Juan 11
Reina-Valera 1909Translation
Reina-Valera 1909
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1ESTABA entonces enfermo uno llamado Lázaro, de Bethania, la aldea de María y de Marta su hermana.
1Беше пак један болесник, Лазар из Витаније из села Марије и Марте, сестре њене.
2(Y María, cuyo hermano Lázaro estaba enfermo, era la que ungió al Señor con ungüento, y limpió sus pies con sus cabellos.)
2(А Марија, које брат Лазар боловаше, беше она што помаза Господа миром и отре ноге Његове својом косом.)
3Enviaron, pues, sus hermanas á él, diciendo: Señor, he aquí, el que amas está enfermo.
3Онда послаше сестре к Њему говорећи: Господе! Гле, онај који Ти је мио болестан је.
4Y oyéndolo Jesús, dijo: Esta enfermedad no es para muerte, mas por gloria de Dios, para que el Hijo de Dios sea glorificado por ella.
4А кад чу Исус, рече: Ова болест није на смрт, него на славу Божију, да се прослави Син Божји с ње.
5Y amaba Jesús á Marta, y á su hermana, y á Lázaro.
5А Исус љубљаше Марту и сестру њену и Лазара.
6Como oyó pues que estaba enfermo, quedóse aún dos días en aquel lugar donde estaba.
6А кад чу да је болестан, тада оста два дана на оном месту где беше.
7Luego, después de esto, dijo á los discípulos: Vamos á Judea otra vez.
7А потом рече ученицима: Хајдемо опет у Јудеју.
8Dícenle los discípulos: Rabbí, ahora procuraban los Judíos apedrearte, ¿y otra vez vas allá?
8Ученици Му рекоше: Рави! Сад Јудејци хтедоше да Те убију камењем, па опет хоћеш да идеш онамо?
9Respondió Jesús: ¿No tiene el día doce horas? El que anduviere de día, no tropieza, porque ve la luz de este mundo.
9Исус одговори: Није ли дванаест сахата у дану? Ко дању иде не спотиче се, јер види видело овог света;
10Mas el que anduviere de noche, tropieza, porque no hay luz en él.
10а ко иде ноћу спотиче се, јер нема видела у њему.
11Dicho esto, díceles después: Lázaro nuestro amigo duerme; mas voy á despertarle del sueño.
11Ово каза, и потом им рече: Лазар, наш пријатељ, заспа; него идем да га пробудим.
12Dijeron entonces sus discípulos: Señor, si duerme, salvo estará.
12Онда Му рекоше ученици Његови: Господе! Ако је заспао, устаће.
13Mas esto decía Jesús de la muerte de él: y ellos pensaron que hablaba del reposar del sueño.
13А Исус им рече за смрт његову, а они мишљаху да говори за спавање сна.
14Entonces, pues, Jesús les dijo claramente: Lázaro es muerto;
14Тада им Исус каза управо: Лазар умре.
15Y huélgome por vosotros, que yo no haya estado allí, para que creáis: mas vamos á él.
15И мило ми је вас ради што нисам био онамо да верујете; него хајдемо к њему.
16Dijo entonces Tomás, el que se dice el Dídimo, á sus condiscípulos: Vamos también nosotros, para que muramos con él.
16Онда Тома, који се зваше Близанац, рече ученицима: Хајдемо и ми да помремо с њим.
17Vino pues Jesús, y halló que había ya cuatro días que estaba en el sepulcro.
17А кад дође Исус нађе га, а он већ четири дана у гробу.
18Y Bethania estaba cerca de Jerusalem, como quince estadios;
18(А Витанија беше близу Јерусалима око петнаест потркалишта.)
19Y muchos de los Judíos habían venido á Marta y á María, á consolarlas de su hermano.
19И многи од Јудејаца беху дошли к Марти и Марији да их теше за братом њиховим.
20Entonces Marta, como oyó que Jesús venía, salió á encontrarle; mas María se estuvo en casa.
20Кад Марта дакле чу да Исус иде, изађе преда Њ, а Марија сеђаше дома.
21Y Marta dijo á Jesús: Señor, si hubieses estado aquí, mi hermano no fuera muerto;
21Онда рече Марта Исусу: Господе! Да си Ти био овде не би мој брат умро.
22Mas también sé ahora, que todo lo que pidieres de Dios, te dará Dios.
22А и сад знам да шта заиштеш у Бога даће ти Бог.
23Dícele Jesús: Resucitará tu hermano.
23Исус јој рече: Брат ће твој устати.
24Marta le dice: Yo sé que resucitará en la resurrección en el día postrero.
24Марта Му рече: Знам да ће устати о васкрсењу, у последњи дан.
25Dícele Jesús: Yo soy la resurrección y la vida: el que cree en mí, aunque esté muerto, vivirá.
25А Исус јој рече: Ја сам васкрсење и живот; који верује мене ако и умре живеће.
26Y todo aquel que vive y cree en mí, no morirá eternamente. ¿Crees esto?
26И ниједан који живи и верује мене неће умрети вавек. Верујеш ли ово?
27Dícele: Sí, Señor; yo he creído que tú eres el Cristo, el Hijo de Dios, que has venido al mundo.
27Рече Му: Да, Господе! Ја веровах да си Ти Христос, Син Божји који је требало да дође на свет.
28Y esto dicho, fuése, y llamó en secreto á María su hermana, diciendo: El Maestro está aquí y te llama.
28И ово рекавши отиде те зовну тајно Марију, сестру своју говорећи: Учитељ је дошао, и зове те.
29Ella, como lo oyó, levántase prestamente y viene á él.
29А она кад чу, уста брзо и отиде к Њему.
30(Que aun no había llegado Jesús á la aldea, mas estaba en aquel lugar donde Marta le había encontrado.)
30Јер Исус још не беше дошао у село, него беше на оном месту где Га срете Марта.
31Entonces los Judíos que estaban en casa con ella, y la consolaban, como vieron que María se había levantado prestamente, y había salido, siguiéronla, diciendo: Va al sepulcro á llorar allí.
31А Јудејци онда који беху с њом у кући и тешаху је, кад видеше Марију да брзо уста и изиђе, пођоше за њом говорећи да иде на гроб да плаче онамо.
32Mas María, como vino donde estaba Jesús, viéndole, derribóse á sus pies, diciéndole: Señor, si hubieras estado aquí, no fuera muerto mi hermano.
32А Марија како дође где беше Исус, и виде Га, паде на ноге Његове говорећи Му: Господе! Да си Ти био овде, не би умро мој брат.
33Jesús entonces, como la vió llorando, y á los Judíos que habían venido juntamente con ella llorando, se conmovió en espíritu, y turbóse,
33Онда Исус кад је виде где плаче, и где плачу Јудејци који дођоше с њом, згрози се у духу, и сам постаде жалостан.
34Y dijo: ¿Dónde le pusisteis? Dícenle: Señor, ven, y ve.
34И рече: Где сте га метнули? Рекоше Му: Господе! Хајде да видиш.
35Y lloró Jesús.
35Ударише сузе Исусу.
36Dijeron entonces los Judíos: Mirad cómo le amaba.
36Онда Јудејци говораху: Гледај како га љубљаше,
37Y algunos de ellos dijeron: ¿No podía éste que abrió los ojos al ciego, hacer que éste no muriera?
37а неки од њих рекоше: Не могаше ли овај који отвори очи слепцу учинити да и овај не умре?
38Y Jesús, conmoviéndose otra vez en sí mismo, vino al sepulcro. Era una cueva, la cual tenía una piedra encima.
38А Исус опет се згрози у себи, и дође на гроб; а беше пећина, и камен лежаше на њој.
39Dice Jesús: Quitad la piedra. Marta, la hermana del que se había muerto, le dice: Señor, hiede ya, que es de cuatro días.
39Исус рече: Узмите камен. Рече Му Марта, сестра оног што је умро: Господе! Већ смрди; јер су четири дана како је умро.
40Jesús le dice: ¿No te he dicho que, si creyeres, verás la gloria de Dios?
40Исус јој рече: Не рекох ли ти да ако верујеш видећеш славу Божју?
41Entonces quitaron la piedra de donde el muerto había sido puesto. Y Jesús, alzando los ojos arriba, dijo: Padre, gracias te doy que me has oído.
41Узеше, дакле, камен где лежаше мртвац; а Исус подиже очи горе, и рече: Оче! Хвала Ти што си ме услишио.
42Que yo sabía que siempre me oyes; mas por causa de la compañía que está alrededor, lo dije, para que crean que tú me has enviado.
42А ја знадох да ме свагда слушаш; него рекох народа ради који овде стоји, да верују да си ме Ти послао.
43Y habiendo dicho estas cosas, clamó á gran voz: Lázaro, ven fuera.
43И ово рекавши зовну гласно: Лазаре! Изиђи напоље.
44Y el que había estado muerto, salió, atadas las manos y los pies con vendas; y su rostro estaba envuelto en un sudario. Díceles Jesús: Desatadle, y dejadle ir.
44И изиђе мртвац обавит платном по рукама и по ногама, и лице његово убрусом повезано. Исус им рече: Разрешите га и пустите нек иде.
45Entonces muchos de los Judíos que habían venido á María, y habían visto lo que había hecho Jesús, creyeron en él.
45Онда многи од Јудејаца који беху дошли к Марији и видеше шта учини Исус, вероваше Га.
46Mas algunos de ellos fueron á los Fariseos, y dijéronles lo que Jesús había hecho.
46А неки од њих отидоше к фарисејима и казаше им шта учини Исус.
47Entonces los pontífices y los Fariseos juntaron concilio, y decían: ¿Qué hacemos? porque este hombre hace muchas señales.
47Онда главари свештенички и фарисеји сабраше скупштину, и говораху: Шта ћемо чинити? Човек овај чини многа чудеса.
48Si le dejamos así, todos creerán en él: y vendrán los Romanos, y quitarán nuestro lugar y la nación.
48Ако га оставимо тако, сви ће га веровати; па ће доћи Римљани и узети нам земљу и народ.
49Y Caifás, uno de ellos, sumo pontífice de aquel año, les dijo: Vosotros no sabéis nada;
49А један од њих, по имену Кајафа, који оне године беше поглавар свештенички, рече им: Ви не знате ништа;
50Ni pensáis que nos conviene que un hombre muera por el pueblo, y no que toda la nación se pierda.
50и не мислите да је нама боље да један човек умре за народ, неголи да народ сав пропадне.
51Mas esto no lo dijo de sí mismo; sino que, como era el sumo pontífice de aquel año, profetizó que Jesús había de morir por la nación:
51А ово не рече сам од себе, него, будући поглавар свештенички оне године, прорече да Исусу ваља умрети за народ;
52Y no solamente por aquella nación, mas también para que juntase en uno los hijos de Dios que estaban derramados.
52и не само за народ, него да и расејану децу Божију скупи уједно.
53Así que, desde aquel día consultaban juntos de matarle.
53Од тога, дакле, дана договорише се да Га убију.
54Por tanto, Jesús ya no andaba manifiestamente entre los Judíos; mas fuése de allí á la tierra que está junto al desierto, á una ciudad que se llama Ephraim: y estábase allí con sus discípulos.
54А Исус више не хођаше јавно по Јудејцима, него оданде отиде у крај близу пустиње у град по имену Јефрем, и онде хођаше с ученицима својим.
55Y la Pascua de los Judíos estaba cerca: y muchos subieron de aquella tierra á Jerusalem antes de la Pascua, para purificarse;
55А беше близу пасха јеврејска, и многи из оног краја дођоше у Јерусалим пре пасхе да се очисте.
56Y buscaban á Jesús, y hablaban los unos con los otros estando en el templo: ¿Qué os parece, que no vendrá á la fiesta?
56Тада тражаху Исуса, и стојећи у цркви говораху међу собом: Шта мислите ви зашто не долази на празник?
57Y los pontífices y los Fariseos habían dado mandamiento, que si alguno supiese dónde estuviera, lo manifestase, para que le prendiesen.
57А главари свештенички и фарисеји издаше заповест ако Га ко опази где је, да јави да Га ухвате.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.