Juan 5
Reina-Valera 1909Translation
Reina-Valera 1909
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1DESPUÉS de estas cosas, era un día de fiesta de los Judíos, y subió Jesús á Jerusalem.
1А потом беше празник јеврејски, и изиђе Исус у Јерусалим.
2Y hay en Jerusalem á la puerta del ganado un estanque, que en hebraico es llamado Bethesda, el cual tiene cinco portales.
2У Јерусалиму, пак, код Овчијих врата има бања, која се зове јеврејски Витезда, и око ње пет покривених тремова,
3En éstos yacía multitud de enfermos, ciegos, cojos, secos, que estaban esperando el movimiento del agua.
3у којима лежаше мноштво болесника, слепих, хромих, сувих, који чекаху да се заљуја вода;
4Porque un ángel descendía á cierto tiempo al estanque, y revolvía el agua; y el que primero descendía en el estanque después del movimiento del agua, era sano de cualquier enfermedad que tuviese.
4јер анђео Господњи силажаше у одређено време у бању и мућаше воду; и који најпре улажаше пошто се замути вода, оздрављаше, макар каква болест да је на њему.
5Y estaba allí un hombre que había treinta y ocho años que estaba enfermo.
5А онде беше један човек који тридесет и осам година беше болестан.
6Como Jesús vió á éste echado, y entendió que ya había mucho tiempo, dícele: ¿Quieres ser sano?
6Кад виде Исус овог где лежи, и разуме да је већ одавно болестан, рече му: Хоћеш ли да будеш здрав?
7Señor, le respondió el enfermo, no tengo hombre que me meta en el estanque cuando el agua fuere revuelta; porque entre tanto que yo vengo, otro antes de mí ha descendido.
7Одговори Му болесни: Да, Господе; али немам човека да ме спусти у бању кад се замути вода; а док ја дођем други сиђе пре мене.
8Dícele Jesús: Levántate, toma tu lecho, y anda.
8Рече му Исус: Устани, узми одар свој и ходи.
9Y luego aquel hombre fué sano, y tomó su lecho, é íbase. Y era sábado aquel día.
9И одмах оздрави човек, и узевши одар свој хођаше. А тај дан беше субота.
10Entonces los Judíos decían á aquel que había sido sanado: Sábado es: no te es lícito llevar tu lecho.
10Тада говораху Јевреји ономе што оздрави: Данас је субота и не ваља ти одра носити.
11Respondióles: El que me sanó, él mismo me dijo: Toma tu lecho y anda.
11А он им одговори: Који ме исцели он ми рече: Узми одар свој и ходи.
12Preguntáronle entonces: ¿Quién es el que te dijo: Toma tu lecho y anda?
12А они га запиташе: Ко је тај човек који ти рече: Узми одар свој и ходи?
13Y el que había sido sanado, no sabía quién fuese; porque Jesús se había apartado de la gente que estaba en aquel lugar.
13А исцељени не знаше ко је; јер се Исус уклони, јер људства много беше на месту.
14Después le halló Jesús en el templo, y díjole: He aquí, has sido sanado; no peques más, porque no te venga alguna cosa peor.
14А потом га нађе Исус у цркви и рече му: Ето си здрав, више не греши, да ти не буде горе.
15El se fué, y dió aviso á los Judíos, que Jesús era el que le había sanado.
15А човек отиде и каза Јеврејима да је оно Исус који га исцели.
16Y por esta causa los Judíos perseguían á Jesús, y procuraban matarle, porque hacía estas cosas en sábado.
16И зато гоњаху Јевреји Исуса, и гледаху да Га убију, јер чињаше то у суботу.
17Y Jesús les respondió: Mi Padre hasta ahora obra, y yo obro.
17А Исус им одговараше: Отац мој досле чини, и ја чиним.
18Entonces, por tanto, más procuraban los Judíos matarle, porque no sólo quebrantaba el sábado, sino que también á su Padre llamaba Dios, haciéndose igual á Dios.
18И зато још више гледаху Јевреји да Га убију што не само квараше суботу него и Оцем својим називаше Бога и грађаше се једнак Богу.
19Respondió entonces Jesús, y díjoles: De cierto, de cierto os digo: No puede el Hijo hacer nada de sí mismo, sino lo que viere hacer al Padre: porque todo lo que él hace, esto también hace el Hijo juntamente.
19А Исус одговарајући рече им: Заиста, заиста вам кажем: Син не може ништа чинити сам од себе него шта види да Отац чини; јер шта Он чини оно и Син чини онако;
20Porque el Padre ama al Hijo, y le muestra todas las cosas que él hace; y mayores obras que éstas le mostrará, de suerte que vosotros os maravilléis.
20јер Отац Сина љуби, и све Му показује што сам чини; и показаће Му већа дела од ових да се ви чудите.
21Porque como el Padre levanta los muertos, y les da vida, así también el Hijo á los que quiere da vida.
21Јер као што Отац подиже мртве и оживљује, тако и Син које хоће оживљује.
22Porque el Padre á nadie juzga, mas todo el juicio dió al Hijo;
22Јер Отац не суди никоме, него сав суд даде Сину,
23Para que todos honren al Hijo como honran al Padre. El que no honra al Hijo, no honra al Padre que le envió.
23да сви поштују Сина као што Оца поштују. Ко не поштује Сина не поштује Оца који Га је послао.
24De cierto, de cierto os digo: El que oye mi palabra, y cree al que me ha enviado, tiene vida eterna; y no vendrá á condenación, mas pasó de muerte á vida.
24Заиста, заиста вам кажем: Ко моју реч слуша и верује Ономе који је мене послао, има живот вечни, и не долази на суд, него је прешао из смрти у живот.
25De cierto, de cierto os digo: Vendrá hora, y ahora es, cuando los muertos oirán la voz del Hijo de Dios: y los que oyeren vivirán.
25Заиста, заиста вам кажем: Иде час и већ је настао, кад ће мртви чути глас Сина Божијег, и чувши оживети.
26Porque como el Padre tiene vida en sí mismo, así dió también al Hijo que tuviese vida en sí mismo:
26Јер као што Отац има живот у себи, тако даде и Сину да има живот у себи;
27Y también le dió poder de hacer juicio, en cuanto es el Hijo del hombre.
27и даде Му власт да и суд чини, јер је Син човечији.
28No os maravilléis de esto; porque vendrá hora, cuando todos los que están en los sepulcros oirán su voz;
28Не дивите се овоме, јер иде час у који ће сви који су у гробовима чути глас Сина Божијег,
29Y los que hicieron bien, saldrán á resurrección de vida; mas los que hicieron mal, á resurrección de condenación.
29и изићи ће који су чинили добро у васкрсење живота, а који су чинили зло у васкрсење суда.
30No puedo yo de mí mismo hacer nada: como oigo, juzgo: y mi juicio es justo; porque no busco mi voluntad, mas la voluntad del que me envió, del Padre.
30Ја не могу ништа чинити сам од себе; како чујем онако судим, и суд је мој праведан; јер не тражим воље своје него вољу Оца који ме је послао.
31Si yo doy testimonio de mí mismo, mi testimonio no es verdadero.
31Ако ја сведочим за себе, сведочанство моје није истинито.
32Otro es el que da testimonio de mí; y sé que el testimonio que da de mí, es verdadero.
32Има други који сведочи за мене; и знам да је истинито сведочанство што сведочи за мене.
33Vosotros enviasteis á Juan, y él dió testimonio á la verdad.
33Ви посласте к Јовану, и посведочи вам за истину;
34Empero yo no tomo el testimonio de hombre; mas digo esto, para que vosotros seáis salvos.
34а ја не примам сведочанства од човека, него ово говорим да се ви спасете.
35El era antorcha que ardía y alumbraba: y vosotros quisisteis recrearos por un poco á su luz.
35Он беше видело које гораше и светљаше, а ви се хтесте мало времена радовати његовом светљењу.
36Mas yo tengo mayor testimonio que el de Juan: porque las obras que el Padre me dió que cumpliese, las mismas obras que yo hago, dan testimonio de mí, que el Padre me haya enviado.
36Али ја имам сведочанство веће од Јованова; јер послови које ми даде Отац да их свршим, ови послови које ја радим сведоче за мене да ме Отац посла.
37Y el que me envió, el Padre, él ha dado testimonio de mí. Ni nunca habéis oído su voz, ni habéis visto su parecer.
37И Отац који ме посла сам сведочи за мене. Ни глас Његов кад чусте ни лице Његово видесте.
38Ni tenéis su palabra permanente en vosotros; porque al que él envió, á éste vosotros no creéis.
38И реч Његову немате у себи да стоји; јер ви не верујете Ономе кога Он посла.
39Escudriñad las Escrituras, porque á vosotros os parece que en ellas tenéis la vida eterna; y ellas son las que dan testimonio de mí.
39Прегледајте писма, јер ви мислите да имате у њима живот вечни; и она сведоче за мене.
40Y no queréis venir á mí, para que tengáis vida.
40И нећете да дођете к мени да имате живот.
41Gloria de los hombres no recibo.
41Ја не примам славе од људи.
42Mas yo os conozco, que no tenéis amor de Dios en vosotros.
42Него вас познајем да љубави Божије немате у себи.
43Yo he venido en nombre de mi Padre, y no me recibís: si otro viniere en su propio nombre, á aquél recibiréis.
43Ја дођох у име Оца свог и не примате ме; ако други дође у име своје, њега ћете примити.
44¿Cómo podéis vosotros creer, pues tomáis la gloria los unos de los otros, y no buscáis la gloria que de sólo Dios viene?
44Како ви можете веровати кад примате славу један од другог, а славе која је од јединог Бога не тражите?
45No penséis que yo os tengo de acusar delante del Padre; hay quien os acusa, Moisés, en quien vosotros esperáis.
45Не мислите да ћу вас тужити Оцу; има који вас тужи, Мојсије, у кога се ви уздате.
46Porque si vosotros creyeseis á Moisés, creeríais á mí; porque de mí escribió él.
46Јер да сте веровали Мојсију тако бисте веровали и мени; јер он писа за мене.
47Y si á sus escritos no creéis, ¿cómo creeréis á mis palabras?
47А кад његовим писмима не верујете како ћете веровати мојим речима?
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.