Hebräer 3
Lutherbibel 1912Translation
Lutherbibel 1912
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Derhalben, ihr heiligen Brüder, die ihr mit berufen seid durch die himmlische Berufung, nehmet wahr des Apostels und Hohenpriesters, den wir bekennen, Christus Jesus,
1Зато, браћо света, заједничари звања небеског, познајте посланика и владику, ког ми признајемо, Исуса Христа,
2der da treu ist dem, der ihn gemacht hat, wie auch Mose in seinem ganzen Hause.
2који је веран Ономе који га створи, као и Мојсије у свему дому његовом.
3Dieser aber ist größerer Ehre wert denn Mose, soviel größere Ehre denn das Haus der hat, der es bereitete.
3Јер Овај поста толико достојан веће части од Мојсија, колико већу од дома част има онај који га је начинио.
4Denn ein jeglich Haus wird von jemand bereitet; der aber alles bereitet hat, das ist Gott.
4Јер сваки дом треба неко да начини; а ко је све створио оно је Бог.
5Und Mose war zwar treu in seinem ganzen Hause als ein Knecht, zum Zeugnis des, das gesagt sollte werden,
5И Мојсије дакле беше веран у свему дому његовом, као слуга, за сведочанство оног што је требало да се говори.
6Christus aber als ein Sohn über sein Haus; des Haus sind wir, so wir anders das Vertrauen und den Ruhm der Hoffnung bis ans Ende fest behalten.
6Али је Христос као син у дому свом: ког смо дом ми, ако слободу и славу наде до краја тврдо одржимо.
7Darum, wie der heilige Geist spricht: “Heute, so ihr hören werdet seine Stimme,
7Зато, као што говори Дух Свети: Данас ако глас Његов чујете,
8so verstocket eure Herzen nicht, wie geschah in der Verbitterung am Tage der Versuchung in der Wüste,
8Не будите дрвенастих срца, као кад се прогневисте у дане напасти у пустињи,
9da mich eure Väter versuchten; sie prüften mich und sahen meine Werke vierzig Jahre lang.
9Где ме искушаше очеви ваши, искушаше ме, и гледаше дела моја четрдесет година.
10Darum ward ich entrüstet über dies Geschlecht und sprach: Immerdar irren sie mit dem Herzen! Aber sie erkannten meine Wege nicht,
10Тога ради расрдих се на тај род, и рекох: Једнако се мету у срцима, али они не познаше путеве моје;
11daß ich auch schwur in meinem Zorn, sie sollten zu meiner Ruhe nicht kommen.”
11Зато се заклех у гневу свом да неће ући у покој мој.
12Sehet zu, liebe Brüder, daß nicht jemand unter euch ein arges, ungläubiges Herz habe, das da abtrete von dem lebendigen Gott;
12Гледајте, браћо, да не буде кад у коме од вас зло срце неверства да одступи од Бога Живога;
13sondern ermahnet euch selbst alle Tage, solange es “heute” heißt, daß nicht jemand unter euch verstockt werde durch Betrug der Sünde.
13него се утешавајте сваки дан, докле се данас говори, да који од вас не одрвени од преваре греховне;
14Denn wir sind Christi teilhaftig geworden, so wir anders das angefangene Wesen bis ans Ende fest behalten.
14јер постадосмо заједничари Христу, само ако како смо почели у Њему бити до краја тврдо одржимо;
15Indem gesagt wird: “Heute, so ihr seine Stimme hören werdet, so verstocket eure Herzen nicht, wie in der Verbitterung geschah”:
15докле се говори: Данас, ако глас Његов чујете, не будите дрвенастих срца, као кад се прогневисте.
16welche denn hörten sie und richteten eine Verbitterung an? Waren's nicht alle, die von Ägypten ausgingen durch Mose?
16Јер неки чувши прогневише се, али не сви који изиђоше из Мисира с Мојсијем.
17Über welche aber ward er entrüstet vierzig Jahre lang? Ist's nicht über die, so da sündigten, deren Leiber in der Wüste verfielen?
17А на које мрзи четрдесет година? Није ли на оне који сагрешише, који оставише кости у пустињи?
18Welchen schwur er aber, daß sie nicht zur Ruhe kommen sollten, wenn nicht den Ungläubigen?
18А којима се закле да неће ући у покој Његов, него онима који не хтеше да верују?
19Und wir sehen, daß sie nicht haben können hineinkommen um des Unglaubens willen.
19И видимо да не могоше ући за неверство.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.