ⲚⲒⳈⲈⲂⲢⲈⲞⲤ
Chapter 10

ⲚⲒⳈⲈⲂⲢⲈⲞⲤ

Coptic New Testament
vs Daničić–Karadžić B…
Aa
Text size
Line width
Verse numbers

ⲚⲒⳈⲈⲂⲢⲈⲞⲤ 10

Coptic New Testament
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1⳿ⲫⲛⲟⲙⲟⲥ ⲅⲁⲣ ⳿ⲉⲟⲩⲟⲛⲧⲁϥ ⳿ⲛⲟⲩϧⲏⲓⲃⲓ ⳿ⲛⲧⲉ ⲛⲓⲁⲅⲁⲑⲟⲛ ⲉⲑⲛⲏⲟⲩ ⳿ⲛⲧⲁⲓϩⲓⲕⲱⲛ ⲁⲛ ⲧⲉ ⳿ⲛⲧⲉ ⲛⲁⲓ⳿ϩⲃⲏⲟⲩ⳿ⲓ ⳿ⲛⲧⲉⲙⲣⲟⲙⲡⲓ ϧⲉⲛ ⲛⲁⲓϣⲟⲩϣⲱⲟⲩϣⲓ ⲣⲱ ⲛⲁⲓ ⲉⲧⲟⲩ⳿ⲓⲛⲓ ⳿ⲙⲙⲱⲟⲩ ⳿ⲉϧⲟⲩⲛ ϣⲁⲃⲟⲗ ⳿ⲙⲙⲟⲛ ⳿ϣϫⲟⲙ ⳿ⲙⲙⲱⲟⲩ ⲉⲛⲉϩ ⳿ⲉϫⲉⲕ ⲛⲏⲉⲑⲛⲏⲟⲩ ⳿ⲉϧⲟⲩⲛ.
1Јер закон имајући сен добара која ће доћи, а не само обличје ствари, не може никада савршити оне који приступају сваке године и приносе оне исте жртве.
2⳿ⲙⲙⲟⲛ ⲛⲁⲩⲛⲁⲕⲏⲛ ⲁⲛ ⲡⲉ ⲉⲩ⳿ⲓⲛⲓ ⳿ⲙⲙⲱⲟⲩ ⳿ⲉϧⲟⲩⲛ ⲉⲑⲃⲉ ϫⲉ ⳿ⲙⲙⲟⲛ ⳿ϩⲗⲓ ⳿ⲛⲥⲩⲛ ⲏⲇⲉⲥⲓⲥ ⳿ⲛⲧⲱⲟⲩ ⳿ⲛⲧⲉ ϩⲁⲛⲛⲟⲃⲓ ϧⲁ ⲛⲏⲉⲧϣⲉⲙϣⲓ ⳿ⲉⲁⲩⲧⲟⲩⲃⲟ ⳿ⲛⲟⲩⲥⲟⲡ.
2Иначе би се престале приносити се, кад они који служе не би више имали никакве савести за грехе, кад се једном очисте;
3ⲁⲗⲗⲁ ⳿ⲛ⳿ϧⲣⲏⲓ ⳿ⲛϧⲏⲧⲟⲩ ⲛⲁⲩ⳿ⲓⲣⲓ ⳿ⲙ⳿ⲫⲙⲉⲩⲓ ⳿ⲛⲛⲓⲛⲟⲃⲓ ⳿ⲉⲧⲉⲙⲣⲟⲙⲡⲓ.
3него се њима сваке године чини спомен за грехе.
4ⲟⲩⲙⲉⲧⲁⲧϫⲟⲙ ⲅⲁⲣ ⲧⲉ ⳿ⲛⲧⲉ ⳿ⲡ⳿ⲥⲛⲟϥ ⳿ⲛⲧⲉ ϩⲁⲛⲙⲁⲥⲓ ⲛⲉⲙ ϩⲁⲛⲃⲁⲣⲏⲓⲧ ⳿ⲉⲉⲗ ϩⲁⲛⲛⲟⲃⲓ.
4Јер крв јунчија и јарчија не може узети грехе.
5ⲉⲑⲃⲉⲫⲁⲓ ⲉϥⲛⲏⲟⲩ ⳿ⲉϧⲟⲩⲛ ⳿ⲉⲡⲓⲕⲟⲥⲙⲟⲥ ⳿ϥϫⲱ ⳿ⲙⲙⲟⲥ ϫⲉ ⲟⲩϣⲟⲩϣⲱⲟⲩϣⲓ ⲛⲉⲙ ⲟⲩ⳿ⲡⲣⲟⲥⲫⲱⲣⲁ ⳿ⲙⲡⲉⲕⲟⲩⲁϣⲟⲩ ⲟⲩⲥⲱⲙⲁ ⲇⲉ ⲡⲉⲧⲁⲕⲥⲉⲃⲧⲟⲧϥ ⲛⲏⲓ.
5Зато, улазећи у свет говори: Жртава и дарова ниси хтео, али си ми тело приправио.
6ϩⲁⲛϭⲗⲓⲗ ⲛⲉⲙ ⲉⲑⲃⲉ ⳿ⲫⲛⲟⲃⲓ ⳿ⲙⲡⲉⲕ ϯⲙⲁϯ ⳿ⲉ⳿ϩⲣⲏⲓ ⳿ⲉϫⲱⲟⲩ.
6Жртве и прилози за грех нису Ти били угодни.
7ⲧⲟⲧⲉ ⲁⲓϫⲟⲥ ϫⲉ ⲓⲥ ϩⲏⲡⲡⲉ ϯⲛⲏⲟⲩ ϧⲉⲛ ⲟⲩⲕⲁϩⲓ ⳿ⲛϫⲱⲙ ⲉⲥ⳿ⲥϧⲏⲟⲩⲧ ⲉⲑⲃⲏⲧ ⲉⲑⲣⲓ⳿ⲓⲣⲓ ⲫϯ ⳿ⲙⲡⲉⲧⲉϩⲛⲁⲕ.
7Тада рекох: Ево дођох, у почетку књиге писано је за мене, да учиним вољу Твоју, Боже.
8ⲥⲁ⳿ⲡϣⲱⲓ ⳿ϥϫⲱ ⳿ⲙⲙⲟⲥ ϫⲉ ϩⲁⲛϣⲟⲩϣⲱⲟⲩϣⲓ ⲛⲉⲙ ϩⲁⲛ⳿ⲡⲣⲟⲥⲫⲱⲣⲁ ⲛⲉⲙ ϩⲁⲛϭⲗⲓⲗ ⲛⲉⲙ ⲉⲑⲃⲉ ⳿ⲫⲛⲟⲃⲓ ⳿ⲙⲡⲉⲕⲟⲩⲁϣⲟⲩ ⲟⲩⲇⲉ ⳿ⲙⲡⲉⲕϯ ⲙⲁϯ ⳿ⲉϫⲱⲟⲩ ⲉⲧⲉ ⲛⲏ ⲛⲉ ⲉⲧⲟⲩ⳿ⲓⲛⲓ ⳿ⲙⲙⲱⲟⲩ ⳿ⲉϧⲟⲩⲛ ⲕⲁⲧⲁ ⲡⲓⲛⲟⲙⲟⲥ.
8И више казавши: Прилога и приноса и жртава, и жртава за грехе ниси хтео, нити су Ти били угодни, што се по закону приносе;
9ⲧⲟⲧⲉ ⲁϥϫⲟⲥ ϫⲉ ⲓⲥ ϩⲏⲡⲡⲉ ϯⲛⲏⲟⲩ ⳿ⲉ⳿ⲓⲣⲓ ⳿ⲙⲡⲉⲧⲉϩⲛⲁⲕ ⳿ϥϧⲱⲧⲉⲃ ⳿ⲙⲡⲓϩⲟⲩⲓⲧ ϩⲓⲛⲁ ⳿ⲛⲧⲉϥⲧⲁϩⲉ ⲡⲓⲙⲁϩⲃ̅ ⳿ⲉⲣⲁⲧϥ.
9тада рече: Ево дођох да учиним вољу Твоју, Боже. Укида прво да постави друго.
10ⲫⲁⲓ ⲉⲧⲁⲛⲧⲟⲩⲃⲟ ⳿ⲛ⳿ϩⲣⲏⲓ ϧⲉⲛ ⲡⲉⲧⲉϩⲛⲁϥ ⳿ⲉⲃⲟⲗ ϩⲓⲧⲉⲛ ϯ⳿ⲡⲣⲟⲥⲫⲱⲣⲁ ⳿ⲛⲧⲉ ⳿ⲡⲥⲱⲙⲁ ⳿ⲛⲒⲏ̅ⲥ̅ Ⲡⲭ̅ⲥ̅ ⳿ⲛⲟⲩⲥⲟⲡ.
10По којој смо вољи ми освећени приносом тела Исуса Христа једном.
11ⲟⲩⲟϩ ⲟⲩⲏⲃ ⲛⲓⲃⲉⲛ ⲉϥⲟϩⲓ ⳿ⲉⲣⲁⲧϥ ⳿ⲙⲙⲏⲛⲓ ⲉϥϣⲉⲙϣⲓ ⲛⲁⲓϣⲟⲩϣⲱⲟⲩϣⲓ ⲣⲱ ⲉϥ⳿ⲓⲛⲓ ⳿ⲙⲙⲱⲟⲩ ⳿ⲉϧⲟⲩⲛ ⳿ⲛⲟⲩⲙⲏϣ ⳿ⲛⲥⲟⲡ ⲛⲁⲓ ⲉⲧⲉ ⳿ⲙⲙⲟⲛ ⳿ϣϫⲟⲙ ⳿ⲙⲙⲱⲟⲩ ⲉⲛⲉϩ ⳿ⲉⲉⲗ ⲛⲟⲃⲓ.
11И сваки свештеник стоји сваки дан служећи и једне жртве много пута приносећи које никад не могу узети грехе.
12ⲫⲁⲓ ⲇⲉ ⲁϥ⳿ⲉⲛϥ ⳿ⲉ⳿ϩⲣⲏⲓ ⳿ⲉϫⲉⲛ ⲛⲉⲛⲛⲟⲃⲓ ⳿ⲛⲟⲩϣⲟⲩϣⲱⲟⲩϣⲓ ⳿ⲛⲟⲩⲱⲧ ⲁϥϩⲉⲙⲥⲓ ⲥⲁⲟⲩ⳿ⲓⲛⲁⲙ ⳿ⲙⲫϯ ϣⲁ ⳿ⲉⲃⲟⲗ.
12А Он принесавши једину жртву за грехе седи свагда с десне стране Богу.
13ⲧⲟ ⲗⲟⲓⲡⲟⲛ ⲉϥϫⲟⲩϣⲧ ϣⲁⲧⲟⲩⲭⲱ ⳿ⲛⲛⲉϥϫⲁϫⲓ ⲥⲁⲡⲉⲥⲏⲧ ⳿ⲛⲛⲉϥϭⲁⲗⲁⲩϫ.
13Чекајући даље док се положе непријатељи Његови подножје ногама Његовим.
14ⲟⲩ⳿ⲡⲣⲟⲥⲫⲱⲣⲁ ⳿ⲛⲟⲩⲱⲧ ⲉⲑⲛⲁϫⲉⲕ ⲛⲏⲉⲑⲛⲁⲧⲟⲩⲃⲱⲟⲩ ϣⲁ ⳿ⲉⲃⲟⲗ.
14Јер једним приносом савршио је вавек оне који бивају освећени.
15⳿ϥⲉⲣⲙⲉⲑⲣⲉ ⲅⲁⲣ ⲛⲁⲛ ⳿ⲛϫⲉ ⲡⲓⲡ͞ⲛⲁ̅ ⲉⲑⲟⲩⲁⲃ ⲙⲉⲛⲉⲛⲥⲁ ⳿ⲑⲣⲉϥϫⲟⲥ ⲅⲁⲣ.
15А сведочи нам и Дух Свети; јер као што је напред казано:
16ϫⲉ ⲧⲁⲓⲇⲓ⳿ⲁⲑⲏⲕⲏ ⳿ⲉⲧⲁⲓⲥⲉⲙⲛⲏⲧⲥ ⲛⲉⲙⲱⲟⲩ ⲙⲉⲛⲉⲛⲥⲁ ⲛⲁⲓ⳿ⲉϩⲟⲟⲩ ⳿ⲉⲧⲉ⳿ⲙⲙⲁⲩ ⲡⲉϫⲉ Ⲡ⳪ ⲉⲓ⳿ⲉϯ ⳿ⲛⲛⲁⲛⲟⲙⲟⲥ ⳿ⲉ⳿ϧⲣⲏⲓ ⳿ⲉⲡⲟⲩϩⲏⲧ ⲟⲩⲟϩ ϯⲛⲁ⳿ⲥϧⲏⲧⲟⲩ ⳿ⲉϫⲉⲛ ⲛⲟⲩⲙⲉⲩⲓ.
16Ово је завет који ћу начинити с њима после оних дана, говори Господ: Даћу законе своје у срца њихова, и у мислима њиховим написаћу их;
17ⲟⲩⲟϩ ⳿ⲛⲛⲁⲉⲣ⳿ⲫⲙⲉⲩⲓ ϫⲉ ⳿ⲛⲛⲟⲩⲛⲟⲃⲓ ⲛⲉⲙ ⲛⲟⲩ⳿ⲁⲛⲟⲙⲓ⳿ⲁ.
17И грехе њихове и безакоња њихова нећу више спомињати.
18ⲡⲓⲙⲁ ⲅⲁⲣ ⲉⲧⲉ ⲟⲩⲭⲱ ⳿ⲉⲃⲟⲗ ⳿ⲙⲙⲟϥ ⳿ⲛⲧⲉ ⲛⲁⲓ ⲓⲉ ⳿ⲙⲙⲟⲛ ⳿ⲡⲣⲟⲥⲫⲱⲣⲁ ϫⲉ ⲉⲑⲃⲉ ⳿ⲫⲛⲟⲃⲓ.
18А где је опроштење ових онде више нема прилога за грехе.
19⳿ⲉⲟⲩⲟⲛ ⳿ⲛⲧⲁⲛ ⲟⲩⲛ ⳿ⲙⲙⲁⲩ ⲛⲁ⳿ⲥⲛⲏⲟⲩ ⳿ⲛⲟⲩⲱⲛϩ ⳿ⲉⲃⲟⲗ ⳿ⲉ⳿ⲫⲙⲱⲓⲧ ⳿ⲉϧⲟⲩⲛ ⳿ⲛⲧⲉ ⲛⲉⲑⲟⲩⲁⲃ ϧⲉⲛ ⳿ⲡ⳿ⲥⲛⲟϥ ⳿ⲛⲒⲏ̅ⲥ̅.
19Имајући, дакле, слободу, браћо, улазити у светињу крвљу Исуса Христа, путем новим и живим.
20ⲫⲏⲉⲧⲁϥⲁⲓϥ ⳿ⲙⲃⲉⲣⲓ ⲛⲁⲛ ⲡⲓⲙⲱⲓⲧ ⳿ⲙⲃⲉⲣⲓ ⲟⲩⲟϩ ⲉⲧⲟⲛϧ ⳿ⲉⲃⲟⲗ ϩⲓⲧⲉⲛ ⲡⲓⲕⲁⲧⲁⲡⲉⲧⲁⲥⲙⲁ ⲉⲧⲉ ⲧⲉϥⲥⲁⲣⲝ ⲧⲉ.
20Који нам је обновио заветом, то јест телом својим,
21ⲛⲉⲙ ⲟⲩⲛⲓϣϯ ⳿ⲛⲟⲩⲏⲃ ⳿ⲉϫⲉⲛ ⳿ⲡⲏⲓ ⳿ⲙⲫϯ.
21и свештеника великог над домом Божијим:
22ⲙⲁⲣⲉⲛ⳿ⲓ ⳿ⲉϧⲟⲩⲛ ϧⲉⲛ ⲟⲩϩⲏⲧ ⳿ⲙⲙⲏⲓ ⲛⲉⲙ ⲟⲩϫⲱⲕ ⳿ⲛⲧⲉ ⲟⲩⲛⲁϩϯ ⲉⲩⲛⲟⲩϫϧ ⳿ⲛϫⲉ ⲛⲉⲛϩⲏⲧ ⳿ⲉⲃⲟⲗ ϩⲁ ⲥⲩⲛⲏⲇⲉⲥⲓⲥ ⲉⲥϩⲱⲟⲩ ⲟⲩⲟϩ ⲉⲣⲉ ⲡⲉⲛⲥⲱⲙⲁ ϫⲱⲕⲉⲙ ϧⲉⲛ ⲟⲩⲙⲱⲟⲩ ⲉϥⲧⲟⲩⲃⲏ ⲟⲩⲧ.
22Да приступамо с истиним срцем у пуној вери, очишћени у срцима од зле савести, и умивени по телу водом чистом;
23ⲙⲁⲣⲉⲛ⳿ⲁⲙⲟⲛⲓ ⳿ⲙⲡⲓⲟⲩⲟⲛϩ ⳿ⲉⲃⲟⲗ ⳿ⲛⲧⲉ ϯϩⲉⲗⲡⲓⲥ ⳿ⲛⲁⲧⲣⲓⲕⲓ ⳿ϥⲉⲛϩⲟⲧ ⲅⲁⲣ ⳿ⲛϫⲉ ⲫⲏⲉⲧⲁϥⲱϣ.
23да се држимо тврдо признања наде: јер је веран онај који је обећао;
24ⲙⲁⲣⲉⲛϯ⳿ϩⲑⲏⲛ ⳿ⲉⲛⲉⲛⲉⲣⲏⲟⲩ ϧⲉⲛ ⲟⲩ ⲭⲟϩ ⳿ⲛⲧⲉ ⲟⲩⲁⲅⲁⲡⲏ ⲛⲉⲙ ϩⲁⲛ⳿ϩⲃⲏⲟⲩ⳿ⲓ ⳿ⲉⲛⲁⲛⲉⲩ.
24и да разумевамо један другог у подбуњивању к љубави и добрим делима,
25⳿ⲛⲧⲉⲛⲭⲱ ⳿ⲛⲥⲱⲛ ⲁⲛ ⳿ⲛⲧⲉⲛⲥⲩⲛⲁⲅⲱⲅⲏ ⲕⲁⲧⲁ⳿ⲫⲣⲏϯ ⲉⲧⲉ ⳿ⲧⲕⲁϩⲥ ⳿ⲛⲧⲉ ϩⲁⲛⲟⲩⲟⲛ ⲧⲉ ⲁⲗⲗⲁ ⲉⲣⲉⲧⲉⲛϯⲛⲟⲙϯ ⳿ⲛϩⲟⲩ⳿ⲟ ⲙⲁⲗⲗⲟⲛ ϩⲟⲥⲟⲛ ⲉⲣⲉⲧⲉⲛⲛⲁⲩ ϫⲉ ⲁⲩϧⲱⲛⲧ ⳿ⲛϫⲉ ⲡⲓ⳿ⲉϩⲟⲟⲩ.
25не остављајући скупштину своју, као што неки имају обичај, него један другог саветујући, толико већма колико видите да се приближује дан судни.
26ⲁⲛϣⲁⲛⲉⲣⲛⲟⲃⲓ ⲅⲁⲣ ⲉⲛⲟⲩⲱϣ ⲙⲉⲛⲉⲛⲥⲁ ⳿ⲑⲣⲉⲛϭⲓ ⳿ⲙ⳿ⲡⲥⲟⲩⲉⲛ ϯⲙⲉⲑⲙⲏⲓ ⳿ⲙⲙⲟⲛ ϣⲟⲩϣⲱⲟⲩϣⲓ ϫⲉ ⲥⲱϫⲡ ⲉⲑⲃⲉ ϩⲁⲛⲛⲟⲃⲓ.
26Јер кад ми грешимо намерно, пошто смо примили познање истине, нема више жртве за грехе;
27ⲟⲩϫⲓⲛϫⲟⲩϣⲧ ⲇⲉ ⳿ⲉⲃⲟⲗ ⳿ⲛⲧⲉ ⲟⲩϩⲁⲡ ⲉϥⲟⲓ ⳿ⲛϩⲟϯ ⲛⲉⲙ ⲟⲩⲭⲟϩ ⳿ⲛⲧⲉ ⲟⲩ⳿ⲭⲣⲱⲙ ⲉϥⲛⲁⲟⲩⲱⲙ ⳿ⲛⲥⲁ ⲛⲏⲉⲧϯ ⲟⲩⲃⲏϥ.
27него страшно чекање суда, и ревност огња који ће да поједе оне који се супроте.
28ⲁⲣⲉϣⲁⲛ ⲟⲩⲁⲓ ϣⲉϣ ⳿ⲫⲛⲟⲙⲟⲥ ⳿ⲙⲙⲱ⳿ⲩⲥⲏ ⲥ ⲁϭⲛⲉ ⲙⲉⲧϣⲉⲛϩⲏⲧ ⳿ⲉ⳿ϩⲣⲏⲓ ⳿ⲉϫⲉⲛ ⲙⲉⲑⲣⲉ ⲃ̅ ⲓⲉ ⲅ̅ ϣⲁϥⲙⲟⲩ.
28Ко преступи закон Мојсијев, без милости умире код два или три сведока.
29ⲓⲉ ⲧⲉⲧⲉⲛⲙⲉⲩⲓ ϫⲉ ⳿ϥⲛⲁ⳿ⲙ⳿ⲡϣⲁ ⳿ⲛⲟⲩⲏⲣ ⳿ⲛ⳿ⲧϩⲉⲙⲕⲟ ⲉⲩϩⲱⲟⲩ ⳿ⲛϩⲟⲩ⳿ⲟ ⳿ⲛϫⲉ ⲫⲏⲉⲑⲛⲁϩⲱⲙⲓ ⳿ⲉϫⲉⲛ ⳿ⲡϣⲏⲣⲓ ⳿ⲙⲫϯ ⲟⲩⲟϩ ⲁϥⲭⲁ ⳿ⲡ⳿ⲥⲛⲟϥ ⳿ⲛⲧⲉ ϯⲇⲓ⳿ⲁⲑⲏⲕⲏ ⳿ⲛⲧⲟⲧϥ ϫⲉ ⳿ϥϭⲁϧⲉⲙ ⲫⲏⲉⲧⲁϥⲧⲟⲩⲃⲟ ⳿ⲛ⳿ϩⲣⲏⲓ ⳿ⲛϧⲏⲧϥ ⲟⲩⲟϩ ⲡⲓⲡ͞ⲛⲁ̅ ⳿ⲛⲧⲉ ⲡⲓ⳿ϩⲙⲟⲧ ⲁϥϣⲱϣϥ.
29Колико мислите да ће горе муке заслужити онај који сина Божијег погази, и крв завета којом се освети за погану уздржи, и Духа благодати наружи?
30ⲧⲉⲛⲥⲱⲟⲩⲛ ⲅⲁⲣ ⳿ⲙⲫⲏⲉⲧⲁϥϫⲟⲥ ϫⲉ ⳿ⲡϭⲓ⳿ⲙⲡⲓϣⲓϣ ⲫⲱⲓ ⳿ⲁⲛⲟⲕ ⲡⲉ ⲟⲩⲟϩ ⳿ⲁⲛⲟⲕ ⲉⲑⲛⲁϯ ϣⲉⲃⲓⲱ ⲟⲩⲟϩ ⲡⲁⲗⲓⲛ ϫⲉ Ⲡ⳪ ⲛⲁϯϩⲁⲡ ⳿ⲉⲡⲉϥⲗⲁⲟⲥ.
30Јер знамо Оног који рече: Моја је освета, ја ћу вратити, говори Господ; и опет: Господ ће судити народу свом.
31ⲟⲩⲉⲣϩⲟϯ ⳿ⲛϩⲟⲩ⳿ⲟ ⲡⲉ ⲉⲣⲁⲟⲩⲱ ⳿ⲉ⳿ϧⲣⲏⲓ ⳿ⲉⲛⲉⲛϫⲓϫ ⳿ⲙⲫϯ ⲉⲧⲟⲛϧ.
31Страшно је упасти у руке Бога Живога.
32ⲁⲣⲓ⳿ⲫⲙⲉⲩⲓ ⳿ⲛⲛⲉⲧⲉⲛ⳿ⲉϩⲟⲟⲩ ⳿ⲛⲧⲉ ϣⲟⲣⲡ ⲛⲁⲣⲉⲧⲉⲛϭⲓ ⳿ⲙ⳿ⲫⲟⲩⲱⲓⲛⲓ ⳿ⲛ⳿ϧⲣⲏⲓ ⳿ⲛϧⲏⲧⲟⲩ ⳿ⲉⲁⲧⲉⲧⲉⲛ⳿ⲁⲙⲟⲛⲓ ⳿ⲛⲧⲉⲛ ⲑⲏⲛⲟⲩ ϧⲉⲛ ⲟⲩⲛⲓϣϯ ⳿ⲛⲧⲉ ϩⲁⲛ⳿ⲙⲕⲁⲩϩ.
32Опомињите се, пак, првих дана својих, у које се просветлисте и многу борбу страдања поднесосте,
33ⲫⲁⲓ ⲙⲉⲛ ϫⲉ ϧⲉⲛ ϩⲁⲛϣⲱϣ ⲛⲉⲙ ϩⲁⲛϩⲟϫϩⲉϫ ⲉⲩⲉⲣⲑⲉⲁⲧⲣⲓⲍⲓⲛ ⳿ⲙⲙⲱⲧⲉⲛ ⲫⲁⲓ ⲇⲉ ϫⲉ ⲁⲣⲉⲧⲉⲛⲉⲣ⳿ϣⲫⲏⲣ ⳿ⲛⲛⲏⲉⲑⲙⲟϣⲓ ⳿ⲙⲡⲁⲓⲣⲏϯ.
33које поставши гледање са срамота и невоља, а које поставши другови онима који живе тако.
34ⲕⲉ ⲅⲁⲣ ⲁⲣⲉⲧⲉⲛϣⲉⲡ⳿ⲙⲕⲁϩ ⲛⲉⲙ ⲛⲏⲉⲧⲥⲟⲛϩ ⲟⲩⲟϩ ⳿ⲡϩⲱⲗⲉⲙ ⳿ⲛⲧⲉ ⲛⲉⲧⲉⲛϩⲩⲡⲁⲣ ⲭⲟⲛⲧⲁ ⲁⲣⲉⲧⲉⲛϣⲟⲡϥ ⳿ⲉⲣⲱⲧⲉⲛ ϧⲉⲛ ⲟⲩⲣⲁϣⲓ ⲉⲣⲉⲧⲉⲛⲥⲱⲟⲩⲛ ϫⲉ ⲟⲩⲟⲛⲧⲱⲧⲉⲛ ⳿ⲙⲙⲁⲩ ⳿ⲛⲟⲩⲙⲉⲧⲣⲁⲙⲁ⳿ⲟ ⲉⲥⲥⲟⲧⲡ ⲟⲩⲟϩ ⲉⲥⲛⲁⲟϩⲓ ϣⲁ ⳿ⲉⲃⲟⲗ.
34Јер се на окове моје сажалисте, и дадосте с радошћу да се разграби ваше имање, знајући да имате себи имање боље и непропадљиво на небесима.
35ⲡⲉⲧⲉⲛⲟⲩⲱⲛϩ ⲟⲩⲛ ⳿ⲉⲃⲟⲗ ⳿ⲙⲡⲉⲣϩⲓⲧϥ ⳿ⲉⲃⲟⲗ ⲫⲁⲓ ⲉⲧⲉ ⲟⲩⲟⲛⲧⲁϥ ⳿ⲛⲟⲩⲛⲓϣϯ ⳿ⲛϣⲉⲃⲓⲉ ⲃⲉⲭⲉ ⳿ⲙⲙⲁⲩ.
35Не одбацујте, дакле, слободу своју, која има велику плату.
36ⲁⲣⲉⲧⲉⲛⲉⲣ⳿ⲭⲣⲓⲁ ⳿ⲛⲟⲩϩⲩⲡⲟⲙⲟⲛⲏ ϩⲓⲛⲁ ⲁⲣⲉⲧⲉⲛϣⲁⲛ⳿ⲓⲣⲓ ⳿ⲙ⳿ⲫⲟⲩⲱϣ ⳿ⲙⲫϯ ⳿ⲛⲧⲉⲧⲉⲛϭⲓ ⳿ⲙⲡⲓⲱϣ.
36Јер вам је трпљење од потребе да вољу Божију савршивши примите обећање.
37ⲉⲧⲓ ⲅⲁⲣ ⲕⲉⲕⲟⲩϫⲓ ϩⲟⲥⲟⲛ ϩⲟⲥⲟⲛ ⳿ϥⲛⲁ⳿ⲓ ⳿ⲛϫⲉ ⲡⲉⲑⲛⲏⲟⲩ ⲟⲩⲟϩ ⳿ϥⲛⲁⲱⲥⲕ ⲁⲛ.
37Јер још мало, врло мало, па ће доћи Онај који треба да дође и неће одоцнити.
38ⲡⲓ⳿ⲑⲙⲏⲓ ⲇⲉ ⳿ϥⲛⲁⲱⲛϧ ⳿ⲉⲃⲟⲗ ϧⲉⲛ ⳿ⲫⲛⲁϩϯ ⲟⲩⲟϩ ⲉϣⲱⲡ ⲁϥϣⲁⲛϩⲱⲡ ⳿ⲛⲛⲉ ⲧⲁ ⲯⲩⲭⲏ ϯⲙⲁϯ ⳿ⲛϧⲏⲧϥ.
38А праведник живеће од вере; ако ли одступи неће бити по вољи моје душе.
39⳿ⲁⲛⲟⲛ ⲇⲉ ⳿ⲁⲛⲟⲛ ⲛⲁⲟⲩϩⲱⲡ ⲁⲛ ⳿ⲛⲧⲉ ⲟⲩⲫⲱⲧ ⳿ⲉⲫⲁϩⲟⲩ ⲉⲩⲧⲁⲕⲟ ⲁⲗⲗⲁ ⳿ⲛⲧⲉ ⲟⲩⲛⲁϩϯ ⲉⲩⲧⲁⲛϧⲟ ⳿ⲛⲧⲉ ϯⲯⲩⲭⲏ
39А ми, браћо, нисмо од оних који одступају на погибао, него од оних који верују да спасу душе.

Tip: use the ← and → keys to turn chapters.