Послание к Евреям 10
Synodal Translation (Синодальный перевод)Translation
Synodal Translation (Синодальный перевод)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Закон, имея тень будущих благ, а не самый образ вещей, одними и теми же жертвами, каждый год постоянно приносимыми, никогда не может сделать совершенными приходящих с ними.
1Јер закон имајући сен добара која ће доћи, а не само обличје ствари, не може никада савршити оне који приступају сваке године и приносе оне исте жртве.
2Иначе бы перестали бы приносить их, потому что приносящие жертву, бывши очищены однажды, не имели бы никакого сознания грехов.
2Иначе би се престале приносити се, кад они који служе не би више имали никакве савести за грехе, кад се једном очисте;
3Но жертвами каждогодно напоминается о грехах;
3него се њима сваке године чини спомен за грехе.
4Ибо невозможно, чтобы кровь козлов и тельцов уничтожала грехи.
4Јер крв јунчија и јарчија не може узети грехе.
5Посему Христос, входя в мир, говорит: “жертвы и приношения Ты не восхотел, но тело уготовал Мне.
5Зато, улазећи у свет говори: Жртава и дарова ниси хтео, али си ми тело приправио.
6Всесожжения и жертвы за грех не угодны Тебе.
6Жртве и прилози за грех нису Ти били угодни.
7Тогда Я сказал: вот, иду, как в начале книги записано о Мне, исполнить волю Твою, Боже”.
7Тада рекох: Ево дођох, у почетку књиге писано је за мене, да учиним вољу Твоју, Боже.
8Сказав прежде, что ни жертвы, ни приношения, ни всесожжений, ни жертвы за грех,- которые приносятся по закону, - Ты не восхотел и не благоизволил,
8И више казавши: Прилога и приноса и жртава, и жртава за грехе ниси хтео, нити су Ти били угодни, што се по закону приносе;
9Потом прибавил: “вот, иду исполнить волю Твою, Боже”. Отменяет первое, чтобы постановить второе.
9тада рече: Ево дођох да учиним вољу Твоју, Боже. Укида прво да постави друго.
10По сей-то воле освящены мы единократным принесением тела Иисуса Христа.
10По којој смо вољи ми освећени приносом тела Исуса Христа једном.
11И всякий священник ежедневно стоит в служении и многократно приносит одни и те же жертвы, которые никогда не могут истребить грехов.
11И сваки свештеник стоји сваки дан служећи и једне жртве много пута приносећи које никад не могу узети грехе.
12Он же, принесши одну жертву за грехи, навсегда воссел одесную Бога,
12А Он принесавши једину жртву за грехе седи свагда с десне стране Богу.
13Ожидая затем, доколе враги Его будут положены в подножие ног Его.
13Чекајући даље док се положе непријатељи Његови подножје ногама Његовим.
14Ибо Он одним приношением навсегда сделал совершенными освящаемых.
14Јер једним приносом савршио је вавек оне који бивају освећени.
15О сем свидетельствует вам и Дух Святый; ибо сказано:
15А сведочи нам и Дух Свети; јер као што је напред казано:
16“Вот завет, который завещаю им после тех дней, говорит Господь: вложу законы Мои в сердца их и в мыслях их напишу их,
16Ово је завет који ћу начинити с њима после оних дана, говори Господ: Даћу законе своје у срца њихова, и у мислима њиховим написаћу их;
17И грехов их и беззаконий их уже не воспомяну более”.
17И грехе њихове и безакоња њихова нећу више спомињати.
18А где прощение грехов, там не нужно приношение за них.
18А где је опроштење ових онде више нема прилога за грехе.
19Итак, братия, имея дерзновение входить во святилище посредством Крови Иисуса Христа, путем новым и живым,
19Имајући, дакле, слободу, браћо, улазити у светињу крвљу Исуса Христа, путем новим и живим.
20Который Он вновь открыл нам чрез завесу, то есть, плоть Свою,
20Који нам је обновио заветом, то јест телом својим,
21И имея великого Священника над домом Божиим,
21и свештеника великог над домом Божијим:
22Да приступаем с искренним сердцем, с полною верою, кроплением очистивши сердца от порочной совести, и омывши тело водою чистою,
22Да приступамо с истиним срцем у пуној вери, очишћени у срцима од зле савести, и умивени по телу водом чистом;
23Будем держаться исповедания упования неуклонно, ибо верен Обещавший;
23да се држимо тврдо признања наде: јер је веран онај који је обећао;
24Будем внимательны друг ко другу, поощряя к любви и добрым делам;
24и да разумевамо један другог у подбуњивању к љубави и добрим делима,
25Не будем оставлять собрания своего, как есть у некоторых обычай, но будем увещавать друг друга, и тем более, чем более усматриваете приближение дня оного.
25не остављајући скупштину своју, као што неки имају обичај, него један другог саветујући, толико већма колико видите да се приближује дан судни.
26Ибо если мы, получивши познание истины, произвольно грешим, то не остается более жертвы за грехи,
26Јер кад ми грешимо намерно, пошто смо примили познање истине, нема више жртве за грехе;
27Но некое страшное ожидание суда и ярость огня, готового пожрать противников.
27него страшно чекање суда, и ревност огња који ће да поједе оне који се супроте.
28Если отвергшийся закона Моисеева при двух или трех свидетелях, без милосердия наказывается смертью,
28Ко преступи закон Мојсијев, без милости умире код два или три сведока.
29То сколь тягчайшему, думаете, наказанию повинен будет тот, кто попирает Сына Божия и не почитает за святыню кровь завета, которою освящен, и Духа благодати оскорбляет?
29Колико мислите да ће горе муке заслужити онај који сина Божијег погази, и крв завета којом се освети за погану уздржи, и Духа благодати наружи?
30Мы знаем Того, Кто сказал: “у Меня отмщение, Я воздам, говорит Господь”. И еще: “Господь будет судить народ Свой”.
30Јер знамо Оног који рече: Моја је освета, ја ћу вратити, говори Господ; и опет: Господ ће судити народу свом.
31Страшно впасть в руки Бога живого!
31Страшно је упасти у руке Бога Живога.
32Вспомните прежние дни ваши, когда вы, бывши просвещены, выдержали великий подвиг страданий,
32Опомињите се, пак, првих дана својих, у које се просветлисте и многу борбу страдања поднесосте,
33То сами среди поношений и скорбей служа зрелищем для других, то принимая участие в других, находящихся в таком же состоянии,
33које поставши гледање са срамота и невоља, а које поставши другови онима који живе тако.
34Ибо вы и моим узам сострадали, и расхищение имения вашего приняли с радостью, зная, что есть у вас на небесах имущество лучшее и непреходящее.
34Јер се на окове моје сажалисте, и дадосте с радошћу да се разграби ваше имање, знајући да имате себи имање боље и непропадљиво на небесима.
35Итак не оставляйте упования вашего, которому предстоит великое воздаяние.
35Не одбацујте, дакле, слободу своју, која има велику плату.
36Терпение нужно вам, чтобы исполнивши волю Божию, получить обещанное;
36Јер вам је трпљење од потребе да вољу Божију савршивши примите обећање.
37ибо еще немного, очень немного, и Грядущий приидет и не умедлит.
37Јер још мало, врло мало, па ће доћи Онај који треба да дође и неће одоцнити.
38Праведный верою жив будет; а если кто поколеблется, не благоволит к тому душа Моя.
38А праведник живеће од вере; ако ли одступи неће бити по вољи моје душе.
39Мы же не из колеблющихся на погибель, но стоим в вере ко спасению души.
39А ми, браћо, нисмо од оних који одступају на погибао, него од оних који верују да спасу душе.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.