John 10
King James Version with ApocryphaTranslation
King James Version with Apocrypha
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Verily, verily, I say unto you, He that entereth not by the door into the sheepfold, but climbeth up some other way, the same is a thief and a robber.
1Заиста, заиста вам кажем: ко не улази на врата у тор овчији него прелази на другом месту он је лупеж и хајдук;
2But he that entereth in by the door is the shepherd of the sheep.
2а који улази на врата јесте пастир овцама.
3To him the porter openeth; and the sheep hear his voice: and he calleth his own sheep by name, and leadeth them out.
3Њему вратар отвара, и овце глас његов слушају, и своје овце зове по имену, и изгони их;
4And when he putteth forth his own sheep, he goeth before them, and the sheep follow him: for they know his voice.
4и кад своје овце истера, иде пред њима, и овце иду за њим, јер познају глас његов.
5And a stranger will they not follow, but will flee from him: for they know not the voice of strangers.
5А за туђином неће да иду, него беже од њега, јер не познају глас туђи.
6This parable spake Jesus unto them: but they understood not what things they were which he spake unto them.
6Ову причу каза им Исус, али они не разумеше шта то беше што им каза.
7Then said Jesus unto them again, Verily, verily, I say unto you, I am the door of the sheep.
7Тада им рече Исус опет: Заиста, заиста вам кажем: ја сам врата к овцама.
8All that ever came before me are thieves and robbers: but the sheep did not hear them.
8Сви колико их год дође пре мене лупежи су и хајдуци; али их овце не послушаше.
9I am the door: by me if any man enter in, he shall be saved, and shall go in and out, and find pasture.
9Ја сам врата; ко уђе кроза ме спашће се, и ући ће и изићи ће, и пашу ће наћи.
10The thief cometh not, but for to steal, and to kill, and to destroy: I am come that they might have life, and that they might have it more abundantly.
10Лупеж не долази низашта друго него да украде и убије и погуби; ја дођох да имају живот и изобиље.
11I am the good shepherd: the good shepherd giveth his life for the sheep.
11Ја сам пастир добри; пастир добри душу своју полаже за овце.
12But he that is an hireling, and not the shepherd, whose own the sheep are not, seeth the wolf coming, and leaveth the sheep, and fleeth: and the wolf catcheth them, and scattereth the sheep.
12А најамник, који није пастир, коме нису овце своје, види вука где иде, и оставља овце, и бежи: и вук зграби овце и распуди их;
13The hireling fleeth, because he is an hireling, and careth not for the sheep.
13а најамник бежи, јер је најамник и не мари за овце.
14I am the good shepherd, and know my sheep , and am known of mine.
14Ја сам пастир добри и знам своје, и моје мене знају.
15As the Father knoweth me, even so know I the Father: and I lay down my life for the sheep.
15Као што мене зна Отац и ја знам Оца; и душу своју полажем за овце.
16And other sheep I have, which are not of this fold: them also I must bring, and they shall hear my voice; and there shall be one fold, and one shepherd.
16И друге овце имам које нису из овог тора, и оне ми ваља довести; и чуће глас мој, и биће једно стадо и један пастир.
17Therefore doth my Father love me, because I lay down my life, that I might take it again.
17Зато ме Отац љуби, јер ја душу своју полажем да је опет узмем.
18No man taketh it from me, but I lay it down of myself. I have power to lay it down, and I have power to take it again. This commandment have I received of my Father.
18Нико је не отима од мене, него је ја сам од себе полажем. Власт имам положити је и власт имам узети је опет. Ову сам заповест примио од Оца свог.
19¶ There was a division therefore again among the Jews for these sayings.
19Тада опет поста распра међу Јеврејима за ове речи.
20And many of them said, He hath a devil, and is mad; why hear ye him?
20Многи од њих говораху: У њему је ђаво, и полудео је; шта га слушате?
21Others said, These are not the words of him that hath a devil. Can a devil open the eyes of the blind?
21Други говораху: Ове речи нису лудога; зар може ђаво слепима очи отварати?
22¶ And it was at Jerusalem the feast of the dedication, and it was winter.
22А беше тада празник обновљења у Јерусалиму, и беше зима.
23And Jesus walked in the temple in Solomon’s porch.
23И ходаше Исус у цркви по трему Соломуновом.
24Then came the Jews round about him, and said unto him, How long dost thou make us to doubt? If thou be the Christ, tell us plainly.
24А Јевреји Га опколише, и говораху Му: Докле ћеш мучити душе наше? Ако си ти Христос, кажи нам слободно.
25Jesus answered them, I told you, and ye believed not: the works that I do in my Father’s name, they bear witness of me.
25Исус им одговори: Ја вам казах, па не верујете. Дела која творим ја у име Оца свог она сведоче за ме.
26But ye believe not, because ye are not of my sheep, as I said unto you.
26Али ви не верујете; јер нисте од мојих оваца, као што вам казах.
27My sheep hear my voice, and I know them, and they follow me:
27Овце моје слушају глас мој, и ја познајем њих, и за мном иду.
28And I give unto them eternal life; and they shall never perish, neither shall any man pluck them out of my hand.
28И ја ћу им дати живот вечни, и никад неће изгинути, и нико их неће отети из руке моје.
29My Father, which gave them me, is greater than all; and no man is able to pluck them out of my Father’s hand.
29Отац мој који ми их даде већи је од свих; и нико их не може отети из руке Оца мог.
30I and my Father are one.
30Ја и Отац једно смо.
31Then the Jews took up stones again to stone him.
31А Јевреји опет узеше камење да Га убију.
32Jesus answered them, Many good works have I shewed you from my Father; for which of those works do ye stone me?
32Исус им одговори: Многа вам добра дела јавих од Оца свог; за које од оних дела бацате камење на ме?
33The Jews answered him, saying, For a good work we stone thee not; but for blasphemy; and because that thou, being a man, makest thyself God.
33Одговорише Му Јевреји говорећи: За добро дело не бацамо камење на те, него за хулу на Бога, што ти, човек будући, градиш се Бог.
34Jesus answered them, Is it not written in your law, I said, Ye are gods?
34Исус им одговори: Не стоји ли написано у закону вашем: Ја рекох: богови сте?
35If he called them gods, unto whom the word of God came, and the scripture cannot be broken;
35Ако оне назва боговима којима реч Божија би, и писмо се не може покварити;
36Say ye of him, whom the Father hath sanctified, and sent into the world, Thou blasphemest; because I said, I am the Son of God?
36како ви говорите Ономе ког Отац посвети и посла на свет: Хулу на Бога говориш, што рекох: Ја сам Син Божји?
37If I do not the works of my Father, believe me not.
37Ако не творим дела Оца свог не верујте ми.
38But if I do, though ye believe not me, believe the works: that ye may know, and believe, that the Father is in me, and I in him.
38Ако ли творим, ако мени и не верујете, делима мојим верујте, да познате и верујете да је Отац у мени и ја у Њему.
39Therefore they sought again to take him: but he escaped out of their hand,
39Тада опет гледаху да Га ухвате; али им се измаче из руку.
40And went away again beyond Jordan into the place where John at first baptized; and there he abode.
40И отиде опет преко Јордана на оно место где Јован пре крштаваше; и оста онде.
41And many resorted unto him, and said, John did no miracle: but all things that John spake of this man were true.
41И многи дођоше к Њему и говораху: Јован не учини ни једног чуда, али све што каза Јован за Овог истина беше.
42And many believed on him there.
42И многи вероваше Га онде.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.