Hebrews 1
King James Version with ApocryphaTranslation
King James Version with Apocrypha
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1God, who at sundry times and in divers manners spake in time past unto the fathers by the prophets,
1Бог који је некада много пута и различитим начином говорио очевима преко пророка, говори и нама у последак дана ових преко сина,
2Hath in these last days spoken unto us by his Son, whom he hath appointed heir of all things, by whom also he made the worlds;
2ког постави наследника свему, кроз ког и свет створи.
3Who being the brightness of his glory, and the express image of his person, and upholding all things by the word of his power, when he had by himself purged our sins, sat down on the right hand of the Majesty on high;
3Који будући сјајност славе и обличје бића Његовог, и носећи све у речи силе своје, учинивши собом очишћење греха наших, седе с десне стране престола величине на висини,
4Being made so much better than the angels, as he hath by inheritance obtained a more excellent name than they.
4и толико бољи поста од анђела колико преславније име од њихова доби.
5For unto which of the angels said he at any time, Thou art my Son, this day have I begotten thee? And again, I will be to him a Father, and he shall be to me a Son?
5Јер коме од анђела рече кад: Син мој ти си, ја те данас родих? И опет: Ја ћу Му бити Отац, и Он ће ми бити Син.
6And again, when he bringeth in the firstbegotten into the world, he saith, And let all the angels of God worship him.
6И опет уводећи Првороднога у свет говори: и да Му се поклоне сви анђели Божији.
7And of the angels he saith, Who maketh his angels spirits, and his ministers a flame of fire.
7Тако и анђелима говори: Који чини анђеле своје духове, и слуге своје пламен огњени.
8But unto the Son he saith , Thy throne, O God, is for ever and ever: a sceptre of righteousness is the sceptre of thy kingdom.
8А сину: Престо је Твој, Боже, ва век века; палица је правде палица царства Твог.
9Thou hast loved righteousness, and hated iniquity; therefore God, even thy God, hath anointed thee with the oil of gladness above thy fellows.
9Омилела Ти је правда, и омрзао си на безакоње: тога ради помаза Те, Боже, Бог Твој уљем радости већма од другова Твојих.
10And, Thou, Lord, in the beginning hast laid the foundation of the earth; and the heavens are the works of thine hands:
10И опет: Ти си, Господе, у почетку основао земљу, и небеса су дела руку Твојих:
11They shall perish; but thou remainest; and they all shall wax old as doth a garment;
11Она ће проћи, а Ти остајеш: и сва ће остарети као хаљина,
12And as a vesture shalt thou fold them up, and they shall be changed: but thou art the same, and thy years shall not fail.
12И савићеш их као хаљину, и измениће се: а Ти си Онај исти, и Твојих година неће нестати.
13But to which of the angels said he at any time, Sit on my right hand, until I make thine enemies thy footstool?
13А коме од анђела рече кад: Седи мени с десне стране док положим непријатеље Твоје подножје ногама Твојим?
14Are they not all ministering spirits, sent forth to minister for them who shall be heirs of salvation?
14Нису ли сви службени духови који су послани на службу онима који ће наследити спасење?
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.