John 4
Bible Mutal (Kosraean)Translation
Bible Mutal (Kosraean)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Jesus el etu lah mwet Pharisee elos lohng tuh pus mwet el baptaisela, oayapa pus mwet tuma lutlut lal lukel John.
1Кад разуме, дакле, Господ да су чули фарисеји да Исус више ученика добија и крштава него Јован
2(Pwayeiya uh, Jesus sifacna el tiana baptaisela kutena mwet. Mwet tumal lutlut mukena pa baptaisi mwet.)
2(Исус пак сам не крштаваше него ученици Његови),
3Ouinge ke Jesus el lohng ma fwack inge, el fahsr liki acn Judea ac som nu Galilee.
3остави Јудеју, и отиде опет у Галилеју.
4Ke el folok nu Galilee, el enenu in fahsr sasla acn Samaria.
4А ваљало Му је проћи кроз Самарију.
5Na el sun sie siti srisrik in Samaria pangpang Sychar, ma apkuran nu ke ipin acn se ma Jacob el tuh sang lal Joseph, wen natul.
5Тако дође у град самаријски који се зове Сихар, близу села које даде Јаков Јосифу, сину свом.
6Lufin kof lal Jacob oan we, ac Jesus el pituki siska ke sripen el totola ke fahsr lal. Pacl se inge apkuran nu ke infulwen len.
6А онде беше извор Јаковљев; и Исус уморан од пута сеђаше на извору; а беше око шестог сахата.
7Sie mutan Samaria el tuku in ut kof, ac Jesus el fahk nu sel, “Ase nimuk kutu kof an.”
7Дође жена Самарјанка да захвати воде; рече јој Исус: Дај ми да пијем.
8(Mwet tumal lutlut elos som tari in moul mongo in siti uh.)
8(Јер ученици Његови беху отишли у град да купе јела.)
9Mutan sac fahk, “Kom sie mwet Jew, a nga mwet Samaria se — na fuka tuh kom ku in ngusr kof sik kom in nim?” (Mwet Jew tia ku in orekmakin ahlu ma mwet Samaria orekmakin.)
9Рече Му жена Самарјанка; како ти, Јеврејин будући, можеш искати од мене, жене Самарјанке, да пијеш? Јер се Јевреји не мешају са Самарјанима.
10Jesus el fahk, “Kom tia etu ke mwe sang ma God El akoo in sot nu sum, ac kom tia pac etu lah su siyuk mwe nim sum. Kom funu etu, kom lukun siyuk sik ac nga sot nu sum kof in moul.”
10Одговори Исус и рече јој: Да ти знаш дар Божји, и ко је тај који ти говори: Дај ми да пијем, ти би искала у Њега и дао би ти воду живу.
11Ac mutan sac fahk, “Leum se, wangin mwe ut kof lom, ac lufin kof se inge loal. Kom ac eis kof in moul an fuka?
11Рече Му жена: Господе! Ни захватити немаш чим, а студенац је дубок; одакле ћеш дакле узети воду живу?
12Jacob, papa matu tumasr, pa pukanak lufin kof se inge ac likiya nu sesr. El, ac wen natul, ac un kosro natul nukewa elos nim kof kac. Ya kom pangon kom yohk lukel Jacob?”
12Еда ли си ти већи од нашег оца Јакова, који нам даде овај студенац, и он из њега пијаше и синови његови и стока његова?
13Jesus el topuk, “Kutena mwet su nim kof se inge fah sifilpa malu,
13Одговори Исус и рече јој: Сваки који пије од ове воде опет ће ожеднети;
14a kutena mwet su nim ke kof se ma nga fah sang nu sel, ac fah tiana sifilpa malu. Tuh kof se ma nga fah sang nu sel ac fah ekla sie unon in kof in el, su ac fah sang nu sel kof in moul, oayapa moul ma pahtpat.”
14а који пије од воде коју ћу му ја дати неће ожеднети довека; него вода што ћу му ја дати биће у њему извор воде која тече у живот вечни.
15Ac mutan sac fahk, “Leum se, use nimuk kutu kof sacn! Na nga fah tia sifilpa malu, ac nga fah tia enenu in tuku nu inse inge in ut kof.”
15Рече Му жена: Господе! Дај ми те воде да не жедним нити да долазим овамо на воду.
16Jesus el fahk nu sel, “Fahla solama mukul tomom an, na komtal foloko nu yuruk.”
16Рече јој Исус: Иди зовни мужа свог, и дођи овамо.
17Ac mutan sac fahk, “Wangin mukul tumuk.” Jesus el fahk, “Pwaye fahk lom an lah wangin mukul tomom.
17Одговори жена и рече Му: Немам мужа. Рече јој Исус: Добро си казала: Немам мужа;
18Kom tuh payuk sin mukul limekosr, ac mukul se kom muta yoro inge tia ma tomom. Kom kaskas pwaye nu sik.”
18јер си пет мужева имала, и сад кога имаш није ти муж; то си право казала.
19Na mutan sac fahk, “Nga akilen tuh kom mwet palu se.
19Рече Му жена: Господе! Видим да си ти пророк.
20Mwet matu tumuk meet ah elos tuh alu nu sin God fineol soko inge, a kowos mwet Jew fahk mu Jerusalem mukena pa acn se ma fal mwet uh in alu nu sin God we.”
20Оци наши молише се Богу на овој гори, а ви кажете да је у Јерусалиму место где се треба молити.
21Jesus el fahk nu sel, “Mutan, lulalfongiyu, mweyen pacl se ac tuku ke mwet fah tia alu nu sin Papa fineol soko inge ku in Jerusalem.
21Рече јој Исус: Жено! Веруј ми да иде време кад се нећете молити Оцу ни на овој гори ни у Јерусалиму.
22Kowos mwet Samaria tia arulana etu lah su kowos alu nu se, tusruktu kut mwet Jew etu lah su kut alu nu se, mweyen molela lun God nu sin mwet uh ac tuku ke mwet Jew.
22Ви не знате чему се молите; а ми знамо чему се молимо: јер је спасење од Јевреја.
23Tusruktu pacl se ac tuku, aok tuku tari, ke mwet alu pwaye elos ac kolyuk ke ngun in alu nu sin Papa fal nu ke ma pwaye. Pa inge elos su Papa El suk in alu nu sel.
23Али иде време, и већ је настало, кад ће се прави богомољци молити Оцу духом и истином, јер Отац хоће такве богомољце.
24God El Ngun, ac ku lun Ngun lal mukena pa oru mwet uh in alu nu sel ke pwaye.”
24Бог је Дух; и који Му се моле, духом и истином треба да се моле.
25Mutan sac fahk nu sel, “Nga etu lah Messiah el ac tuku — el su kut pangon ‘Christ.’ Ac ke el ac tuku el fah aketeya ma nukewa nu sesr.”
25Рече Му жена: Знам да ће доћи Месија који се зове Христос, кад Он дође казаће нам све.
26Ac Jesus el fahk, “Nga pa el, nga su kaskas nu sum.”
26Рече јој Исус: Ја сам који с тобом говорим.
27In pacl sac mwet tumal lutlut lun Jesus elos foloko, ac elos arulana lut in liye lah el kaskas nu sin mutan se. Tusruktu wangin sie selos fahk nu sin mutan sac, “Mea kom lungse?” ku siyuk sin Jesus, “Efu kom ku sramsram nu sin mutan sac?”
27И тада дођоше ученици Његови, и чуђаху се где говораше са женом; али ниједан не рече: Шта хоћеш? Или шта говориш с њом?
28Na mutan sac filiya sufa in kof lal ac folokla nu in siti uh, ac fahk nu sin mwet we,
28А жена остави судове своје и отиде у град и рече људима:
29“Fahsru liye mwet se su fahkma nu sik ma nukewa nga oru meet ah. Ya acnu tia el pa Christ?”
29Ходите да видите човека који ми каза све што сам учинила: да није то Христос?
30Ouinge elos som liki siti uh ac tuku nu yurin Jesus.
30Изиђоше, дакле, из града и пођоше к Њему.
31In pacl sac, mwet lutlut elos kwafe sin Jesus, “Mwet Luti, eiswin kutu mwe mongo uh!”
31А ученици Његови мољаху Га, међутим, говорећи: Рави! Једи.
32A el topuk ac fahk nu selos, “Oasr mwe mongo nak ma kowos tia etu kac.”
32А Он им рече: Ја имам јело да једем за које ви не знате.
33Ouinge mwet tumal lutlut elos mutawauk in asiyuki inmasrlolos sifacna, “Ya oasr mwet use mwe mongo nu yorol?”
33Тада ученици говораху међу собом: Већ ако Му ко донесе да једе?
34Jesus el fahk nu selos, “Mwe mongo nak pa in akos ma lungse lun El su supweyume, ac in aksafye orekma El ase nu sik in oru.
34А Он им рече: Јело је моје да извршим вољу Оног који ме је послао, и да свршим Његов посао.
35Oasr soakas se lowos ma fahk mu, ‘Malem akosr lula na pacl in kosrani.’ Tusruktu nga fahk nu suwos, ngetla liye imae akwoya. Fahko kac matula inge, ac akola nu ke kosrani!
35Не кажете ли ви да су још четири месеца па ће жетва приспети? Ето, велим вам: подигните очи своје и видите њиве како су већ жуте за жетву.
36Mwet se su kosrani el eis molin kosrani lal ke el eisani fahko nu ke moul ma pahtpat. Ke ma inge, el su yukwiya ac el su sifani fah tukeni engan.
36И који жње прима плату, и сабира род за живот вечни, да се радују заједно и који сеје и који жње;
37Tuh soakas sac pwaye ma fahk mu, ‘Sie mwet yukwiya, ac sie pacna mwet fah kosrani.’
37јер је у том истинита беседа да је други који сеје а други који жње.
38Nga supwekowosla in eisani fahko in sie ima ma kowos tia orekma kac. Kutena mwet tuh orekma kac, a kowos eis woiyen orekma lalos.”
38Ја вас послах да жњете где се ви не трудисте; други се трудише, а ви у посао њихов уђосте.
39Mwet puspis sin mwet Samaria in siti sac lulalfongi ke Jesus ke sripen mutan sac fahk, “El fahkma nu sik ma nukewa su nga tuh oru meet ah.”
39И из града оног многи од Самарјана вероваше Га за беседу жене која сведочаше: Каза ми све што сам учинила.
40Ouinge ke mwet Samaria elos tuku nu yurin Jesus, elos kwafe sel elan muta yorolos, na el muta we len luo.
40Кад дођоше, дакле, Самарјани к Њему, мољаху Га да би остао код њих; и онде оста два дана.
41Mwet puspis wi pac lulalfongi ke sripen fahkak lal,
41И много их више верова за Његову беседу.
42ac elos fahk nu sin mutan sac, “Inge kut lulalfongi, tia ke sripen ma kom fahk, a ke sripen kut sifacna lohngol, ac kut etu lah pwaye, el pa Mwet Lango lun faclu.”
42А жени говораху: Сад не верујемо више за твоју беседу, јер сами чусмо и познасмо да је Овај заиста спас свету, Христос.
43Tukun Jesus el muta we ke len luo, el mukuiyak ac som nu Galilee.
43А после два дана изиђе оданде, и отиде у Галилеју:
44El tuh sifacna fahk, “Sie mwet palu el tia akfulatyeyuk in facl sel sifacna.”
44Јер сам Исус сведочаше да пророк на својој постојбини нема части.
45Ke el sun acn Galilee, mwet in acn sac paingul mweyen elos wi som nu ke Kufwen Alukela se ma orek Jerusalem, ac elos tuh liye ma nukewa ma el oru ke pacl in kufwa sac.
45А кад дође у Галилеју, примише Га Галилејци који беху видели све што учини у Јерусалиму на празник; јер и они идоше на празник.
46Toko Jesus el folokla nu Cana in Galilee, acn se ma el tuh ekulla kof nu ke wain we. Oasr sie mwet fulat lun government tuh muta we su wen se natul mas in acn Capernaum.
46Дође пак Исус опет у Кану галилејску, где претвори воду у вино. И беше неки царев човек чији син боловаше у Капернауму.
47Ke el lohng lah Jesus el tuku liki acn Judea nu Galilee, el som nu yorol ac siyuk sel elan som nu Capernaum ac akkeyala wen se natul, su apkuran in misa.
47Овај чувши да Исус дође из Јудеје у Галилеју, дође к Њему и мољаше Га да сиђе и да му исцели сина; јер беше на самрти.
48Jesus el fahk nu sel, “Kowos fin tia liye orekma usrnguk ku mwenmen, kowos fah tia lulalfong.”
48И рече му Исус: Ако не видите знака и чудеса, не верујете.
49Na mwet sac fahk, “Leum, fahsru wiyu meet liki tulik se nutik ah misa.”
49Рече Му царев човек: Господе! Сиђи док није умрло дете моје.
50Jesus el fahk nu sel, “Fahsrot, wen nutum el ac moul na!” Mwet sac lulalfongi kas lun Jesus ac el som.
50Рече му Исус: Иди, син је твој здрав. И верова човек речи коју му рече Исус, и пође.
51Ke el srakna fahsr inkanek uh, mwet kulansap lal ah sonol ac fahk nu sel, “Wen nutum el kwela!”
51И одмах кад он силажаше, гле, сретоше га слуге његове и јавише му говорећи: Син је твој здрав.
52El siyuk selos lah ac pacl su wen se natul ah kwela, ac elos topuk, “Fol lal ah wanginla lukel ke ao se ma tafun len tok ekea.”
52Тада питаше за сахат у који му лакше би; и казаше му: Јуче у седмом сахату пусти га грозница.
53Na papa sac esamak lah ac ao sac pacna pa Jesus el fahkang nu sel mu, “Wen nutum el ac moul na.” Ouinge el, ac sou lal nukewa lulalfongila.
53Тада разуме отац да беше онај сахат у који му рече Исус: Син је твој здрав. И верова он и сва кућа његова.
54Pa inge mwenmen se akluo ma Jesus el oru tukun el foloko liki acn Judea nu Galilee.
54Ово опет друго чудо учини Исус кад дође из Јудеје у Галилеју.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.