John 4
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)Translation
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1When Jesus therefore understood that the Pharisees had heard that Jesus maketh more disciples, and baptizeth more than John,
1Кад разуме, дакле, Господ да су чули фарисеји да Исус више ученика добија и крштава него Јован
2(Though Jesus himself did not baptize, but his disciples,)
2(Исус пак сам не крштаваше него ученици Његови),
3He left Judea, and went again into Galilee.
3остави Јудеју, и отиде опет у Галилеју.
4And he was of necessity to pass through Samaria.
4А ваљало Му је проћи кроз Самарију.
5He cometh therefore to a city of Samaria, which is called Sichar, near the land which Jacob gave to his son Joseph.
5Тако дође у град самаријски који се зове Сихар, близу села које даде Јаков Јосифу, сину свом.
6Now Jacob’s well was there. Jesus therefore being wearied with his journey, sat thus on the well. It was about the sixth hour.
6А онде беше извор Јаковљев; и Исус уморан од пута сеђаше на извору; а беше око шестог сахата.
7There cometh a woman of Samaria, to draw water. Jesus saith to her: Give me to drink.
7Дође жена Самарјанка да захвати воде; рече јој Исус: Дај ми да пијем.
8For his disciples were gone into the city to buy meats.
8(Јер ученици Његови беху отишли у град да купе јела.)
9Then that Samaritan woman saith to him: How dost thou, being a Jew, ask of me to drink, who am a Samaritan woman? For the Jews do not communicate with the Samaritans.
9Рече Му жена Самарјанка; како ти, Јеврејин будући, можеш искати од мене, жене Самарјанке, да пијеш? Јер се Јевреји не мешају са Самарјанима.
10Jesus answered, and said to her: If thou didst know the gift of God, and who he is that saith to thee, Give me to drink; thou perhaps wouldst have asked of him, and he would have given thee living water.
10Одговори Исус и рече јој: Да ти знаш дар Божји, и ко је тај који ти говори: Дај ми да пијем, ти би искала у Њега и дао би ти воду живу.
11The woman saith to him: Sir, thou hast nothing wherein to draw, and the well is deep; from whence then hast thou living water?
11Рече Му жена: Господе! Ни захватити немаш чим, а студенац је дубок; одакле ћеш дакле узети воду живу?
12Art thou greater than our father Jacob, who gave us the well, and drank thereof himself, and his children, and his cattle?
12Еда ли си ти већи од нашег оца Јакова, који нам даде овај студенац, и он из њега пијаше и синови његови и стока његова?
13Jesus answered, and said to her: Whosoever drinketh of this water, shall thirst again; but he that shall drink of the water that I will give him, shall not thirst for ever:
13Одговори Исус и рече јој: Сваки који пије од ове воде опет ће ожеднети;
14But the water that I will give him, shall become in him a fountain of water, springing up into life everlasting.
14а који пије од воде коју ћу му ја дати неће ожеднети довека; него вода што ћу му ја дати биће у њему извор воде која тече у живот вечни.
15The woman saith to him: Sir, give me this water, that I may not thirst, nor come hither to draw.
15Рече Му жена: Господе! Дај ми те воде да не жедним нити да долазим овамо на воду.
16Jesus saith to her: Go, call thy husband, and come hither.
16Рече јој Исус: Иди зовни мужа свог, и дођи овамо.
17The woman answered, and said: I have no husband. Jesus said to her: Thou hast said well, I have no husband:
17Одговори жена и рече Му: Немам мужа. Рече јој Исус: Добро си казала: Немам мужа;
18For thou hast had five husbands: and he whom thou now hast, is not thy husband. This thou hast said truly.
18јер си пет мужева имала, и сад кога имаш није ти муж; то си право казала.
19The woman saith to him: Sir, I perceive that thou art a prophet.
19Рече Му жена: Господе! Видим да си ти пророк.
20Our fathers adored on this mountain, and you say, that at Jerusalem is the place where men must adore.
20Оци наши молише се Богу на овој гори, а ви кажете да је у Јерусалиму место где се треба молити.
21Jesus saith to her: Woman, believe me, that the hour cometh, when you shall neither on this mountain, not in Jerusalem, adore the Father.
21Рече јој Исус: Жено! Веруј ми да иде време кад се нећете молити Оцу ни на овој гори ни у Јерусалиму.
22You adore that which you know not: we adore that which we know; for salvation is of the Jews.
22Ви не знате чему се молите; а ми знамо чему се молимо: јер је спасење од Јевреја.
23But the hour cometh, and now is, when the true adorers shall adore the Father in spirit and in truth. For the Father also seeketh such to adore him.
23Али иде време, и већ је настало, кад ће се прави богомољци молити Оцу духом и истином, јер Отац хоће такве богомољце.
24God is a spirit; and they that adore him, must adore him in spirit and in truth.
24Бог је Дух; и који Му се моле, духом и истином треба да се моле.
25The woman saith to him: I know that the Messias cometh (who is called Christ). Therefore, when he is come, he will tell us all things.
25Рече Му жена: Знам да ће доћи Месија који се зове Христос, кад Он дође казаће нам све.
26Jesus saith to her: I am he, who am speaking with thee.
26Рече јој Исус: Ја сам који с тобом говорим.
27And immediately his disciples came; and they wondered that he talked with the woman. Yet no man said: What seekest thou? or, why talkest thou with her?
27И тада дођоше ученици Његови, и чуђаху се где говораше са женом; али ниједан не рече: Шта хоћеш? Или шта говориш с њом?
28The woman therefore left her waterpot, and went her way into the city, and saith to the men there:
28А жена остави судове своје и отиде у град и рече људима:
29Come, and see a man who has told me all things whatsoever I have done. Is not he the Christ?
29Ходите да видите човека који ми каза све што сам учинила: да није то Христос?
30They went therefore out of the city, and came unto him.
30Изиђоше, дакле, из града и пођоше к Њему.
31In the mean time the disciples prayed him, saying: Rabbi, eat.
31А ученици Његови мољаху Га, међутим, говорећи: Рави! Једи.
32But he said to them: I have meat to eat, which you know not.
32А Он им рече: Ја имам јело да једем за које ви не знате.
33The disciples therefore said one to another: Hath any man brought him to eat?
33Тада ученици говораху међу собом: Већ ако Му ко донесе да једе?
34Jesus saith to them: My meat is to do the will of him that sent me, that I may perfect his work.
34А Он им рече: Јело је моје да извршим вољу Оног који ме је послао, и да свршим Његов посао.
35Do you not say, There are yet four months, and then the harvest cometh? Behold, I say to you, lift up your eyes, and see the countries; for they are white already to harvest.
35Не кажете ли ви да су још четири месеца па ће жетва приспети? Ето, велим вам: подигните очи своје и видите њиве како су већ жуте за жетву.
36And he that reapeth receiveth wages, and gathereth fruit unto life everlasting: that both he that soweth, and he that reapeth, may rejoice together.
36И који жње прима плату, и сабира род за живот вечни, да се радују заједно и који сеје и који жње;
37For in this is the saying true: That it is one man that soweth, and it is another that reapeth.
37јер је у том истинита беседа да је други који сеје а други који жње.
38I have sent you to reap that in which you did not labour: others have laboured, and you have entered into their labours.
38Ја вас послах да жњете где се ви не трудисте; други се трудише, а ви у посао њихов уђосте.
39Now of that city many of the Samaritans believed in him, for the word of the woman giving testimony: He told me all things whatsoever I have done.
39И из града оног многи од Самарјана вероваше Га за беседу жене која сведочаше: Каза ми све што сам учинила.
40So when the Samaritans were come to him, they desired that he would tarry there. And he abode there two days.
40Кад дођоше, дакле, Самарјани к Њему, мољаху Га да би остао код њих; и онде оста два дана.
41And many more believed in him because of his own word.
41И много их више верова за Његову беседу.
42And they said to the woman: We now believe, not for thy saying: for we ourselves have heard him, and know that this is indeed the Saviour of the world.
42А жени говораху: Сад не верујемо више за твоју беседу, јер сами чусмо и познасмо да је Овај заиста спас свету, Христос.
43Now after two days, he departed thence, and went into Galilee.
43А после два дана изиђе оданде, и отиде у Галилеју:
44For Jesus himself gave testimony that a prophet hath no honour in his own country.
44Јер сам Исус сведочаше да пророк на својој постојбини нема части.
45And when he was come into Galilee, the Galileans received him, having seen all the things he had done at Jerusalem on the festival day; for they also went to the festival day.
45А кад дође у Галилеју, примише Га Галилејци који беху видели све што учини у Јерусалиму на празник; јер и они идоше на празник.
46He came again therefore into Cana of Galilee, where he made the water wine. And there was a certain ruler, whose son was sick at Capharnaum.
46Дође пак Исус опет у Кану галилејску, где претвори воду у вино. И беше неки царев човек чији син боловаше у Капернауму.
47He having heard that Jesus was come from Judea into Galilee, went to him, and prayed him to come down, and heal his son; for he was at the point of death.
47Овај чувши да Исус дође из Јудеје у Галилеју, дође к Њему и мољаше Га да сиђе и да му исцели сина; јер беше на самрти.
48Jesus therefore said to him: Unless you see signs and wonders, you believe not.
48И рече му Исус: Ако не видите знака и чудеса, не верујете.
49The ruler saith to him: Lord, come down before that my son die.
49Рече Му царев човек: Господе! Сиђи док није умрло дете моје.
50Jesus saith to him: Go thy way; thy son liveth. The man believed the word which Jesus said to him, and went his way.
50Рече му Исус: Иди, син је твој здрав. И верова човек речи коју му рече Исус, и пође.
51And as he was going down, his servants met him; and they brought word, saying, that his son lived.
51И одмах кад он силажаше, гле, сретоше га слуге његове и јавише му говорећи: Син је твој здрав.
52He asked therefore of them the hour wherein he grew better. And they said to him: Yesterday, at the seventh hour, the fever left him.
52Тада питаше за сахат у који му лакше би; и казаше му: Јуче у седмом сахату пусти га грозница.
53The father therefore knew, that it was at the same hour that Jesus said to him, Thy son liveth; and himself believed, and his whole house.
53Тада разуме отац да беше онај сахат у који му рече Исус: Син је твој здрав. И верова он и сва кућа његова.
54This is again the second miracle that Jesus did, when he was come out of Judea into Galilee.
54Ово опет друго чудо учини Исус кад дође из Јудеје у Галилеју.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.