Hebrews 3
King James Version with ApocryphaTranslation
King James Version with Apocrypha
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Wherefore, holy brethren, partakers of the heavenly calling, consider the Apostle and High Priest of our profession, Christ Jesus;
1Зато, браћо света, заједничари звања небеског, познајте посланика и владику, ког ми признајемо, Исуса Христа,
2Who was faithful to him that appointed him, as also Moses was faithful in all his house.
2који је веран Ономе који га створи, као и Мојсије у свему дому његовом.
3For this man was counted worthy of more glory than Moses, inasmuch as he who hath builded the house hath more honour than the house.
3Јер Овај поста толико достојан веће части од Мојсија, колико већу од дома част има онај који га је начинио.
4For every house is builded by some man ; but he that built all things is God.
4Јер сваки дом треба неко да начини; а ко је све створио оно је Бог.
5And Moses verily was faithful in all his house, as a servant, for a testimony of those things which were to be spoken after;
5И Мојсије дакле беше веран у свему дому његовом, као слуга, за сведочанство оног што је требало да се говори.
6But Christ as a son over his own house; whose house are we, if we hold fast the confidence and the rejoicing of the hope firm unto the end.
6Али је Христос као син у дому свом: ког смо дом ми, ако слободу и славу наде до краја тврдо одржимо.
7Wherefore (as the Holy Ghost saith, To day if ye will hear his voice,
7Зато, као што говори Дух Свети: Данас ако глас Његов чујете,
8Harden not your hearts, as in the provocation, in the day of temptation in the wilderness:
8Не будите дрвенастих срца, као кад се прогневисте у дане напасти у пустињи,
9When your fathers tempted me, proved me, and saw my works forty years.
9Где ме искушаше очеви ваши, искушаше ме, и гледаше дела моја четрдесет година.
10Wherefore I was grieved with that generation, and said, They do alway err in their heart; and they have not known my ways.
10Тога ради расрдих се на тај род, и рекох: Једнако се мету у срцима, али они не познаше путеве моје;
11So I sware in my wrath, They shall not enter into my rest.)
11Зато се заклех у гневу свом да неће ући у покој мој.
12Take heed, brethren, lest there be in any of you an evil heart of unbelief, in departing from the living God.
12Гледајте, браћо, да не буде кад у коме од вас зло срце неверства да одступи од Бога Живога;
13But exhort one another daily, while it is called To day; lest any of you be hardened through the deceitfulness of sin.
13него се утешавајте сваки дан, докле се данас говори, да који од вас не одрвени од преваре греховне;
14For we are made partakers of Christ, if we hold the beginning of our confidence stedfast unto the end;
14јер постадосмо заједничари Христу, само ако како смо почели у Њему бити до краја тврдо одржимо;
15While it is said, To day if ye will hear his voice, harden not your hearts, as in the provocation.
15докле се говори: Данас, ако глас Његов чујете, не будите дрвенастих срца, као кад се прогневисте.
16For some, when they had heard, did provoke: howbeit not all that came out of Egypt by Moses.
16Јер неки чувши прогневише се, али не сви који изиђоше из Мисира с Мојсијем.
17But with whom was he grieved forty years? was it not with them that had sinned, whose carcases fell in the wilderness?
17А на које мрзи четрдесет година? Није ли на оне који сагрешише, који оставише кости у пустињи?
18And to whom sware he that they should not enter into his rest, but to them that believed not?
18А којима се закле да неће ући у покој Његов, него онима који не хтеше да верују?
19So we see that they could not enter in because of unbelief.
19И видимо да не могоше ући за неверство.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.