John 5
King James Version with ApocryphaTranslation
King James Version with Apocrypha
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1After this there was a feast of the Jews; and Jesus went up to Jerusalem.
1А потом беше празник јеврејски, и изиђе Исус у Јерусалим.
2Now there is at Jerusalem by the sheep market a pool, which is called in the Hebrew tongue Bethesda, having five porches.
2У Јерусалиму, пак, код Овчијих врата има бања, која се зове јеврејски Витезда, и око ње пет покривених тремова,
3In these lay a great multitude of impotent folk, of blind, halt, withered, waiting for the moving of the water.
3у којима лежаше мноштво болесника, слепих, хромих, сувих, који чекаху да се заљуја вода;
4For an angel went down at a certain season into the pool, and troubled the water: whosoever then first after the troubling of the water stepped in was made whole of whatsoever disease he had.
4јер анђео Господњи силажаше у одређено време у бању и мућаше воду; и који најпре улажаше пошто се замути вода, оздрављаше, макар каква болест да је на њему.
5And a certain man was there, which had an infirmity thirty and eight years.
5А онде беше један човек који тридесет и осам година беше болестан.
6When Jesus saw him lie, and knew that he had been now a long time in that case , he saith unto him, Wilt thou be made whole?
6Кад виде Исус овог где лежи, и разуме да је већ одавно болестан, рече му: Хоћеш ли да будеш здрав?
7The impotent man answered him, Sir, I have no man, when the water is troubled, to put me into the pool: but while I am coming, another steppeth down before me.
7Одговори Му болесни: Да, Господе; али немам човека да ме спусти у бању кад се замути вода; а док ја дођем други сиђе пре мене.
8Jesus saith unto him, Rise, take up thy bed, and walk.
8Рече му Исус: Устани, узми одар свој и ходи.
9And immediately the man was made whole, and took up his bed, and walked: and on the same day was the sabbath.
9И одмах оздрави човек, и узевши одар свој хођаше. А тај дан беше субота.
10¶ The Jews therefore said unto him that was cured, It is the sabbath day: it is not lawful for thee to carry thy bed.
10Тада говораху Јевреји ономе што оздрави: Данас је субота и не ваља ти одра носити.
11He answered them, He that made me whole, the same said unto me, Take up thy bed, and walk.
11А он им одговори: Који ме исцели он ми рече: Узми одар свој и ходи.
12Then asked they him, What man is that which said unto thee, Take up thy bed, and walk?
12А они га запиташе: Ко је тај човек који ти рече: Узми одар свој и ходи?
13And he that was healed wist not who it was: for Jesus had conveyed himself away, a multitude being in that place.
13А исцељени не знаше ко је; јер се Исус уклони, јер људства много беше на месту.
14Afterward Jesus findeth him in the temple, and said unto him, Behold, thou art made whole: sin no more, lest a worse thing come unto thee.
14А потом га нађе Исус у цркви и рече му: Ето си здрав, више не греши, да ти не буде горе.
15The man departed, and told the Jews that it was Jesus, which had made him whole.
15А човек отиде и каза Јеврејима да је оно Исус који га исцели.
16And therefore did the Jews persecute Jesus, and sought to slay him, because he had done these things on the sabbath day.
16И зато гоњаху Јевреји Исуса, и гледаху да Га убију, јер чињаше то у суботу.
17¶ But Jesus answered them, My Father worketh hitherto, and I work.
17А Исус им одговараше: Отац мој досле чини, и ја чиним.
18Therefore the Jews sought the more to kill him, because he not only had broken the sabbath, but said also that God was his Father, making himself equal with God.
18И зато још више гледаху Јевреји да Га убију што не само квараше суботу него и Оцем својим називаше Бога и грађаше се једнак Богу.
19Then answered Jesus and said unto them, Verily, verily, I say unto you, The Son can do nothing of himself, but what he seeth the Father do: for what things soever he doeth, these also doeth the Son likewise.
19А Исус одговарајући рече им: Заиста, заиста вам кажем: Син не може ништа чинити сам од себе него шта види да Отац чини; јер шта Он чини оно и Син чини онако;
20For the Father loveth the Son, and sheweth him all things that himself doeth: and he will shew him greater works than these, that ye may marvel.
20јер Отац Сина љуби, и све Му показује што сам чини; и показаће Му већа дела од ових да се ви чудите.
21For as the Father raiseth up the dead, and quickeneth them ; even so the Son quickeneth whom he will.
21Јер као што Отац подиже мртве и оживљује, тако и Син које хоће оживљује.
22For the Father judgeth no man, but hath committed all judgment unto the Son:
22Јер Отац не суди никоме, него сав суд даде Сину,
23That all men should honour the Son, even as they honour the Father. He that honoureth not the Son honoureth not the Father which hath sent him.
23да сви поштују Сина као што Оца поштују. Ко не поштује Сина не поштује Оца који Га је послао.
24Verily, verily, I say unto you, He that heareth my word, and believeth on him that sent me, hath everlasting life, and shall not come into condemnation; but is passed from death unto life.
24Заиста, заиста вам кажем: Ко моју реч слуша и верује Ономе који је мене послао, има живот вечни, и не долази на суд, него је прешао из смрти у живот.
25Verily, verily, I say unto you, The hour is coming, and now is, when the dead shall hear the voice of the Son of God: and they that hear shall live.
25Заиста, заиста вам кажем: Иде час и већ је настао, кад ће мртви чути глас Сина Божијег, и чувши оживети.
26For as the Father hath life in himself; so hath he given to the Son to have life in himself;
26Јер као што Отац има живот у себи, тако даде и Сину да има живот у себи;
27And hath given him authority to execute judgment also, because he is the Son of man.
27и даде Му власт да и суд чини, јер је Син човечији.
28Marvel not at this: for the hour is coming, in the which all that are in the graves shall hear his voice,
28Не дивите се овоме, јер иде час у који ће сви који су у гробовима чути глас Сина Божијег,
29And shall come forth; they that have done good, unto the resurrection of life; and they that have done evil, unto the resurrection of damnation.
29и изићи ће који су чинили добро у васкрсење живота, а који су чинили зло у васкрсење суда.
30I can of mine own self do nothing: as I hear, I judge: and my judgment is just; because I seek not mine own will, but the will of the Father which hath sent me.
30Ја не могу ништа чинити сам од себе; како чујем онако судим, и суд је мој праведан; јер не тражим воље своје него вољу Оца који ме је послао.
31If I bear witness of myself, my witness is not true.
31Ако ја сведочим за себе, сведочанство моје није истинито.
32¶ There is another that beareth witness of me; and I know that the witness which he witnesseth of me is true.
32Има други који сведочи за мене; и знам да је истинито сведочанство што сведочи за мене.
33Ye sent unto John, and he bare witness unto the truth.
33Ви посласте к Јовану, и посведочи вам за истину;
34But I receive not testimony from man: but these things I say, that ye might be saved.
34а ја не примам сведочанства од човека, него ово говорим да се ви спасете.
35He was a burning and a shining light: and ye were willing for a season to rejoice in his light.
35Он беше видело које гораше и светљаше, а ви се хтесте мало времена радовати његовом светљењу.
36¶ But I have greater witness than that of John: for the works which the Father hath given me to finish, the same works that I do, bear witness of me, that the Father hath sent me.
36Али ја имам сведочанство веће од Јованова; јер послови које ми даде Отац да их свршим, ови послови које ја радим сведоче за мене да ме Отац посла.
37And the Father himself, which hath sent me, hath borne witness of me. Ye have neither heard his voice at any time, nor seen his shape.
37И Отац који ме посла сам сведочи за мене. Ни глас Његов кад чусте ни лице Његово видесте.
38And ye have not his word abiding in you: for whom he hath sent, him ye believe not.
38И реч Његову немате у себи да стоји; јер ви не верујете Ономе кога Он посла.
39¶ Search the scriptures; for in them ye think ye have eternal life: and they are they which testify of me.
39Прегледајте писма, јер ви мислите да имате у њима живот вечни; и она сведоче за мене.
40And ye will not come to me, that ye might have life.
40И нећете да дођете к мени да имате живот.
41I receive not honour from men.
41Ја не примам славе од људи.
42But I know you, that ye have not the love of God in you.
42Него вас познајем да љубави Божије немате у себи.
43I am come in my Father’s name, and ye receive me not: if another shall come in his own name, him ye will receive.
43Ја дођох у име Оца свог и не примате ме; ако други дође у име своје, њега ћете примити.
44How can ye believe, which receive honour one of another, and seek not the honour that cometh from God only?
44Како ви можете веровати кад примате славу један од другог, а славе која је од јединог Бога не тражите?
45Do not think that I will accuse you to the Father: there is one that accuseth you, even Moses, in whom ye trust.
45Не мислите да ћу вас тужити Оцу; има који вас тужи, Мојсије, у кога се ви уздате.
46For had ye believed Moses, ye would have believed me: for he wrote of me.
46Јер да сте веровали Мојсију тако бисте веровали и мени; јер он писа за мене.
47But if ye believe not his writings, how shall ye believe my words?
47А кад његовим писмима не верујете како ћете веровати мојим речима?
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.