Hebreos 10
Reina-Valera 1909Translation
Reina-Valera 1909
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1PORQUE la ley, teniendo la sombra de los bienes venideros, no la imagen misma de las cosas, nunca puede, por los mismos sacrificios que ofrecen continuamente cada año, hacer perfectos á los que se allegan.
1Јер закон имајући сен добара која ће доћи, а не само обличје ствари, не може никада савршити оне који приступају сваке године и приносе оне исте жртве.
2De otra manera cesarían de ofrecerse; porque los que tributan este culto, limpios de una vez, no tendrían más conciencia de pecado.
2Иначе би се престале приносити се, кад они који служе не би више имали никакве савести за грехе, кад се једном очисте;
3Empero en estos sacrificios cada año se hace conmemoración de los pecados.
3него се њима сваке године чини спомен за грехе.
4Porque la sangre de los toros y de los machos cabríos no puede quitar los pecados.
4Јер крв јунчија и јарчија не може узети грехе.
5Por lo cual, entrando en el mundo, dice: Sacrificio y presente no quisiste; mas me apropiaste cuerpo:
5Зато, улазећи у свет говори: Жртава и дарова ниси хтео, али си ми тело приправио.
6Holocaustos y expiaciones por el pecado no te agradaron.
6Жртве и прилози за грех нису Ти били угодни.
7Entonces dije: Heme aquí (en la cabecera del libro está escrito de mí) para que haga, oh Dios, tu voluntad.
7Тада рекох: Ево дођох, у почетку књиге писано је за мене, да учиним вољу Твоју, Боже.
8Diciendo arriba: Sacrificio y presente, y holocaustos y expiaciones por el pecado no quisiste, ni te agradaron, (las cuales cosas se ofrecen según la ley,)
8И више казавши: Прилога и приноса и жртава, и жртава за грехе ниси хтео, нити су Ти били угодни, што се по закону приносе;
9Entonces dijo: Heme aquí para que haga, oh Dios, tu voluntad. Quita lo primero, para establecer lo postrero.
9тада рече: Ево дођох да учиним вољу Твоју, Боже. Укида прво да постави друго.
10En la cual voluntad somos santificados por la ofrenda del cuerpo de Jesucristo hecha una sola vez.
10По којој смо вољи ми освећени приносом тела Исуса Христа једном.
11Así que, todo sacerdote se presenta cada día ministrando y ofreciendo muchas veces los mismos sacrificios, que nunca pueden quitar los pecados:
11И сваки свештеник стоји сваки дан служећи и једне жртве много пута приносећи које никад не могу узети грехе.
12Pero éste, habiendo ofrecido por los pecados un solo sacrificio para siempre, está sentado á la diestra de Dios,
12А Он принесавши једину жртву за грехе седи свагда с десне стране Богу.
13Esperando lo que resta, hasta que sus enemigos sean puestos por estrado de sus pies.
13Чекајући даље док се положе непријатељи Његови подножје ногама Његовим.
14Porque con una sola ofrenda hizo perfectos para siempre á los santificados.
14Јер једним приносом савршио је вавек оне који бивају освећени.
15Y atestíguanos lo mismo el Espíritu Santo; que después que dijo:
15А сведочи нам и Дух Свети; јер као што је напред казано:
16Y este es el pacto que haré con ellos después de aquellos días, dice el Señor: Daré mis leyes en sus corazones, y en sus almas las escribiré;
16Ово је завет који ћу начинити с њима после оних дана, говори Господ: Даћу законе своје у срца њихова, и у мислима њиховим написаћу их;
17Añade : Y nunca más me acordaré de sus pecados é iniquidades.
17И грехе њихове и безакоња њихова нећу више спомињати.
18Pues donde hay remisión de éstos, no hay más ofrenda por pecado.
18А где је опроштење ових онде више нема прилога за грехе.
19Así que, hermanos, teniendo libertad para entrar en el santuario por la sangre de Jesucristo,
19Имајући, дакле, слободу, браћо, улазити у светињу крвљу Исуса Христа, путем новим и живим.
20Por el camino que él nos consagró nuevo y vivo, por el velo, esto es, por su carne;
20Који нам је обновио заветом, то јест телом својим,
21Y teniendo un gran sacerdote sobre la casa de Dios,
21и свештеника великог над домом Божијим:
22Lleguémonos con corazón verdadero, en plena certidumbre de fe, purificados los corazones de mala conciencia, y lavados los cuerpos con agua limpia.
22Да приступамо с истиним срцем у пуној вери, очишћени у срцима од зле савести, и умивени по телу водом чистом;
23Mantengamos firme la profesión de nuestra fe sin fluctuar; que fiel es el que prometió:
23да се држимо тврдо признања наде: јер је веран онај који је обећао;
24Y considerémonos los unos á los otros para provocarnos al amor y á las buenas obras;
24и да разумевамо један другог у подбуњивању к љубави и добрим делима,
25No dejando nuestra congregación, como algunos tienen por costumbre, mas exhortándonos; y tanto más, cuanto veis que aquel día se acerca.
25не остављајући скупштину своју, као што неки имају обичај, него један другог саветујући, толико већма колико видите да се приближује дан судни.
26Porque si pecáremos voluntariamente después de haber recibido el conocimiento de la verdad, ya no queda sacrificio por el pecado.
26Јер кад ми грешимо намерно, пошто смо примили познање истине, нема више жртве за грехе;
27Sino una horrenda esperanza de juicio, y hervor de fuego que ha de devorar á los adversarios.
27него страшно чекање суда, и ревност огња који ће да поједе оне који се супроте.
28El que menospreciare la ley de Moisés, por el testimonio de dos ó de tres testigos muere sin ninguna misericordia:
28Ко преступи закон Мојсијев, без милости умире код два или три сведока.
29¿Cuánto pensáis que será más digno de mayor castigo, el que hollare al Hijo de Dios, y tuviere por inmunda la sangre del testamento, en la cual fué santificado, é hiciere afrenta al Espíritu de gracia?
29Колико мислите да ће горе муке заслужити онај који сина Божијег погази, и крв завета којом се освети за погану уздржи, и Духа благодати наружи?
30Sabemos quién es el que dijo: Mía es la venganza, yo daré el pago, dice el Señor. Y otra vez: El Señor juzgará su pueblo.
30Јер знамо Оног који рече: Моја је освета, ја ћу вратити, говори Господ; и опет: Господ ће судити народу свом.
31Horrenda cosa es caer en las manos del Dios vivo.
31Страшно је упасти у руке Бога Живога.
32Empero traed á la memoria los días pasados, en los cuales, después de haber sido iluminados, sufristeis gran combate de aflicciones:
32Опомињите се, пак, првих дана својих, у које се просветлисте и многу борбу страдања поднесосте,
33Por una parte, ciertamente, con vituperios y tribulaciones fuisteis hechos espectáculo; y por otra parte hechos compañeros de los que estaban en tal estado.
33које поставши гледање са срамота и невоља, а које поставши другови онима који живе тако.
34Porque de mis prisiones también os resentisteis conmigo, y el robo de vuestros bienes padecisteis con gozo, conociendo que tenéis en vosotros una mejor sustancia en los cielos, y que permanece.
34Јер се на окове моје сажалисте, и дадосте с радошћу да се разграби ваше имање, знајући да имате себи имање боље и непропадљиво на небесима.
35No perdáis pues vuestra confianza, que tiene grande remuneración de galardón:
35Не одбацујте, дакле, слободу своју, која има велику плату.
36Porque la paciencia os es necesaria; para que, habiendo hecho la voluntad de Dios, obtengáis la promesa.
36Јер вам је трпљење од потребе да вољу Божију савршивши примите обећање.
37Porque aun un poquito, y el que ha de venir vendrá, y no tardará.
37Јер још мало, врло мало, па ће доћи Онај који треба да дође и неће одоцнити.
38Ahora el justo vivirá por fe; mas si se retirare, no agradará á mi alma.
38А праведник живеће од вере; ако ли одступи неће бити по вољи моје душе.
39Pero nosotros no somos tales que nos retiremos para perdición, sino fieles para ganancia del alma.
39А ми, браћо, нисмо од оних који одступају на погибао, него од оних који верују да спасу душе.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.