Жидів 10
Kulish and Puluj Bible (1905)Translation
Kulish and Puluj Bible (1905)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Маючи бо закон тїнь будучих благ, а не самий образ річей, щороку тими самими жертвами, які приносять без перестану, нїколи не може звершити приступаючих.
1Јер закон имајући сен добара која ће доћи, а не само обличје ствари, не може никада савршити оне који приступају сваке године и приносе оне исте жртве.
2Ато б перестали приносити їх, не мавши вже ті, хто служить, нїякої совісти за гріхи, раз очистившись.
2Иначе би се престале приносити се, кад они који служе не би више имали никакве савести за грехе, кад се једном очисте;
3А в них що року (робить ся) спомни гріхів.
3него се њима сваке године чини спомен за грехе.
4Не можна бо, щоб кров волова та козлина знимала гріхи.
4Јер крв јунчија и јарчија не може узети грехе.
5Тим же, входячи у сьвіт, глаголе: „Жертви і приносу не схотїв єси, тїло ж наготовив Менї єси.
5Зато, улазећи у свет говори: Жртава и дарова ниси хтео, али си ми тело приправио.
6Огняні жертви і (жертви) за гріх не вподобав єси.
6Жртве и прилози за грех нису Ти били угодни.
7Тодї я сказав: Ось, ійду (у починї книги написано про мене) вчинити волю Твою, Боже.‟
7Тада рекох: Ево дођох, у почетку књиге писано је за мене, да учиним вољу Твоју, Боже.
8Сказавши вище: „Що жертва і принос і огняні жертви і (жертви) за гріхи не схотїв єси, анї вподобав єси,‟ котрі по закону приносять ся,
8И више казавши: Прилога и приноса и жртава, и жртава за грехе ниси хтео, нити су Ти били угодни, што се по закону приносе;
9потім рече: „Ось, ійду вчинити волю Твою, Боже.‟ Зносить перве, щоб друге поставити.
9тада рече: Ево дођох да учиним вољу Твоју, Боже. Укида прво да постави друго.
10По сїй-то волї осьвячені ми одним приносом тїла Ісус-Христового.
10По којој смо вољи ми освећени приносом тела Исуса Христа једном.
11І всякий же сьвященик стоїть що-дня служачи і много раз ті ж самі жертви приносячи, котрі нїколи не можуть зняти гріхів.
11И сваки свештеник стоји сваки дан служећи и једне жртве много пута приносећи које никад не могу узети грехе.
12Він же, принїсши одну жертву за гріхи, сїв на завсїди по правицї Бога,
12А Он принесавши једину жртву за грехе седи свагда с десне стране Богу.
13дожидаючи далїй, доки положять ся вороги Його підніжком ніг Його.
13Чекајући даље док се положе непријатељи Његови подножје ногама Његовим.
14Одним бо приносом звершив на віки осьвячуємих.
14Јер једним приносом савршио је вавек оне који бивају освећени.
15Сьвідкує ж нам і Дух сьвятий; по реченому бо перше:
15А сведочи нам и Дух Свети; јер као што је напред казано:
16„Се завіт, що завітувати му з ними після тих днїв‟, глаголе Господь: „Давши закони мої в серця їх, і в думках їх напишу їх,
16Ово је завет који ћу начинити с њима после оних дана, говори Господ: Даћу законе своје у срца њихова, и у мислима њиховим написаћу их;
17і гріхів їх і беззаконий їх не споминати му вже.‟
17И грехе њихове и безакоња њихова нећу више спомињати.
18А де відпущеннє гріхів, там нема вже приносу за гріхи.
18А где је опроштење ових онде више нема прилога за грехе.
19Оце ж, браттє, маючи свободу входити у сьвятиню кровю Ісусовою,
19Имајући, дакле, слободу, браћо, улазити у светињу крвљу Исуса Христа, путем новим и живим.
20дорогою новою і живою, котру обновив нам Він завісою, се єсть тїлом своїм,
20Који нам је обновио заветом, то јест телом својим,
21і Єрея великого над домом Божим,
21и свештеника великог над домом Божијим:
22приступаймо з щирим серцем в повнотї віри, окропивши серця від совісти лукавої, і обмивши тїло водою чистою;
22Да приступамо с истиним срцем у пуној вери, очишћени у срцима од зле савести, и умивени по телу водом чистом;
23держімо непохибне визнаннє надїї (вірен бо Той, хто обіцяв)
23да се држимо тврдо признања наде: јер је веран онај који је обећао;
24і назираймо один одного, заохочуючи до любови і добрих дїл,
24и да разумевамо један другог у подбуњивању к љубави и добрим делима,
25не покидаючи громади своєї, як у деяких є звичай, а один одного піддержуючи, і стілько більше, скілько більше бачите, що наближуєть ся день.
25не остављајући скупштину своју, као што неки имају обичај, него један другог саветујући, толико већма колико видите да се приближује дан судни.
26Бо коли ми самохіть грішимо, прийнявши розум правди, то вже не зостаєть ся жертви за гріхи,
26Јер кад ми грешимо намерно, пошто смо примили познање истине, нема више жртве за грехе;
27а якесь страшне сподїваннє суду і огняний гнїв, що має пожерти противників.
27него страшно чекање суда, и ревност огња који ће да поједе оне који се супроте.
28Хто відцурав ся закону Мойсейового, при двох або трьох сьвідках, смерть йому без милосердя:
28Ко преступи закон Мојсијев, без милости умире код два или три сведока.
29Скільки ж, думаєте, гіршої муки заслужить, хто Сина Божого потоптав і кров завіту, котрою осьвятив ся, вважав за звичайну, і Духа благодати зневажив?
29Колико мислите да ће горе муке заслужити онај који сина Божијег погази, и крв завета којом се освети за погану уздржи, и Духа благодати наружи?
30Знаємо Того, хто промовив: „Менї відомщеннє, я віддам, глаголе Господь‟; і знов: „Господь судити ме людей своїх.‟
30Јер знамо Оног који рече: Моја је освета, ја ћу вратити, говори Господ; и опет: Господ ће судити народу свом.
31Страшно впасти в руки Бога живого.
31Страшно је упасти у руке Бога Живога.
32Згадайте ж перші днї, в котрі ви, просьвітившись, перенесли велику боротьбу терпіння,
32Опомињите се, пак, првих дана својих, у које се просветлисте и многу борбу страдања поднесосте,
33то на зневагу і знущаннє виставлювані, то буваючи спільниками тих, що так жили.
33које поставши гледање са срамота и невоља, а које поставши другови онима који живе тако.
34Бо і в моїх кайданах ви зо мною мучились, і жакуваннє маєтків ваших з радістю приймали, відаючи, що маєте собі маєток на небесах вічний і луччий.
34Јер се на окове моје сажалисте, и дадосте с радошћу да се разграби ваше имање, знајући да имате себи имање боље и непропадљиво на небесима.
35Не кидайте ж сьміливости вашої, котра має нагороду велику.
35Не одбацујте, дакле, слободу своју, која има велику плату.
36Терпіннє бо вам треба мати, щоб, волю Божу вчинивши, прийняли обітуваннє.
36Јер вам је трпљење од потребе да вољу Божију савршивши примите обећање.
37Вже бо незабаром ось, ось Грядущий прийде, і не загаєть ся.
37Јер још мало, врло мало, па ће доћи Онај који треба да дође и неће одоцнити.
38„А праведний з віри жив буде,‟ і: „Коли хто малодушен, не вподобає душа моя його.‟
38А праведник живеће од вере; ако ли одступи неће бити по вољи моје душе.
39Ми ж не малодушні (собі) на погибель, а віруючі на спасеннє душі.
39А ми, браћо, нисмо од оних који одступају на погибао, него од оних који верују да спасу душе.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.