Hebræos
Chapter 7
Clementine Vulgate, 1598
vs Daničić–Karadžić B…
Aa
Text size
Line width
Verse numbers

Hebræos 7

Clementine Vulgate, 1598
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Hic enim Melchisedech, rex Salem, sacerdos Dei summi, qui obviavit Abrahæ regresso a cæde regum, et benedixit ei:
1Јер овај Мелхиседек беше цар салимски, свештеник Бога Највишег, који срете Авраама кад се враћаше с боја царева, и благослови га;
2cui et decimas omnium divisit Abraham: primum quidem qui interpretatur rex justitiæ: deinde autem et rex Salem, quod est, rex pacis,
2коме и Авраам даде десетак од свега. Прво дакле значи цар правде, потом и цар салимски, то јест цар мира:
3sine patre, sine matre, sine genealogia, neque initium dierum, neque finem vitæ habens, assimilatus autem Filio Dei, manet sacerdos in perpetuum.
3Без оца, без матере, без рода, не имајући ни почетка данима, ни свршетка животу, а испоређен са сином Божијим, и остаје свештеник довека.
4Intuemini autem quantus sit hic, cui et decimas dedit de præcipuis Abraham patriarcha.
4Али погледајте колики је овај коме је и Авраам патријарх дао десетак од плена.
5Et quidem de filiis Levi sacerdotium accipientes, mandatum habent decimas sumere a populo secundum legem, id est, a fratribus suis: quamquam et ipsi exierint de lumbis Abrahæ.
5Истина, и они од синова Левијевих који примише свештенство, имају заповест да узимају по закону десетак од народа, то јест од браће своје, ако су и изишли из бедара Аврамових.
6Cujus autem generatio non annumeratur in eis, decimas sumpsit ab Abraham, et hunc, qui habebat repromissiones, benedixit.
6Али онај који се не броји од њиховог рода, узе десетак од Авраама, и благослови оног који има обећање.
7Sine ulla autem contradictione, quod minus est, a meliore benedicitur.
7Али без сваког изговора мање благослови веће.
8Et hic quidem, decimas morientes homines accipiunt: ibi autem contestatur, quia vivit.
8И тако овде узимају десетак људи који умиру, а онамо Онај за ког се посведочи да живи.
9Et (ut ita dictum sit) per Abraham, et Levi, qui decimas accepit, decimatus est:
9И, да овако кажем, Левије који узе десетак, дао је десетак кроз Авраама:
10adhuc enim in lumbis patris erat, quando obviavit ei Melchisedech.
10Јер беше још у бедрима очевим кад га срете Мелхиседек.
11Si ergo consummatio per sacerdotium Leviticum erat (populus enim sub ipso legem accepit) quid adhuc necessarium fuit secundum ordinem Melchisedech, alium surgere sacerdotem, et non secundum ordinem Aaron dici?
11Ако је, дакле, савршенство постало кроз левитско свештенство (јер је народ под њим закон примио), каква је још потреба била говорити да ће други свештеник постати по реду Мелхиседековом, а не по реду Ароновом?
12Translato enim sacerdotio, necesse est ut et legis translatio fiat.
12Јер, кад се промени свештенство, мора се и закон променити.
13In quo enim hæc dicuntur, de alia tribu est, de qua nullus altari præsto fuit.
13Јер за кога се ово говори Он је од другог колена, од ког нико не приступи к олтару.
14Manifestum est enim quod ex Juda ortus sit Dominus noster: in qua tribu nihil de sacerdotibus Moyses locutus est.
14Јер је познато да Господ наш од колена Јудина изађе, за које колено Мојсије не говори ништа о свештенству.
15Et amplius adhuc manifestum est: si secundum similitudinem Melchisedech exsurgat alius sacerdos,
15И још је више познато да ће по реду Мелхиседековом други свештеник постати,
16qui non secundum legem mandati carnalis factus est, sed secundum virtutem vitæ insolubilis.
16који није постао по закону телесне заповести него по сили живота вечног.
17Contestatur enim: Quoniam tu es sacerdos in æternum, secundum ordinem Melchisedech.
17Јер сведочи: Ти си свештеник вавек по реду Мелхиседековом.
18Reprobatio quidem fit præcedentis mandati, propter infirmitatem ejus, et inutilitatem:
18Тако се укида пређашња заповест, што би слаба и залудна.
19nihil enim ad perfectum adduxit lex: introductio vero melioris spei, per quam proximamus ad Deum.
19Јер закон није ништа савршио; а постави бољу наду, кроз коју се приближујемо к Богу.
20Et quantum est non sine jurejurando (alii quidem sine jurejurando sacerdotes facti sunt,
20И још не без заклетве:
21hic autem cum jurejurando per eum, qui dixit ad illum: Juravit Dominus, et non pœnitebit eum: tu es sacerdos in æternum):
21Јер они без заклетве посташе свештеници; а Овај са заклетвом кроз Оног који Му говори: Закле се Господ и неће се раскајати: Ти си свештеник вавек по реду Мелхиседековом.
22in tantum melioris testamenti sponsor factus est Jesus.
22Толико бољег завета поста Исус јамац.
23Et alii quidem plures facti sunt sacerdotes, idcirco quod morte prohiberentur permanere:
23И они многи бише свештеници, јер им смрт не даде да остану.
24hic autem eo quod maneat in æternum, sempiternum habet sacerdotium.
24А Овај, будући да остаје вавек, има вечно свештенство.
25Unde et salvare in perpetuum potest accedentes per semetipsum ad Deum: semper vivens ad interpellandum pro nobis.
25Зато и може вавек спасти оне који кроза Њ долазе к Богу, кад свагда живи да се може молити за њих.
26Talis enim decebat ut nobis esset pontifex, sanctus, innocens, impollutus, segregatus a peccatoribus, et excelsior cælis factus:
26Јер такав нама требаше поглавар свештенички: свет, безазлен, чист, одвојен од грешника, и који је био више небеса;
27qui non habet necessitatem quotidie, quemadmodum sacerdotes, prius pro suis delictis hostias offerre, deinde pro populi: hoc enim fecit semel, seipsum offerendo.
27коме није потребно сваки дан, као свештеницима, најпре за своје грехе жртве приносити, а потом за народне, јер Он ово учини једном, кад себе принесе.
28Lex enim homines constituit sacerdotes infirmitatem habentes: sermo autem jurisjurandi, qui post legem est, Filium in æternum perfectum.
28Јер закон поставља људе за свештенике који имају слабост; а реч заклетве које је речена по закону, постави сина вавек савршена.

Tip: use the ← and → keys to turn chapters.