Жидів 3

Kulish and Puluj Bible (1905)

Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic

1Тим же, браттє сьвяте, поклику небесного спільники, вважайте на Посланика і Сьвятителя визнання нашого, на Христа Ісуса.

1Зато, браћо света, заједничари звања небеског, познајте посланика и владику, ког ми признајемо, Исуса Христа,

2Вірен Він Тому, хто настановив Його, як і Мойсей у всьому домі Його:

2који је веран Ономе који га створи, као и Мојсије у свему дому његовом.

3більшої бо слави Сей над Мойсея сподобив ся, скільки більшу честь має, нїж будинок, той, хто збудував його.

3Јер Овај поста толико достојан веће части од Мојсија, колико већу од дома част има онај који га је начинио.

4Всякий бо будинок будує хтось, а хто все збудував, се Бог.

4Јер сваки дом треба неко да начини; а ко је све створио оно је Бог.

5І Мойсей же вірен у всьому домі Його, яко слуга, на сьвідченнє тому, що мало глаголатись;

5И Мојсије дакле беше веран у свему дому његовом, као слуга, за сведочанство оног што је требало да се говори.

6Христос же, яко Син, в домі Його, котрого дім ми, коли свободу і похвалу надїї аж до кінця твердо держати мем.

6Али је Христос као син у дому свом: ког смо дом ми, ако слободу и славу наде до краја тврдо одржимо.

7Тим же (яко ж глаголе Дух сьвятий): Сьогоднї, як голос мій почуєте,

7Зато, као што говори Дух Свети: Данас ако глас Његов чујете,

8не закаменяйте сердець ваших, як в прогнїванню, в день спокуси в пустинї,

8Не будите дрвенастих срца, као кад се прогневисте у дане напасти у пустињи,

9де спокушували мене батьки ваші, досьвідчались про мене, й видїли дїла мої сорок років.

9Где ме искушаше очеви ваши, искушаше ме, и гледаше дела моја четрдесет година.

10За се прогнївивсь я на рід той і сказав: Завсїди заблуджують серцем, і не пізнали вони доріг моїх;

10Тога ради расрдих се на тај род, и рекох: Једнако се мету у срцима, али они не познаше путеве моје;

11так що поклявсь я в гнїві моїм: Чи (коли) ввійдуть вони в відпочинок мій.

11Зато се заклех у гневу свом да неће ући у покој мој.

12Остерегайтесь, браттє, щоб не було в кого з вас серце лукаве і невірне, та не відступило від Бога живого.

12Гледајте, браћо, да не буде кад у коме од вас зло срце неверства да одступи од Бога Живога;

13А вговорюйте один одного щодня, доки сьогоднї зоветь ся, щоб не став которий з вас запеклим через підступ гріха.

13него се утешавајте сваки дан, докле се данас говори, да који од вас не одрвени од преваре греховне;

14Бо ми стали ся спільниками Христовими, коли тільки початок істнування до кінця твердо додержимо.

14јер постадосмо заједничари Христу, само ако како смо почели у Њему бити до краја тврдо одржимо;

15Коли (нам) глаголеть ся: „Сьогоднї, коли почуєте голос Його, не закаменяйте сердець ваших, як у прогнїванню.‟

15докле се говори: Данас, ако глас Његов чујете, не будите дрвенастих срца, као кад се прогневисте.

16Деякі бо, чувши, прогнївали (Бога), тільки ж не всї, що вийшли з Єгипту з Мойсейом.

16Јер неки чувши прогневише се, али не сви који изиђоше из Мисира с Мојсијем.

17На кого ж Він гнївив ся сорок років? Чи не на тих, що грішили, котрих костї полягли в пустинї?

17А на које мрзи четрдесет година? Није ли на оне који сагрешише, који оставише кости у пустињи?

18Кому ж Він кляв ся, що не ввійдуть у впокій Його, коли не неслухняним?

18А којима се закле да неће ући у покој Његов, него онима који не хтеше да верују?

19І бачимо, що не змогли ввійти за невірство.

19И видимо да не могоше ући за неверство.

Tip: use the ← and → keys to turn chapters.