Hebræos 11
Clementine Vulgate, 1598Translation
Clementine Vulgate, 1598
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Est autem fides sperandarum substantia rerum, argumentum non apparentium.
1Вера је, пак, тврдо чекање оног чему се надамо, и доказивање оног што не видимо.
2In hac enim testimonium consecuti sunt senes.
2Јер у њој стари добише сведочанство.
3Fide intelligimus aptata esse sæcula verbo Dei: ut ex invisibilibus visibilia fierent.
3Вером познајемо да је свет речју Божјом свршен, да је све што видимо из ништа постало.
4Fide plurimam hostiam Abel, quam Cain, obtulit Deo, per quam testimonium consecutus est esse justus, testimonium perhibente muneribus ejus Deo, et per illam defunctus adhuc loquitur.
4Вером принесе Авељ Богу већу жртву него Каин, кроз коју доби сведочанство да је праведник, кад Бог посведочи за даре његове; и кроз њу он мртав још говори.
5Fide Henoch translatus est ne videret mortem, et non inveniebatur, quia transtulit illum Deus: ante translationem enim testimonium habuit placuisse Deo.
5Вером би Енох пренесен да не види смрт; и не нађе се, јер га Бог премести, јер пре него га премести, доби сведочанство да угоди Богу.
6Sine fide autem impossibile est placere Deo. Credere enim oportet accedentem ad Deum quia est, et inquirentibus se remunerator sit.
6А без вере није могуће угодити Богу; јер онај који хоће да дође к Богу, ваља да верује да има Бог и да плаћа онима који Га траже.
7Fide Noë responso accepto de iis quæ adhuc non videbantur, metuens aptavit arcam in salutem domus suæ, per quam damnavit mundum: et justitiæ, quæ per fidem est, hæres est institutus.
7Вером Ноје примивши заповест и побојавши се оног што још не виде, начини ковчег за спасење дома свог, којим осуди сав свет, и поста наследник правде по вери.
8Fide qui vocatur Abraham obedivit in locum exire, quem accepturus erat in hæreditatem: et exiit, nesciens quo iret.
8Вером послуша Авраам кад би позван да изиђе у земљу коју хтеде да прими у наследство, и изиђе не знајући куда иде.
9Fide demoratus est in terra repromissionis, tamquam in aliena, in casulis habitando cum Isaac et Jacob cohæredibus repromissionis ejusdem.
9Вером дође Авраам у земљу обећану, као у туђу, и у колибама живљаше с Исаком и с Јаковом, сунаследницима обећања тог.
10Exspectabat enim fundamenta habentem civitatem: cujus artifex et conditor Deus.
10Јер чекаше град који има темеље, коме је зидар и Творац Бог.
11Fide et ipsa Sara sterilis virtutem in conceptionem seminis accepit, etiam præter tempus ætatis: quoniam fidelem credidit esse eum qui repromiserat.
11Вером и сама Сара нероткиња прими силу да затрудни и роди преко времена старости; јер држаше за верног Оног који обећа.
12Propter quod et ab uno orti sunt (et hoc emortuo) tamquam sidera cæli in multitudinem, et sicut arena, quæ est ad oram maris, innumerabilis.
12Зато се и родише од једног, још готово мртвог, као звезде небеске мноштвом, и као небројени песак покрај мора.
13Juxta fidem defuncti sunt omnes isti, non acceptis repromissionibus, sed a longe eas aspicientes, et salutantes, et confitentes quia peregrini et hospites sunt super terram.
13У вери помреше сви ови не примивши обећања, него га видевши издалека, и поклонивши му се, и признавши да су гости и дошљаци на земљи.
14Qui enim hæc dicunt, significant se patriam inquirere.
14Јер који тако говоре показују да траже отачанство.
15Et si quidem ipsius meminissent de qua exierunt, habebant utique tempus revertendi:
15И да би се они опоменули оног из ког изиђоше, имали би време да се врате.
16nunc autem meliorem appetunt, id est, cælestem. Ideo non confunditur Deus vocari Deus eorum: paravit enim illis civitatem.
16Али сад боље желе, то јест небеско. Зато се Бог не стиди њих назвати се Бог њихов; јер им приправи град.
17Fide obtulit Abraham Isaac, cum tentaretur, et unigenitum offerebat, qui susceperat repromissiones:
17Вером приведе Авраам Исака кад би кушан, и јединороднога приношаше, пошто беше примио обећање,
18ad quem dictum est: Quia in Isaac vocabitur tibi semen:
18у коме беше казано: У Исаку назваће ти се семе;
19arbitrans quia et a mortuis suscitare potens est Deus: unde eum et in parabolam accepit.
19помисливши да је Бог кадар и из мртвих васкрснути; зато га и узе за прилику.
20Fide et de futuris benedixit Isaac Jacob et Esau.
20Вером благослови Исак Јакова и Исава у стварима које ће доћи.
21Fide Jacob, moriens, singulos filiorum Joseph benedixit: et adoravit fastigium virgæ ejus.
21Вером благослови Јаков умирући сваког сина Јосифовог, и поклони се врху палице његове.
22Fide Joseph, moriens, de profectione filiorum Israël memoratus est, et de ossibus suis mandavit.
22Вером се опомиња Јосиф умирући изласка синова Израиљевих, и заповеда за кости своје.
23Fide Moyses, natus, occultatus est mensibus tribus a parentibus suis, eo quod vidissent elegantem infantem, et non timuerunt regis edictum.
23Вером Мојсија, пошто се роди, крише три месеца родитељи његови, јер видеше красно дете, и побојаше се заповести цареве.
24Fide Moyses grandis factus negavit se esse filium filiæ Pharaonis,
24Вером Мојсије, кад би велики, не хтеде да се назива син кћери Фараонове;
25magis eligens affligi cum populo Dei, quam temporalis peccati habere jucunditatem,
25и воље страдати с народом Божијим, неголи имати земаљску сладост греха:
26majores divitias æstimans thesauro Ægyptiorum, improperium Christi: aspiciebat enim in remunerationem.
26Државши срамоту Христову за веће богатство од свега блага мисирског; јер гледаше на плату.
27Fide reliquit Ægyptum, non veritus animositatem regis: invisibilem enim tamquam videns sustinuit.
27Вером остави Мисир, не побојавши се љутине цареве; јер се држаше Оног који се не види, као да Га виђаше.
28Fide celebravit Pascha, et sanguinis effusionem: ne qui vastabat primitiva, tangeret eos.
28Вером учини пасху и пролив крви, да се онај који губљаше прворођене не дотакне до њих.
29Fide transierunt mare Rubrum tamquam per aridam terram: quod experti Ægyptii, devorati sunt.
29Вером пређоше Црвено Море као по сувој земљи; које и Мисирци окушавши потопише се.
30Fide muri Jericho corruerunt, circuitu dierum septem.
30Вером падоше зидови јерихонски, кад се обилази око њих седам дана.
31Fide Rahab meretrix non periit cum incredulis, excipiens exploratores cum pace.
31Вером Раав курва не погибе с неверницима, примивши уходе с миром, и изведавши их другим путем.
32Et quid adhuc dicam? deficiet enim me tempus enarrantem de Gedeon, Barac, Samson, Jephte, David, Samuel, et prophetis:
32И шта ћу још да кажем? Јер ми не би достало времена кад бих стао приповедати о Гедеону, и о Вараку и Самсону и Јефтају, о Давиду и Самуилу, и о другим пророцима,
33qui per fidem vicerunt regna, operati sunt justitiam, adepti sunt repromissiones, obturaverunt ora leonum,
33који вером победише царства, учинише правду, добише обећања, затворише уста лавовима,
34extinxerunt impetum ignis, effugerunt aciem gladii, convaluerunt de infirmitate, fortes facti sunt in bello, castra verterunt exterorum:
34угасише силу огњену, побегоше од оштрица мача, ојачаше од немоћи, посташе јаки у биткама, растераше војске туђе;
35acceperunt mulieres de resurrectione mortuos suos: alii autem distenti sunt non suscipientes redemptionem ut meliorem invenirent resurrectionem.
35жене примише своје мртве из васкрсења; а други бише побијени, не примивши избављење, да добију боље васкрсење;
36Alii vero ludibria, et verbera experti, insuper et vincula, et carceres:
36а други ругање и бој поднесоше, па још и окове и тамнице;
37lapidati sunt, secti sunt, tentati sunt, in occisione gladii mortui sunt, circuierunt in melotis, in pellibus caprinis, egentes, angustiati, afflicti:
37камењем побијени бише, претрвени бише, искушани бише, од мача помреше; идоше у кожусима и у козјим кожама, у сиротињи, у невољи, у срамоти;
38quibus dignus non erat mundus: in solitudinibus errantes, in montibus, in speluncis, et in cavernis terræ.
38којих не беше достојан свет, по пустињама потуцаше се, и по горама и по пећинама и по рупама земаљским.
39Et hi omnes testimonio fidei probati, non acceperunt repromissionem,
39И ови сви добивши сведочанство вером не примише обећања;
40Deo pro nobis melius aliquid providente, ut non sine nobis consummarentur.
40јер Бог нешто боље за нас одреди, да не приме без нас савршенства.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.