih naah, karangah angthawk moe, Anih khaeah caeh.
29А она кад чу, уста брзо и отиде к Њему.
30To naah Jesu loe avang thungah akun ai vop, Anih loe Martha mah dawthaih ahmuen ah ni oh vop.
30Јер Исус још не беше дошао у село, него беше на оном месту где Га срете Марта.
31Meri pathloep hanah im ah kangzo Judahnawk loe, karangah angthawk o moe, tasa bangah tacawt Meri to hnuk o naah, qah han ih mue taprong ah a caeh, tiah poek o pongah, anih hnukah bang o.
31А Јудејци онда који беху с њом у кући и тешаху је, кад видеше Марију да брзо уста и изиђе, пођоше за њом говорећи да иде на гроб да плаче онамо.
32Meri loe Jesu ohhaih ahmuen to phak moe, Anih to hnuk naah, a khokkung ah cangkrawn moe, Anih khaeah, Angraeng, haeah na oh nahaeloe, ka thangqoi hae dueh mak ai, tiah a naa.
32А Марија како дође где беше Исус, и виде Га, паде на ноге Његове говорећи Му: Господе! Да си Ти био овде, не би умро мој брат.
33Anih qahhaih hoi anih hoi nawnto kangzo Judahnawk qahhaih to Jesu mah hnuk naah, palungset moe, poek angpho,
33Онда Исус кад је виде где плаче, и где плачу Јудејци који дођоше с њом, згрози се у духу, и сам постаде жалостан.
34anih mah naa ah maw a qok to na pasong o? tiah a naa. Nihcae mah anih khaeah, Angraeng, angzo ah loe khenah, tiah a naa o.
34И рече: Где сте га метнули? Рекоше Му: Господе! Хајде да видиш.
35Jesu qah.
35Ударише сузе Исусу.
36Judah kaminawk mah, Khen oh, Anih mah kawkrukmaw Lazaru to palung, tiah thuih o.
36Онда Јудејци говораху: Гледај како га љубљаше,
37Nihcae thung ih thoemto kaminawk mah, Mikmaeng mik amtuengsak, hae kami mah Lazaru duek han ai ah sah thai mak ai maw? tiah thuih o.
37а неки од њих рекоше: Не могаше ли овај који отвори очи слепцу учинити да и овај не умре?
38To pongah Jesu loe palungset hoiah taprong ah caeh. Taprong loe thlung khaw ah oh pongah, akhaw to thlung hoiah kraeng o.
38А Исус опет се згрози у себи, и дође на гроб; а беше пећина, и камен лежаше на њој.
39Jesu mah, Thlung to takhoe oh, tiah a naa. Toe kadueh kami ih tanuh Martha mah, Anih khaeah, Vaihi loe anih ih qok hmuisae tih boeh, aphumhaih ni palito oh boeh, tiah a naa.
39Исус рече: Узмите камен. Рече Му Марта, сестра оног што је умро: Господе! Већ смрди; јер су четири дана како је умро.
40Jesu mah anih khaeah, Na tang nahaeloe, Sithaw lensawkhaih na hnu tih, tiah kang thuih boeh na ai maw? tiah a naa.
40Исус јој рече: Не рекох ли ти да ако верујеш видећеш славу Божју?
41To naah qok pasonghaih taprong thlung to takhoe pae o. Jesu mah van ah doeng tahang moe, Pa, Ka lok nang tahngaih pae pongah, kawnhaih lok kang thuih.
41Узеше, дакле, камен где лежаше мртвац; а Исус подиже очи горе, и рече: Оче! Хвала Ти што си ме услишио.
42Ka lok nang tahngaih pae toepsoep, tiah ka panoek: toe haeah angdoe kaminawk mah, Kai loe Nang mah ni patoeh, tiah tang o thai han ih ni, hae lok hae ka thuih, tiah a naa.
42А ја знадох да ме свагда слушаш; него рекох народа ради који овде стоји, да верују да си ме Ти послао.
43Hae lok a thuih pacoengah, Lazaru, tacawt ah, tiah tha hoi a hang.
43И ово рекавши зовну гласно: Лазаре! Изиђи напоље.
44To naah kadueh kami to tacawt, a ban hoi a khok loe kadueh khukhaih kahni mah zaeng caeng: mikhmai doeh pavawh mah khuk khoep. Jesu mah nihcae khaeah, Anih to khram oh, caeh nasoe, tiah a naa.
44И изиђе мртвац обавит платном по рукама и по ногама, и лице његово убрусом повезано. Исус им рече: Разрешите га и пустите нек иде.
45Jesu mah sak ih hmuen to, Meri pathloep han angzo paroeai Judahnawk mah hnuk o naah, Anih to tang o.
45Онда многи од Јудејаца који беху дошли к Марији и видеше шта учини Исус, вероваше Га.
46Toe nihcae thung ih thoemto kaminawk loe Farasinawk khaeah caeh o moe, Jesu mah sak ih hmuennawk to thuih pae o.
46А неки од њих отидоше к фарисејима и казаше им шта учини Исус.
47To naah kalen koek qaima hoi Farasinawk nawnto amkhueng o, Hae kami mah paroeai dawnrai hmuennawk sak boeh pongah, timaw a sak o han?
47Онда главари свештенички и фарисеји сабраше скупштину, и говораху: Шта ћемо чинити? Човек овај чини многа чудеса.
48Anih hae hae tiah prawtsut nahaeloe, kaminawk mah anih hae tang o boih tih boeh: to naah Rom kaminawk angzo o ueloe, aicae ih ahmuen hoi acaeng to la o tih boeh, tiah thuih o.
48Ако га оставимо тако, сви ће га веровати; па ће доћи Римљани и узети нам земљу и народ.
49To naah nihcae thung ih kami, to na saning ah kalen koek qaima toksah Kaiapha mah, nihcae khaeah, Tidoeh na panoek o ai,
49А један од њих, по имену Кајафа, који оне године беше поглавар свештенички, рече им: Ви не знате ништа;
50acaeng boih anghmat pongah loe, kaminawk hanah kami maeto duek to hoih kue, tiah a naa.
50и не мислите да је нама боље да један човек умре за народ, неголи да народ сав пропадне.
51Anih mah hae lok hae angmah koeh ah thui ai: to na saning ah kalen koek qaima ah a oh baktih toengah, acaeng taham ah Jesu dueh tih, tiah anih mah taphong coek boeh;
51А ово не рече сам од себе, него, будући поглавар свештенички оне године, прорече да Исусу ваља умрети за народ;
52to acaengnawk han khue ai, prae kalah ah ampraek phang, Sithaw ih caanawk doeh maeto ah angcusak hanah thuih ih lok ah doeh oh.
52и не само за народ, него да и расејану децу Божију скупи уједно.
53To na ni hoi kamtong nihcae loe nawnto amkhueng o moe, Anih hum hanah pacaeng o.
53Од тога, дакле, дана договорише се да Га убију.
54To pongah Jesu loe Judahnawk salakah kamtuengah caeh ai; praezaek taengah kaom, Ephraim, tiah kawk ih avang taengah a caeh moe, to ah a hnukbang kaminawk hoi nawnto oh.
54А Исус више не хођаше јавно по Јудејцима, него оданде отиде у крај близу пустиње у град по имену Јефрем, и онде хођаше с ученицима својим.
55Judahnawk misong loihaih poih loe anghnai boeh: to poih sah ai naah, amprikcai o hanah, paroeai kaminawk loe angmacae avang hoiah Jerusalem ah caeh o.
55А беше близу пасха јеврејска, и многи из оног краја дођоше у Јерусалим пре пасхе да се очисте.
56Nihcae mah Jesu to pakrong o, nihcae tempul thungah angdoet o naah, kawbangmaw na poek o? Anih poihkung ah angzo mak ai maw? tiah maeto hoi maeto angdueng o.
56Тада тражаху Исуса, и стојећи у цркви говораху међу собом: Шта мислите ви зашто не долази на празник?
57Kalen koek qaima hoi Farasinawk mah, Mi kawbaktih doeh Anih ohhaih panoek kami loe, Anih to a naeh o thai hanah, a ohhaih ahmuen to patuek han angaih, tiah lokpaek o.
57А главари свештенички и фарисеји издаше заповест ако Га ко опази где је, да јави да Га ухвате.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.