Hebræos 10
Clementine Vulgate, 1598Translation
Clementine Vulgate, 1598
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Umbram enim habens lex futurorum bonorum, non ipsam imaginem rerum: per singulos annos, eisdem ipsis hostiis quas offerunt indesinenter, numquam potest accedentes perfectos facere:
1Јер закон имајући сен добара која ће доћи, а не само обличје ствари, не може никада савршити оне који приступају сваке године и приносе оне исте жртве.
2alioquin cessassent offerri: ideo quod nullam haberent ultra conscientiam peccati, cultores semel mundati:
2Иначе би се престале приносити се, кад они који служе не би више имали никакве савести за грехе, кад се једном очисте;
3sed in ipsis commemoratio peccatorum per singulos annos fit.
3него се њима сваке године чини спомен за грехе.
4Impossibile enim est sanguine taurorum et hircorum auferri peccata.
4Јер крв јунчија и јарчија не може узети грехе.
5Ideo ingrediens mundum dicit: Hostiam et oblationem noluisti: corpus autem aptasti mihi:
5Зато, улазећи у свет говори: Жртава и дарова ниси хтео, али си ми тело приправио.
6holocautomata pro peccato non tibi placuerunt.
6Жртве и прилози за грех нису Ти били угодни.
7Tunc dixi: Ecce venio: in capite libri scriptum est de me: Ut faciam, Deus, voluntatem tuam.
7Тада рекох: Ево дођох, у почетку књиге писано је за мене, да учиним вољу Твоју, Боже.
8Superius dicens: Quia hostias, et oblationes, et holocautomata pro peccato noluisti, nec placita sunt tibi, quæ secundum legem offeruntur,
8И више казавши: Прилога и приноса и жртава, и жртава за грехе ниси хтео, нити су Ти били угодни, што се по закону приносе;
9tunc dixi: Ecce venio, ut faciam, Deus, voluntatem tuam: aufert primum, ut sequens statuat.
9тада рече: Ево дођох да учиним вољу Твоју, Боже. Укида прво да постави друго.
10In qua voluntate sanctificati sumus per oblationem corporis Jesu Christi semel.
10По којој смо вољи ми освећени приносом тела Исуса Христа једном.
11Et omnis quidem sacerdos præsto est quotidie ministrans, et easdem sæpe offerens hostias, quæ numquam possunt auferre peccata:
11И сваки свештеник стоји сваки дан служећи и једне жртве много пута приносећи које никад не могу узети грехе.
12hic autem unam pro peccatis offerens hostiam, in sempiternum sedet in dextera Dei,
12А Он принесавши једину жртву за грехе седи свагда с десне стране Богу.
13de cetero exspectans donec ponantur inimici ejus scabellum pedum ejus.
13Чекајући даље док се положе непријатељи Његови подножје ногама Његовим.
14Una enim oblatione, consummavit in sempiternum sanctificatos.
14Јер једним приносом савршио је вавек оне који бивају освећени.
15Contestatur autem nos et Spiritus Sanctus. Postquam enim dixit:
15А сведочи нам и Дух Свети; јер као што је напред казано:
16Hoc autem testamentum, quod testabor ad illos post dies illos, dicit Dominus, dando leges meas in cordibus eorum, et in mentibus eorum superscribam eas:
16Ово је завет који ћу начинити с њима после оних дана, говори Господ: Даћу законе своје у срца њихова, и у мислима њиховим написаћу их;
17et peccatorum, et iniquitatum eorum jam non recordabor amplius.
17И грехе њихове и безакоња њихова нећу више спомињати.
18Ubi autem horum remissio: jam non est oblatio pro peccato.
18А где је опроштење ових онде више нема прилога за грехе.
19Habentes itaque, fratres, fiduciam in introitu sanctorum in sanguine Christi,
19Имајући, дакле, слободу, браћо, улазити у светињу крвљу Исуса Христа, путем новим и живим.
20quam initiavit nobis viam novam, et viventem per velamen, id est, carnem suam,
20Који нам је обновио заветом, то јест телом својим,
21et sacerdotem magnum super domum Dei:
21и свештеника великог над домом Божијим:
22accedamus cum vero corde in plenitudine fidei, aspersi corda a conscientia mala, et abluti corpus aqua munda,
22Да приступамо с истиним срцем у пуној вери, очишћени у срцима од зле савести, и умивени по телу водом чистом;
23teneamus spei nostræ confessionem indeclinabilem (fidelis enim est qui repromisit),
23да се држимо тврдо признања наде: јер је веран онај који је обећао;
24et consideremus invicem in provocationem caritatis, et bonorum operum:
24и да разумевамо један другог у подбуњивању к љубави и добрим делима,
25non deserentes collectionem nostram, sicut consuetudinis est quibusdam, sed consolantes, et tanto magis quanto videritis appropinquantem diem.
25не остављајући скупштину своју, као што неки имају обичај, него један другог саветујући, толико већма колико видите да се приближује дан судни.
26Voluntarie enim peccantibus nobis post acceptam notitiam veritatis, jam non relinquitur pro peccatis hostia,
26Јер кад ми грешимо намерно, пошто смо примили познање истине, нема више жртве за грехе;
27terribilis autem quædam exspectatio judicii, et ignis æmulatio, quæ consumptura est adversarios.
27него страшно чекање суда, и ревност огња који ће да поједе оне који се супроте.
28Irritam quis faciens legem Moysi, sine ulla miseratione duobus vel tribus testibus moritur:
28Ко преступи закон Мојсијев, без милости умире код два или три сведока.
29quanto magis putatis deteriora mereri supplicia qui Filium Dei conculcaverit, et sanguinem testamenti pollutum duxerit, in quo sanctificatus est, et spiritui gratiæ contumeliam fecerit?
29Колико мислите да ће горе муке заслужити онај који сина Божијег погази, и крв завета којом се освети за погану уздржи, и Духа благодати наружи?
30Scimus enim qui dixit: Mihi vindicta, et ego retribuam. Et iterum: Quia judicabit Dominus populum suum.
30Јер знамо Оног који рече: Моја је освета, ја ћу вратити, говори Господ; и опет: Господ ће судити народу свом.
31Horrendum est incidere in manus Dei viventis.
31Страшно је упасти у руке Бога Живога.
32Rememoramini autem pristinos dies, in quibus illuminati, magnum certamen sustinuistis passionum:
32Опомињите се, пак, првих дана својих, у које се просветлисте и многу борбу страдања поднесосте,
33et in altero quidem opprobriis et tribulationibus spectaculum facti: in altero autem socii taliter conversantium effecti.
33које поставши гледање са срамота и невоља, а које поставши другови онима који живе тако.
34Nam et vinctis compassi estis, et rapinam bonorum vestrorum cum gaudio suscepistis, cognoscentes vos habere meliorem et manentem substantiam.
34Јер се на окове моје сажалисте, и дадосте с радошћу да се разграби ваше имање, знајући да имате себи имање боље и непропадљиво на небесима.
35Nolite itaque amittere confidentiam vestram, quæ magnam habet remunerationem.
35Не одбацујте, дакле, слободу своју, која има велику плату.
36Patientia enim vobis necessaria est: ut voluntatem Dei facientes, reportetis promissionem.
36Јер вам је трпљење од потребе да вољу Божију савршивши примите обећање.
37Adhuc enim modicum aliquantulum, qui venturus est, veniet, et non tardabit.
37Јер још мало, врло мало, па ће доћи Онај који треба да дође и неће одоцнити.
38Justus autem meus ex fide vivit: quod si subtraxerit se, non placebit animæ meæ.
38А праведник живеће од вере; ако ли одступи неће бити по вољи моје душе.
39Nos autem non sumus subtractionis filii in perditionem, sed fidei in acquisitionem animæ.
39А ми, браћо, нисмо од оних који одступају на погибао, него од оних који верују да спасу душе.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.