Hebreeen 10
Petrus Canisius Bible, 1939 (De Heilige Schrift)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Daar de Wet slechts de schaduw bezit der toekomstige goederen en niet het wezen dier dingen zelf, kan ze onmogelijk door offers, welke men jaarlijks opdraagt op dezelfde wijze, hen die er aan deelnemen, ééns en voor al tot volmaaktheid brengen.
1Јер закон имајући сен добара која ће доћи, а не само обличје ствари, не може никада савршити оне који приступају сваке године и приносе оне исте жртве.
2Zou anders het offeren niet hebben opgehouden, omdat dan de offeraars ééns en voor al waren gereinigd en zich geen zonden meer waren bewust?
2Иначе би се престале приносити се, кад они који служе не би више имали никакве савести за грехе, кад се једном очисте;
3Maar nu wordt integendeel ieder jaar de gedachte aan zonde opnieuw daardoor opgewekt.
3него се њима сваке године чини спомен за грехе.
4Want het is onmogelijk, dat het bloed van stieren en bokken zonden wegneemt.
4Јер крв јунчија и јарчија не може узети грехе.
5Daarom zegt Hij bij zijn Intreden in de wereld: Offers noch gaven hebt Gij gewild, Maar een Lichaam hebt Gij Mij bereid.
5Зато, улазећи у свет говори: Жртава и дарова ниси хтео, али си ми тело приправио.
6Brand- en zoenoffers behaagden U niet,
6Жртве и прилози за грех нису Ти били угодни.
7Toen zeide Ik: Zie Ik kom! In de boekrol staat van Mij geschreven, Uw wil te volbrengen, o God!
7Тада рекох: Ево дођох, у почетку књиге писано је за мене, да учиним вољу Твоју, Боже.
8Daar Hij nu eerst heeft gezegd: “Offers en gaven, brand- en zoenoffers hebt Gij niet gewild, behaagden U niet,” ofschoon ze volgens de Wet worden geofferd;
8И више казавши: Прилога и приноса и жртава, и жртава за грехе ниси хтео, нити су Ти били угодни, што се по закону приносе;
9en Hij vervolgens sprak: “Zie Ik kom, om uw wil te volbrengen;” zó heeft Hij het eerste afgeschaft, om het tweede in te stellen.
9тада рече: Ево дођох да учиним вољу Твоју, Боже. Укида прво да постави друго.
10Uit kracht van die wil zijn wij ééns en voor al geheiligd door het Offer van het Lichaam van Jesus Christus.
10По којој смо вољи ми освећени приносом тела Исуса Христа једном.
11En terwijl iedere priester, dag in dag uit, dienst staat te verrichten en meermalen dezelfde offers opdraagt, welke toch nimmer de zonde kunnen wegnemen,
11И сваки свештеник стоји сваки дан служећи и једне жртве много пута приносећи које никад не могу узети грехе.
12heeft Hij daarentegen, ééns en voor al, één enkel Offer gebracht voor de zonden, “en is Hij gezeten aan Gods rechterhand,”
12А Он принесавши једину жртву за грехе седи свагда с десне стране Богу.
13in afwachting “tot zijn vijanden neergelegd zijn als voetbank voor zijn voeten.”
13Чекајући даље док се положе непријатељи Његови подножје ногама Његовим.
14Immers door één enkel Offer heeft Hij de geheiligden, ééns en voor al, tot volmaaktheid gebracht. Dit getuigt ons ook de heilige Geest.
14Јер једним приносом савршио је вавек оне који бивају освећени.
15Want nadat Hij gesproken heeft:
15А сведочи нам и Дух Свети; јер као што је напред казано:
16“Dit is het Verbond, dat Ik sluit Met hen na deze dagen,” Spreekt de Heer: Mijn wetten zal Ik prenten in hun harten, Ik zal ze schrijven in hun verstand;
16Ово је завет који ћу начинити с њима после оних дана, говори Господ: Даћу законе своје у срца њихова, и у мислима њиховим написаћу их;
17En hun zonden en ongerechtigheden Zal Ik niet langer gedenken.
17И грехе њихове и безакоња њихова нећу више спомињати.
18Welnu, waar deze vergeven zijn, daar is geen offer voor de zonde meer nodig.
18А где је опроштење ових онде више нема прилога за грехе.
19Welnu dan broeders, daar we de vaste zekerheid hebben, dat door het Bloed van Jesus de weg tot het Heiligdom ons open staat,
19Имајући, дакле, слободу, браћо, улазити у светињу крвљу Исуса Христа, путем новим и живим.
20—een nieuwe en levende weg, die Hij ons heeft gebaand door het Voorhangsel heen, namelijk dat van zijn Vlees,
20Који нам је обновио заветом, то јест телом својим,
21daar we eveneens “een Hogepriester over Gods Huis” hebben:
21и свештеника великог над домом Божијим:
22zo laat ons toetreden met een oprecht hart en in volle geloofsovertuiging; onze harten door besprenkeling gezuiverd van een slecht geweten, ons lichaam door rein water gewassen.
22Да приступамо с истиним срцем у пуној вери, очишћени у срцима од зле савести, и умивени по телу водом чистом;
23Laat ons onwrikbaar vasthouden aan de belijdenis der hoop; want Hij die de belofte deed, is getrouw.
23да се држимо тврдо признања наде: јер је веран онај који је обећао;
24Laat ons elkander gadeslaan, om ons tot liefde te prikkelen en goede werken;
24и да разумевамо један другог у подбуњивању к љубави и добрим делима,
25verwaarloost het gemeenschapsleven niet, zoals sommigen plegen te doen; maar vermaant elkander, te meer, daar gij de Dag ziet naderen.
25не остављајући скупштину своју, као што неки имају обичај, него један другог саветујући, толико већма колико видите да се приближује дан судни.
26Want wanneer we, na de kennis der waarheid te hebben ontvangen, wetens en willens zondigen, dan is er geen offer voor de zonden meer in uitzicht,
26Јер кад ми грешимо намерно, пошто смо примили познање истине, нема више жртве за грехе;
27maar slechts een vreselijke verwachting van oordeel en vuurgloed, die de weerspannigen zal verslinden.
27него страшно чекање суда, и ревност огња који ће да поједе оне који се супроте.
28Verwerpt iemand de Wet van Moses, zonder genade “sterft hij op het woord van twee of drie getuigen;”
28Ко преступи закон Мојсијев, без милости умире код два или три сведока.
29hoeveel zwaarder straf, dunkt u, zal hij dan verdienen, die den Zoon van God met voeten treedt, het Bloed van het Verbond veracht, waardoor hij geheiligd is, en den Geest der genade durft honen?
29Колико мислите да ће горе муке заслужити онај који сина Божијег погази, и крв завета којом се освети за погану уздржи, и Духа благодати наружи?
30We weten toch, dat Hij gezegd heeft: “Aan Mij is de wraak; Ik zal vergelden;” en eveneens: “de Heer zal zijn volk oordelen.”
30Јер знамо Оног који рече: Моја је освета, ја ћу вратити, говори Господ; и опет: Господ ће судити народу свом.
31Vreselijk is het, te vallen in de handen van den levenden God.
31Страшно је упасти у руке Бога Живога.
32Denkt eens terug aan de dagen, toen gij het licht hebt ontvangen, en daardoor zulk een smartelijke strijd hebt doorstaan:
32Опомињите се, пак, првих дана својих, у које се просветлисте и многу борбу страдања поднесосте,
33nu eens zelf een toonbeeld van smaad en druk, dan weer één met hen, wie het zó verging.
33које поставши гледање са срамота и невоља, а које поставши другови онима који живе тако.
34Inderdaad, toen hebt gij mee geleden met hen, die gevangen waren, en de roof uwer goederen met blijdschap verdragen, in de overtuiging, dat gij betere en blijvende goederen bezit.
34Јер се на окове моје сажалисте, и дадосте с радошћу да се разграби ваше имање, знајући да имате себи имање боље и непропадљиво на небесима.
35Werpt dus uw vast vertrouwen niet weg, dat een grote beloning in zich sluit.
35Не одбацујте, дакле, слободу своју, која има велику плату.
36Volharding toch is noodzakelijk voor u, om de wil van God te volbrengen en te verkrijgen wat beloofd is.
36Јер вам је трпљење од потребе да вољу Божију савршивши примите обећање.
37Want nog een kleine, kleine tijd: Hij die komt, zal komen, En Hij zal niet toeven.
37Јер још мало, врло мало, па ће доћи Онај који треба да дође и неће одоцнити.
38Mijn rechtvaardige zal leven door geloof; Maar zo hij terugdeinst, Heeft mijn ziel geen behagen in hem.
38А праведник живеће од вере; ако ли одступи неће бити по вољи моје душе.
39Welnu, wij zijn geen mensen van terugdeinzen ten verderve, maar van geloven tot behoud onzer ziel.
39А ми, браћо, нисмо од оних који одступају на погибао, него од оних који верују да спасу душе.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.