Жидів 4
Kulish and Puluj Bible (1905)Translation
Kulish and Puluj Bible (1905)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Біймо ся ж оце, щоб, коли зостаєть ся обітниця ввійти в покій Його, не явив ся хто з вас опізнившись.
1Да се бојимо, дакле, да како док је још остављено обећање да се улази у покој Његов, не закасни који од вас.
2Бо й нам благовіствовано, як і тим, тільки не було користне їм слово проповідї, не зєднавшись з вірою тих, що слухали Його.
2Јер је нама објављено као и онима; али онима не помаже чувена реч, јер не вероваше они који чуше.
3Входимо бо в відпочинок ми, що увірували, яко ж рече: „Так що покляв ся я в гнїві моїм, що не ввійдуть в відпочинок мій,‟ хоч дїла від настання сьвіту скінчені.
3Јер ми који веровасмо улазимо у покој, као што рече: Зато се заклех у гневу свом да неће ући у покој мој, ако су дела и била готова од постања света.
4Рече бо десь про семий день так: „І відпочив Бог дня семого від усїх дїл своїх.‟
4Јер негде рече за седми дан овако: и почину Бог у дан седми од свих дела својих.
5І в сьому (місцї) знов: „Чи коли ввійдуть у відпочинок мій.‟
5И на овом месту опет: Неће ући у покој мој.
6Коли ж оставляєть ся, щоб деякі ввійшли в него, а котрим перше благовіствовано, не ввійшли за непослух;
6Будући, пак, да неки имају да уђу у њега, и они којима је најпре јављено не уђоше за непослушање;
7то знов означає якийсь день, „сьогоднї‟ глаголючи в Давидї, по стільких лїтах, яко ж було сказано: „Сьогоднї, як почуєте голос Його, не закаменяйте сердець ваших.‟
7опет одреди један дан, данас, говорећи у Давиду по толиком времену, као што се пре каза: Данас ако глас Његов чујете, не будите дрвенастих срца.
8Бо коли б Ісус тих упокоїв, не говорив би про инший день після того.
8Јер да је Исус оне довео у покој, не би за други дан говорио потом.
9Оце ж оставлено ще суботованнє людям божим.
9Дакле је остављено још почивање народу Божијем.
10Хто бо ввійшов у відпочинок Його, той відпочив от дїл своїх, яко ж од своїх Бог.
10Јер који уђе у покој Његов, и он почива од дела својих, као и Бог од својих.
11Стараймо ся ж увійти в той відпочинок, щоб хто не впав тим же робом у недовірство.
11Да се постарамо, дакле, ући у тај покој, да не упадне ко у ону исту гатку неверства.
12Живе бо слово Боже і дїйственне, і гостріще всякого обоюдного меча, і проходить аж до роздїлення душі і духа, членів і мозків, і розсуджує помишлення і думки серця.
12Јер је жива реч Божија, и јака, и оштрија од сваког мача оштрог с обе стране, и пролази тја до растављања и душе и духа, и зглавака и мозга, и суди мислима и помислима срца.
13І нема творива невідомого перед Ним; усе ж наге і явне перед очима Його, про кого наше слово.
13И нема твари непознате пред Њиме, него је све голо и откривено пред очима Оног коме говоримо.
14Маючи ж Архиєрея великого, що пройшов небеса, Ісуса Сина Божого, держімось визнання.
14Имајући, дакле, великог Поглавара свештеничког, који је прошао небеса, Исуса сина Божијег, да се држимо признања.
15Не маємо бо архиєрея, що не міг би болїти серцем у немощах наших, а такого, що дізнав усякої спокуси по подобию, окрім гріха.
15Јер немамо Поглавара свештеничког који не може пострадати с нашим слабостима, него који је у свачему искушан као и ми, осим греха.
16Приступаймо ж з одвагою до престола благодати, щоб прийняти милость і знайти благодать на поміч зачасу.
16Да приступимо, дакле, слободно к престолу благодати, да примимо милост и нађемо благодат за време кад нам затреба помоћ.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.