Hebræos 6
Clementine Vulgate, 1598Translation
Clementine Vulgate, 1598
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Quapropter intermittentes inchoationis Christi sermonem, ad perfectiora feramur, non rursum jacientes fundamentum pœnitentiæ ab operibus mortuis, et fidei ad Deum,
1Зато да оставимо почетак Христове науке и да се дамо на савршенство: да не постављамо опет темеља покајања од мртвих дела, и вере у Бога,
2baptismatum doctrinæ, impositionis quoque manuum, ac resurrectionis mortuorum, et judicii æterni.
2науке крштења, и стављања руку, и васкрсења мртвих, и суда вечног.
3Et hoc faciemus, si quidem permiserit Deus.
3И ово ћемо учинити ако Бог допусти.
4Impossibile est enim eos qui semel sunt illuminati, gustaverunt etiam donum cæleste, et participes facti sunt Spiritus Sancti,
4Јер није могуће оне који су једном просветљени, окусили дар небески, постали заједничари Духа Светог,
5gustaverunt nihilominus bonum Dei verbum, virtutesque sæculi venturi,
5и окусили добру реч Божју, и силу оног света, и отпали,
6et prolapsi sunt; rursus renovari ad pœnitentiam, rursum crucifigentes sibimetipsis Filium Dei, et ostentui habentes.
6опет обновити на покајање, јер сами себи наново распињу и руже сина Божијег.
7Terra enim sæpe venientem super se bibens imbrem, et generans herbam opportunam illis, a quibus colitur, accipit benedictionem a Deo:
7Јер земља која пије дажд што често на њу пада, и која рађа поврће добро онима који је раде, прима благослов од Бога;
8proferens autem spinas ac tribulos, reproba est, et maledicto proxima: cujus consummatio in combustionem.
8а која износи трње и чичак, непотребна је и клетве близу, која се најпосле сажеже.
9Confidimus autem de vobis dilectissimi meliora, et viciniora saluti: tametsi ita loquimur.
9Али од вас, љубазни, надамо се бољем и шта се држи спасења, ако и говоримо тако.
10Non enim injustus Deus, ut obliviscatur operis vestri, et dilectionis, quam ostendistis in nomine ipsius, qui ministrastis sanctis, et ministratis.
10Јер Бог није неправедан да заборави дело ваше и труд љубави коју показасте у име Његово, послуживши светима и служећи.
11Cupimus autem unumquemque vestrum eamdem ostentare sollicitudinem ad expletionem spei usque in finem:
11Али желимо да сваки од вас покаже то исто старање да се нада одржи тврдо до самог краја;
12ut non segnes efficiamini, verum imitatores eorum, qui fide, et patientia hæreditabunt promissiones.
12да не будете лениви, него да се угледате на оне који вером и трпљењем добијају обећања.
13Abrahæ namque promittens Deus, quoniam neminem habuit, per quem juraret, majorem, juravit per semetipsum,
13Јер кад Бог Авраму обећа, не имајући ничим већим да се закуне, закле се собом,
14dicens: Nisi benedicens benedicam te, et multiplicans multiplicabo te.
14говорећи: Заиста благосиљајући благословићу те, и умножавајући умножићу те.
15Et sic longanimiter ferens, adeptus est repromissionem.
15И тако трпећи дуго, доби обећање.
16Homines enim per majorem sui jurant: et omnis controversiæ eorum finis, ad confirmationem, est juramentum.
16Јер се људи већим куну, и свакој њиховој свађи свршетак је заклетва за потврђење.
17In quo abundantius volens Deus ostendere pollicitationis hæredibus, immobilitatem consilii sui, interposuit jusjurandum:
17Зато и Бог кад хтеде наследницима обећања обилније да покаже тврђу завета свог, учини посредника клетву:
18ut per duas res immobiles, quibus impossibile est mentiri Deum, fortissimum solatium habeamus, qui confugimus ad tenendam propositam spem,
18Да би у двема непоколебљивим стварима, у којима Богу није могуће слагати, имали јаку утеху ми који смо прибегли да се ухватимо за наду која нам је дана,
19quam sicut anchoram habemus animæ tutam ac firmam, et incedentem usque ad interiora velaminis,
19који имамо као тврд и поуздан ленгер душе, који улази и за најдаље завесе,
20ubi præcursor pro nobis introivit Jesus, secundum ordinem Melchisedech pontifex factus in æternum.
20где Исус уђе напред за нас, поставши поглавар свештенички довека по реду Мелхиседековом.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.