Deuteronomy 1
King James Version with ApocryphaTranslation
King James Version with Apocrypha
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1These be the words which Moses spake unto all Israel on this side Jordan in the wilderness, in the plain over against the Red sea , between Paran, and Tophel, and Laban, and Hazeroth, and Dizahab.
1Ово су речи које говори Мојсије свему Израиљу с ону страну Јордана, у пустињи, у пољу према Црвеном мору, између Фарана и Тофола и Ловона и Асирота и Дизава,
2( There are eleven days’ journey from Horeb by the way of mount Seir unto Kadesh-barnea.)
2једанаест дана хода од Хорива преко горе Сира до Кадис-Варније.
3And it came to pass in the fortieth year, in the eleventh month, on the first day of the month, that Moses spake unto the children of Israel, according unto all that the LORD had given him in commandment unto them;
3А беше четрдесете године први дан једанаестог месеца, кад Мојсије каза синовима Израиљевим све што му беше заповедио Господ да им каже,
4After he had slain Sihon the king of the Amorites, which dwelt in Heshbon, and Og the king of Bashan, which dwelt at Astaroth in Edrei:
4пошто уби Сиона, цара аморејског који живљаше у Есевону, и Ога цара васанског који живљаше у Астароту и у Едрајину.
5On this side Jordan, in the land of Moab, began Moses to declare this law, saying,
5С оне стране Јордана у земљи моавској поче Мојсије казивати овај закон говорећи:
6The LORD our God spake unto us in Horeb, saying, Ye have dwelt long enough in this mount:
6Господ Бог наш рече нам на Хориву говорећи: Доста сте били на овој гори.
7Turn you, and take your journey, and go to the mount of the Amorites, and unto all the places nigh thereunto, in the plain, in the hills, and in the vale, and in the south, and by the sea side, to the land of the Canaanites, and unto Lebanon, unto the great river, the river Euphrates.
7Обрните се и подигните се и идите ка гори аморејској и у сву околину њену, у равнице и у брда и у долине, и на југ и на брегове морске, у земљу хананску и на Ливан и до реке велике, реке Ефрата.
8Behold, I have set the land before you: go in and possess the land which the LORD sware unto your fathers, Abraham, Isaac, and Jacob, to give unto them and to their seed after them.
8Ето, дао сам вам земљу, уђите у њу, и узмите земљу, за коју се заклео Господ оцима вашим, Авраму, Исаку и Јакову, да ће им је дати и семену њиховом након њих.
9¶ And I spake unto you at that time, saying, I am not able to bear you myself alone:
9И рекох вам онда говорећи: Не могу вас носити сам.
10The LORD your God hath multiplied you, and, behold, ye are this day as the stars of heaven for multitude.
10Господ Бог ваш умножио вас је, и ето вас данас има много као звезда небеских.
11(The LORD God of your fathers make you a thousand times so many more as ye are , and bless you, as he hath promised you!)
11Господ Бог отаца ваших да вас умножи још хиљаду пута више, и да вас благослови као што вам је казао.
12How can I myself alone bear your cumbrance, and your burden, and your strife?
12Како бих ја сам носио муке ваше, бремена ваша и распре ваше?
13Take you wise men, and understanding, and known among your tribes, and I will make them rulers over you.
13Дајте из племена својих људе мудре и веште и познате да вам их поставим за старешине.
14And ye answered me, and said, The thing which thou hast spoken is good for us to do.
14Тада ми одговористе и рекосте: Добро је да се учини шта си казао.
15So I took the chief of your tribes, wise men, and known, and made them heads over you, captains over thousands, and captains over hundreds, and captains over fifties, and captains over tens, and officers among your tribes.
15Тада узевши старешине од племена ваших, људе мудре и познате, поставих вам их за старешине, за хиљаднике и стотинаре и педесетаре и десетаре и управитеље по племенима вашим.
16And I charged your judges at that time, saying, Hear the causes between your brethren, and judge righteously between every man and his brother, and the stranger that is with him.
16И заповедих онда судијама вашим говорећи: Саслушавајте распре међу браћом својом и судите право између човека и брата његовог и између дошљака који је с њим.
17Ye shall not respect persons in judgment; but ye shall hear the small as well as the great; ye shall not be afraid of the face of man; for the judgment is God’s: and the cause that is too hard for you, bring it unto me, and I will hear it.
17Не гледајте ко је ко на суду, саслушајте и малог и великог, не бојте се никога, јер је суд Божији, а ствар која би вам била тешка изнесите преда ме да је чујем.
18And I commanded you at that time all the things which ye should do.
18И заповедих вам онда све што ћете чинити.
19¶ And when we departed from Horeb, we went through all that great and terrible wilderness, which ye saw by the way of the mountain of the Amorites, as the LORD our God commanded us; and we came to Kadesh-barnea.
19Потом отишавши од Хорива пређосмо сву ону пустињу велику и страшну, коју видесте, идући ка гори аморејској, као што нам заповеди Господ Бог наш, и дођосмо до Кадис-Варније.
20And I said unto you, Ye are come unto the mountain of the Amorites, which the LORD our God doth give unto us.
20Тада вам рекох: Дођосте до горе аморејске, коју нам даје Господ Бог наш.
21Behold, the LORD thy God hath set the land before thee: go up and possess it , as the LORD God of thy fathers hath said unto thee; fear not, neither be discouraged.
21Гле, дао ти је Господ Бог твој ту земљу, иди и узми је, као што ти је рекао Господ Бог отаца твојих; не бој се и не плаши се.
22¶ And ye came near unto me every one of you, and said, We will send men before us, and they shall search us out the land, and bring us word again by what way we must go up, and into what cities we shall come.
22А ви сви дођосте к мени и рекосте: Да пошаљемо људе пред собом да нам уходе земљу, и да нам јаве за пут којим ћемо ићи и за градове у које ћемо доћи,
23And the saying pleased me well: and I took twelve men of you, one of a tribe:
23и то ми би по вољи, и узех између вас дванаест људи, из сваког племена по једног;
24And they turned and went up into the mountain, and came unto the valley of Eshcol, and searched it out.
24и они се подигоше и изишавши на гору дођоше до потока Есхола, и уходише земљу;
25And they took of the fruit of the land in their hands, and brought it down unto us, and brought us word again, and said, It is a good land which the LORD our God doth give us.
25и набраше рода оне земље и донесоше нам, и јавише нам говорећи: Добра је земља, коју нам даје Господ Бог наш.
26Notwithstanding ye would not go up, but rebelled against the commandment of the LORD your God:
26Али не хтесте ићи него се супротисте заповести Господа Бога свог.
27And ye murmured in your tents, and said, Because the LORD hated us, he hath brought us forth out of the land of Egypt, to deliver us into the hand of the Amorites, to destroy us.
27И викасте у шаторима својим говорећи: Мрзи на нас Господ, зато нас изведе из земље мисирске, да нас да у руке Аморејцима и да нас потре.
28Whither shall we go up? our brethren have discouraged our heart, saying, The people is greater and taller than we; the cities are great and walled up to heaven; and moreover we have seen the sons of the Anakims there.
28Куда да идемо? Браћа наша уплашише срце наше говорећи: Народ је већи и виши од нас, градови су велики и ограђени до неба, па и синове Енакове видесмо овде.
29Then I said unto you, Dread not, neither be afraid of them.
29А ја вам рекох: Не плашите се и не бојте их се.
30The LORD your God which goeth before you, he shall fight for you, according to all that he did for you in Egypt before your eyes;
30Господ Бог ваш, који иде пред вама, Он ће се бити за вас онако како вам је учинио у Мисиру на ваше очи,
31And in the wilderness, where thou hast seen how that the LORD thy God bare thee, as a man doth bear his son, in all the way that ye went, until ye came into this place.
31и у пустињи, где си видео како те је носио Господ Бог твој, као што човек носи сина свог, целим путем којим сте ишли докле дођосте до овог места.
32Yet in this thing ye did not believe the LORD your God,
32Али зато опет не веровасте Господу Богу свом,
33Who went in the way before you, to search you out a place to pitch your tents in , in fire by night, to shew you by what way ye should go, and in a cloud by day.
33који иђаше пред вама путем тражећи вам место где бисте стали, иђаше ноћу у огњу да вам светли путем којим бисте ишли, а дању у облаку.
34And the LORD heard the voice of your words, and was wroth, and sware, saying,
34И чу Господ глас речи ваших, и разгневи се и закле се говорећи:
35Surely there shall not one of these men of this evil generation see that good land, which I sware to give unto your fathers,
35Ниједан од овог рода злог неће видети ове добре земље, за коју се заклех да ћу дати вашим оцима,
36Save Caleb the son of Jephunneh; he shall see it, and to him will I give the land that he hath trodden upon, and to his children, because he hath wholly followed the LORD .
36осим Халева, сина Јефонијиног; он ће је видети, и њему ћу дати земљу по којој је ишао, и синовима његовим, јер се сасвим држао Господа.
37Also the LORD was angry with me for your sakes, saying, Thou also shalt not go in thither.
37Па и на мене се разгневи Господ с вас; и рече: Ни ти нећеш ући онамо.
38But Joshua the son of Nun, which standeth before thee, he shall go in thither: encourage him: for he shall cause Israel to inherit it.
38Исус, син Навин, који те служи, он ће ући онамо, њега утврди; јер ће је он разделити синовима Израиљевим у наследство.
39Moreover your little ones, which ye said should be a prey, and your children, which in that day had no knowledge between good and evil, they shall go in thither, and unto them will I give it, and they shall possess it.
39А деца ваша, за коју рекосте да ће постати робље, синови ваши, који данас не знају ни шта је добро ни шта је зло, они ће ући онамо, и њима ћу је дати и они ће је наследити.
40But as for you, turn you, and take your journey into the wilderness by the way of the Red sea.
40Ви, пак, вратите се и идите у пустињу к Црвеном Мору.
41Then ye answered and said unto me, We have sinned against the LORD , we will go up and fight, according to all that the LORD our God commanded us. And when ye had girded on every man his weapons of war, ye were ready to go up into the hill.
41А ви одговористе и рекосте ми: Сагрешисмо Господу; ићи ћемо и бићемо се сасвим како нам је заповедио Господ Бог наш. И узевши сваки своје оружје хтесте изаћи на гору.
42And the LORD said unto me, Say unto them, Go not up, neither fight; for I am not among you; lest ye be smitten before your enemies.
42А Господ ми рече: Кажи им: Не идите и не бијте се, јер нисам међу вама, да не изгинете пред непријатељима својим.
43So I spake unto you; and ye would not hear, but rebelled against the commandment of the LORD , and went presumptuously up into the hill.
43И ја вам рекох, али не послушасте, него се опресте заповести Господњој, и навалисте на гору.
44And the Amorites, which dwelt in that mountain, came out against you, and chased you, as bees do, and destroyed you in Seir, even unto Hormah.
44Тада изиђоше пред вас Амореји, који сеђаху у оној планини, и погнаше вас као што чине пчеле, и побише вас на Сиру па до Орме.
45And ye returned and wept before the LORD ; but the LORD would not hearken to your voice, nor give ear unto you.
45И вративши се плакасте пред Господом, али Господ не послуша глас ваш нити окрете ухо своје к вама.
46So ye abode in Kadesh many days, according unto the days that ye abode there .
46И остадосте у Кадису дуго времена докле онде стајасте.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.