Hebreeen 3
Petrus Canisius Bible, 1939 (De Heilige Schrift)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Heilige broeders, deelgenoten ener hemelse roeping, beschouwt dus den Apostel en Hogepriester onzer belijdenis: Jesus,
1Зато, браћо света, заједничари звања небеског, познајте посланика и владику, ког ми признајемо, Исуса Христа,
2die getrouw is aan Hem, die Hem gemaakt heeft, zoals ook “Moses in geheel zijn huis.”
2који је веран Ономе који га створи, као и Мојсије у свему дому његовом.
3Tegenover Moses is Hij immers in die mate groter eer waardig, als de bouwheer meer eer geniet dan het huis.
3Јер Овај поста толико достојан веће части од Мојсија, колико већу од дома част има онај који га је начинио.
4Elk huis toch wordt door iemand gebouwd; maar de Bouwheer van alles is God.
4Јер сваки дом треба неко да начини; а ко је све створио оно је Бог.
5Moses nu was wel “getrouw in geheel zijn huis” als dienstknecht, om getuigenis af te leggen van wat verkondigd zou worden,
5И Мојсије дакле беше веран у свему дому његовом, као слуга, за сведочанство оног што је требало да се говори.
6maar Christus is het als Zoon boven zijn huis; zijn huis zijn wij, indien wij de zekerheid der hoop en het roemen daarop ongeschokt bewaren ten einde toe.
6Али је Христос као син у дому свом: ког смо дом ми, ако слободу и славу наде до краја тврдо одржимо.
7Daarom zegt de heilige Geest: Als gij dan heden mijn stem verneemt,
7Зато, као што говори Дух Свети: Данас ако глас Његов чујете,
8Verstokt dan uw harten niet als bij de Verbittering, Als op de dag der Verzoeking in de woestijn,
8Не будите дрвенастих срца, као кад се прогневисте у дане напасти у пустињи,
9Toen uw vaders Mij tartten en beproefden,
9Где ме искушаше очеви ваши, искушаше ме, и гледаше дела моја четрдесет година.
10Ofschoon ze mijn werken hadden aanschouwd veertig jaar lang. Daarom werd Ik toornig op dat geslacht, En Ik sprak: Steeds dwaalt hun hart van Mij af, En mijn wegen kennen ze niet.
10Тога ради расрдих се на тај род, и рекох: Једнако се мету у срцима, али они не познаше путеве моје;
11Daarom zwoer Ik in mijn toorn: Neen, ze zullen niet ingaan in mijn Rust!
11Зато се заклех у гневу свом да неће ући у покој мој.
12Broeders, zorgt er voor, dat in niemand van u een boos en ongelovig hart wordt gevonden door de afval van den levenden God;
12Гледајте, браћо, да не буде кад у коме од вас зло срце неверства да одступи од Бога Живога;
13maar vermaant elkander iedere dag, zolang het “Heden” nog voortduurt, opdat niemand van u wordt verstokt door de verleiding der zonde.
13него се утешавајте сваки дан, докле се данас говори, да који од вас не одрвени од преваре греховне;
14Want we delen slechts met Christus mee, zo we de aanvankelijke overtuiging ongeschokt bewaren ten einde toe.
14јер постадосмо заједничари Христу, само ако како смо почели у Њему бити до краја тврдо одржимо;
15Wanneer er dus wordt gezegd: “Als gij dan heden mijn stem verneemt, verstokt uw harten niet als bij de Verbittering”
15докле се говори: Данас, ако глас Његов чујете, не будите дрвенастих срца, као кад се прогневисте.
16wie waren het dan, die vernamen en verbitterden? Waren het niet allen, die, dank zij Moses, Egypte waren uitgetrokken?
16Јер неки чувши прогневише се, али не сви који изиђоше из Мисира с Мојсијем.
17Of tegen wie toornde Hij veertig jaar lang? Was het niet tegen hen, die gezondigd hadden, wier lijken neerlagen in de woestijn?
17А на које мрзи четрдесет година? Није ли на оне који сагрешише, који оставише кости у пустињи?
18En tegen wie anders heeft Hij gezworen, dat ze niet zouden ingaan in zijn Rust, dan juist tegen de ongehoorzamen?
18А којима се закле да неће ући у покој Његов, него онима који не хтеше да верују?
19Zo zien we, dat ze niet konden ingaan om hun ongeloof.
19И видимо да не могоше ући за неверство.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.