Послание к Евреям 4
Synodal Translation (Синодальный перевод)Translation
Synodal Translation (Синодальный перевод)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Посему будем опасаться, чтобы, когда еще остается обетование, войти в покой Его, не оказался кто из вас опоздавшим.
1Да се бојимо, дакле, да како док је још остављено обећање да се улази у покој Његов, не закасни који од вас.
2Ибо и нам оно возвещено, как и тем; но не принесло им пользы слово слышанное, не растворенное верою слышавших.
2Јер је нама објављено као и онима; али онима не помаже чувена реч, јер не вероваше они који чуше.
3А входим в покой мы уверовавшие, так как Он сказал: “Я поклялся в гневе Моем, что они не войдут в покой Мой”, хотя дела Его были совершены еще в начале мира.
3Јер ми који веровасмо улазимо у покој, као што рече: Зато се заклех у гневу свом да неће ући у покој мој, ако су дела и била готова од постања света.
4Ибо негде сказано о седьмом дне так: “и почил Бог в седьмой день от всех дел Своих”.
4Јер негде рече за седми дан овако: и почину Бог у дан седми од свих дела својих.
5И еще здесь: “не войдут в покой Мой”.
5И на овом месту опет: Неће ући у покој мој.
6Итак, как некоторым остается войти в него, а те, которым прежде возвещено, не вошли в него за непокорность,
6Будући, пак, да неки имају да уђу у њега, и они којима је најпре јављено не уђоше за непослушање;
7То еще определяет некоторый день, “ныне”, говоря чрез Давида, после столь долгого времени, как выше сказано: “ныне, когда услышите глас Его, не ожесточите сердец ваших”.
7опет одреди један дан, данас, говорећи у Давиду по толиком времену, као што се пре каза: Данас ако глас Његов чујете, не будите дрвенастих срца.
8Ибо, если бы Иисус Навин доставил им покой, то не было бы сказано после того о другом дне.
8Јер да је Исус оне довео у покој, не би за други дан говорио потом.
9Посему для народа Божия еще остается субботство.
9Дакле је остављено још почивање народу Божијем.
10Ибо, кто вошел в покой Его, тот и сам успокоился от дел своих, как и Бог от Своих.
10Јер који уђе у покој Његов, и он почива од дела својих, као и Бог од својих.
11Итак постараемся войти в покой оный, чтобы кто по тому же примеру не впал в непокорность.
11Да се постарамо, дакле, ући у тај покој, да не упадне ко у ону исту гатку неверства.
12Ибо слово Божее живо и действенно, и острее всякого меча обоюдоострого: оно проникает до разделения души и духа, составов и мозгов, и судит намерения и помышления сердечные.
12Јер је жива реч Божија, и јака, и оштрија од сваког мача оштрог с обе стране, и пролази тја до растављања и душе и духа, и зглавака и мозга, и суди мислима и помислима срца.
13И нет твари, сокровенной от Него, но все обнажено и открыто пред очами Его: Ему дадим отчет.
13И нема твари непознате пред Њиме, него је све голо и откривено пред очима Оног коме говоримо.
14Итак, имея Первосвященника великого, прошедшего небеса, Иисуса Сына Божия, будем твердо держаться исповедания нашего,
14Имајући, дакле, великог Поглавара свештеничког, који је прошао небеса, Исуса сина Божијег, да се држимо признања.
15Ибо мы имеем не такого первосвященника, который не может сострадать нам в немощах наших, но Который, подобно нам, искушен во всем, кроме греха.
15Јер немамо Поглавара свештеничког који не може пострадати с нашим слабостима, него који је у свачему искушан као и ми, осим греха.
16Посему да приступаем с дерзновением к престолу благодати, чтобы получить милость и обрести благодать для благовременной помощи.
16Да приступимо, дакле, слободно к престолу благодати, да примимо милост и нађемо благодат за време кад нам затреба помоћ.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.