Hebrews 4
King James Version with ApocryphaTranslation
King James Version with Apocrypha
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Let us therefore fear, lest, a promise being left us of entering into his rest, any of you should seem to come short of it.
1Да се бојимо, дакле, да како док је још остављено обећање да се улази у покој Његов, не закасни који од вас.
2For unto us was the gospel preached, as well as unto them: but the word preached did not profit them, not being mixed with faith in them that heard it .
2Јер је нама објављено као и онима; али онима не помаже чувена реч, јер не вероваше они који чуше.
3For we which have believed do enter into rest, as he said, As I have sworn in my wrath, if they shall enter into my rest: although the works were finished from the foundation of the world.
3Јер ми који веровасмо улазимо у покој, као што рече: Зато се заклех у гневу свом да неће ући у покој мој, ако су дела и била готова од постања света.
4For he spake in a certain place of the seventh day on this wise, And God did rest the seventh day from all his works.
4Јер негде рече за седми дан овако: и почину Бог у дан седми од свих дела својих.
5And in this place again, If they shall enter into my rest.
5И на овом месту опет: Неће ући у покој мој.
6Seeing therefore it remaineth that some must enter therein, and they to whom it was first preached entered not in because of unbelief:
6Будући, пак, да неки имају да уђу у њега, и они којима је најпре јављено не уђоше за непослушање;
7Again, he limiteth a certain day, saying in David, To day, after so long a time; as it is said, To day if ye will hear his voice, harden not your hearts.
7опет одреди један дан, данас, говорећи у Давиду по толиком времену, као што се пре каза: Данас ако глас Његов чујете, не будите дрвенастих срца.
8For if Jesus had given them rest, then would he not afterward have spoken of another day.
8Јер да је Исус оне довео у покој, не би за други дан говорио потом.
9There remaineth therefore a rest to the people of God.
9Дакле је остављено још почивање народу Божијем.
10For he that is entered into his rest, he also hath ceased from his own works, as God did from his.
10Јер који уђе у покој Његов, и он почива од дела својих, као и Бог од својих.
11Let us labour therefore to enter into that rest, lest any man fall after the same example of unbelief.
11Да се постарамо, дакле, ући у тај покој, да не упадне ко у ону исту гатку неверства.
12For the word of God is quick, and powerful, and sharper than any twoedged sword, piercing even to the dividing asunder of soul and spirit, and of the joints and marrow, and is a discerner of the thoughts and intents of the heart.
12Јер је жива реч Божија, и јака, и оштрија од сваког мача оштрог с обе стране, и пролази тја до растављања и душе и духа, и зглавака и мозга, и суди мислима и помислима срца.
13Neither is there any creature that is not manifest in his sight: but all things are naked and opened unto the eyes of him with whom we have to do.
13И нема твари непознате пред Њиме, него је све голо и откривено пред очима Оног коме говоримо.
14Seeing then that we have a great high priest, that is passed into the heavens, Jesus the Son of God, let us hold fast our profession.
14Имајући, дакле, великог Поглавара свештеничког, који је прошао небеса, Исуса сина Божијег, да се држимо признања.
15For we have not an high priest which cannot be touched with the feeling of our infirmities; but was in all points tempted like as we are, yet without sin.
15Јер немамо Поглавара свештеничког који не може пострадати с нашим слабостима, него који је у свачему искушан као и ми, осим греха.
16Let us therefore come boldly unto the throne of grace, that we may obtain mercy, and find grace to help in time of need.
16Да приступимо, дакле, слободно к престолу благодати, да примимо милост и нађемо благодат за време кад нам затреба помоћ.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.