John 5
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)Translation
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1After these things was a festival day of the Jews, and Jesus went up to Jerusalem.
1А потом беше празник јеврејски, и изиђе Исус у Јерусалим.
2Now there is at Jerusalem a pond, called Probatica, which in Hebrew is named Bethsaida, having five porches.
2У Јерусалиму, пак, код Овчијих врата има бања, која се зове јеврејски Витезда, и око ње пет покривених тремова,
3In these lay a great multitude of sick, of blind, of lame, of withered; waiting for the moving of the water.
3у којима лежаше мноштво болесника, слепих, хромих, сувих, који чекаху да се заљуја вода;
4And an angel of the Lord descended at certain times into the pond; and the water was moved. And he that went down first into the pond after the motion of the water, was made whole, of whatsoever infirmity he lay under.
4јер анђео Господњи силажаше у одређено време у бању и мућаше воду; и који најпре улажаше пошто се замути вода, оздрављаше, макар каква болест да је на њему.
5And there was a certain man there, that had been eight and thirty years under his infirmity.
5А онде беше један човек који тридесет и осам година беше болестан.
6Him when Jesus had seen lying, and knew that he had been now a long time, he saith to him: Wilt thou be made whole?
6Кад виде Исус овог где лежи, и разуме да је већ одавно болестан, рече му: Хоћеш ли да будеш здрав?
7The infirm man answered him: Sir, I have no man, when the water is troubled, to put me into the pond. For whilst I am coming, another goeth down before me.
7Одговори Му болесни: Да, Господе; али немам човека да ме спусти у бању кад се замути вода; а док ја дођем други сиђе пре мене.
8Jesus saith to him: Arise, take up thy bed, and walk.
8Рече му Исус: Устани, узми одар свој и ходи.
9And immediately the man was made whole: and he took up his bed, and walked. And it was the sabbath that day.
9И одмах оздрави човек, и узевши одар свој хођаше. А тај дан беше субота.
10The Jews therefore said to him that was healed: It is the sabbath; it is not lawful for thee to take up thy bed.
10Тада говораху Јевреји ономе што оздрави: Данас је субота и не ваља ти одра носити.
11He answered them: He that made me whole, he said to me, Take up thy bed, and walk.
11А он им одговори: Који ме исцели он ми рече: Узми одар свој и ходи.
12They asked him therefore: Who is that man who said to thee, Take up thy bed, and walk?
12А они га запиташе: Ко је тај човек који ти рече: Узми одар свој и ходи?
13But he who was healed, knew not who it was; for Jesus went aside from the multitude standing in the place.
13А исцељени не знаше ко је; јер се Исус уклони, јер људства много беше на месту.
14Afterwards, Jesus findeth him in the temple, and saith to him: Behold thou art made whole: sin no more, lest some worse thing happen to thee.
14А потом га нађе Исус у цркви и рече му: Ето си здрав, више не греши, да ти не буде горе.
15The man went his way, and told the Jews, that it was Jesus who had made him whole.
15А човек отиде и каза Јеврејима да је оно Исус који га исцели.
16Therefore did the Jews persecute Jesus, because he did these things on the sabbath.
16И зато гоњаху Јевреји Исуса, и гледаху да Га убију, јер чињаше то у суботу.
17But Jesus answered them: My Father worketh until now; and I work.
17А Исус им одговараше: Отац мој досле чини, и ја чиним.
18Hereupon therefore the Jews sought the more to kill him, because he did not only break the sabbath, but also said God was his Father, making himself equal to God.
18И зато још више гледаху Јевреји да Га убију што не само квараше суботу него и Оцем својим називаше Бога и грађаше се једнак Богу.
19Then Jesus answered, and said to them: Amen, amen, I say unto you, the Son cannot do any thing of himself, but what he seeth the Father doing: for what things soever he doth, these the Son also doth in like manner.
19А Исус одговарајући рече им: Заиста, заиста вам кажем: Син не може ништа чинити сам од себе него шта види да Отац чини; јер шта Он чини оно и Син чини онако;
20For the Father loveth the Son, and sheweth him all things which himself doth: and greater works than these will he shew him, that you may wonder.
20јер Отац Сина љуби, и све Му показује што сам чини; и показаће Му већа дела од ових да се ви чудите.
21For as the Father raiseth up the dead, and giveth life: so the Son also giveth life to whom he will.
21Јер као што Отац подиже мртве и оживљује, тако и Син које хоће оживљује.
22For neither doth the Father judge any man, but hath given all judgment to the Son.
22Јер Отац не суди никоме, него сав суд даде Сину,
23That all men may honour the Son, as they honour the Father. He who honoureth not the Son, honoureth not the Father, who hath sent him.
23да сви поштују Сина као што Оца поштују. Ко не поштује Сина не поштује Оца који Га је послао.
24Amen, amen I say unto you, that he who heareth my word, and believeth him that sent me, hath life everlasting; and cometh not into judgment, but is passed from death to life.
24Заиста, заиста вам кажем: Ко моју реч слуша и верује Ономе који је мене послао, има живот вечни, и не долази на суд, него је прешао из смрти у живот.
25Amen, amen I say unto you, that the hour cometh, and now is, when the dead shall hear the voice of the Son of God, and they that hear shall live.
25Заиста, заиста вам кажем: Иде час и већ је настао, кад ће мртви чути глас Сина Божијег, и чувши оживети.
26For as the Father hath life in himself, so he hath given the Son also to have life in himself:
26Јер као што Отац има живот у себи, тако даде и Сину да има живот у себи;
27And he hath given him power to do judgment, because he is the Son of man.
27и даде Му власт да и суд чини, јер је Син човечији.
28Wonder not at this; for the hour cometh, wherein all that are in the graves shall hear the voice of the Son of God.
28Не дивите се овоме, јер иде час у који ће сви који су у гробовима чути глас Сина Божијег,
29And they that have done good things, shall come forth unto the resurrection of life; but they that have done evil, unto the resurrection of judgment.
29и изићи ће који су чинили добро у васкрсење живота, а који су чинили зло у васкрсење суда.
30I cannot of myself do any thing. As I hear, so I judge: and my judgment is just; because I seek not my own will, but the will of him that sent me.
30Ја не могу ништа чинити сам од себе; како чујем онако судим, и суд је мој праведан; јер не тражим воље своје него вољу Оца који ме је послао.
31If I bear witness of myself, my witness is not true.
31Ако ја сведочим за себе, сведочанство моје није истинито.
32There is another that beareth witness of me; and I know that the witness which he witnesseth of me is true.
32Има други који сведочи за мене; и знам да је истинито сведочанство што сведочи за мене.
33You sent to John, and he gave testimony to the truth.
33Ви посласте к Јовану, и посведочи вам за истину;
34But I receive not testimony from man: but I say these things, that you may be saved.
34а ја не примам сведочанства од човека, него ово говорим да се ви спасете.
35He was a burning and a shining light: and you were willing for a time to rejoice in his light.
35Он беше видело које гораше и светљаше, а ви се хтесте мало времена радовати његовом светљењу.
36But I have a greater testimony than that of John: for the works which the Father hath given me to perfect; the works themselves, which I do, give testimony of me, that the Father hath sent me.
36Али ја имам сведочанство веће од Јованова; јер послови које ми даде Отац да их свршим, ови послови које ја радим сведоче за мене да ме Отац посла.
37And the Father himself who hath sent me, hath given testimony of me: neither have you heard his voice at any time, nor seen his shape.
37И Отац који ме посла сам сведочи за мене. Ни глас Његов кад чусте ни лице Његово видесте.
38And you have not his word abiding in you: for whom he hath sent, him you believe not.
38И реч Његову немате у себи да стоји; јер ви не верујете Ономе кога Он посла.
39Search the scriptures, for you think in them to have life everlasting; and the same are they that give testimony of me.
39Прегледајте писма, јер ви мислите да имате у њима живот вечни; и она сведоче за мене.
40And you will not come to me that you may have life.
40И нећете да дођете к мени да имате живот.
41I receive glory not from men.
41Ја не примам славе од људи.
42But I know you, that you have not the love of God in you.
42Него вас познајем да љубави Божије немате у себи.
43I am come in the name of my Father, and you receive me not: if another shall come in his own name, him you will receive.
43Ја дођох у име Оца свог и не примате ме; ако други дође у име своје, њега ћете примити.
44How can you believe, who receive glory one from another: and the glory which is from God alone, you do not seek?
44Како ви можете веровати кад примате славу један од другог, а славе која је од јединог Бога не тражите?
45Think not that I will accuse you to the Father. There is one that accuseth you, Moses, in whom you trust.
45Не мислите да ћу вас тужити Оцу; има који вас тужи, Мојсије, у кога се ви уздате.
46For if you did believe Moses, you would perhaps believe me also; for he wrote of me.
46Јер да сте веровали Мојсију тако бисте веровали и мени; јер он писа за мене.
47But if you do not believe his writings, how will you believe my words?
47А кад његовим писмима не верујете како ћете веровати мојим речима?
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.