Hohelied 1
Lutherbibel 1912Translation
Lutherbibel 1912
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Das Hohelied Salomos.
1Соломунова песма над песмама.
2Er küsse mich mit dem Kusse seines Mundes; denn deine Liebe ist lieblicher als Wein.
2Да ме хоће пољубити пољупцем уста својих! Јер је твоја љубав боља од вина.
3Es riechen deine Salben köstlich; dein Name ist eine ausgeschüttete Salbe, darum lieben dich die Jungfrauen.
3Мирисом су твоја уља прекрасна; име ти је уље разлито; зато те љубе девојке.
4Zieh mich dir nach, so laufen wir. Der König führte mich in seine Kammern. Wir freuen uns und sind fröhlich über dir; wir gedenken an deine Liebe mehr denn an den Wein. Die Frommen lieben dich.
4Вуци ме, за тобом ћемо трчати; уведе ме цар у ложницу своју; радоваћемо се и веселићемо се тобом, спомињаћемо љубав твоју више него вино; прави љубе те.
5Ich bin schwarz, aber gar lieblich, ihr Töchter Jerusalems, wie die Hütten Kedars, wie die Teppiche Salomos.
5Црна сам, али сам лепа, кћери јерусалимске, као шатори кидарски, као завеси Соломунови.
6Seht mich nicht an, daß ich so schwarz bin; denn die Sonne hat mich so verbrannt. Meiner Mutter Kinder zürnen mit mir. Sie haben mich zur Hüterin der Weinberge gesetzt; aber meinen eigenen Weinberg habe ich nicht behütet.
6Не гледајте ме што сам црна, јер ме је сунце опалило; синови матере моје расрдивши се на ме поставише ме да чувам винограде, и не чувах свој виноград, који ја имам.
7Sage mir an, du, den meine Seele liebt, wo du weidest, wo du ruhest im Mittage, daß ich nicht hin und her gehen müsse bei den Herden deiner Gesellen.
7Кажи ми ти, ког љуби душа моја, где пасеш, где пландујеш? Јер зашто бих лутала међу стадима другова твојих?
8Weiß du es nicht, du schönste unter den Weibern, so gehe hinaus auf die Fußtapfen der Schafe und weide deine Zicklein bei den Hirtenhäusern.
8Ако не знаш, најлепша између жена, пођи трагом за стадом, и паси јариће своје покрај станова пастирских.
9Ich vergleiche dich, meine Freundin, meinem Gespann an den Wagen Pharaos.
9Ти си ми, драга моја, као коњи у колима Фараоновим.
10Deine Backen stehen lieblich in den Kettchen und dein Hals in den Schnüren.
10Образи су твоји окићени гривнама, и грло твоје низовима.
11Wir wollen dir goldene Kettchen machen mit silbernen Pünktlein.
11Начинићемо ти златне гривне са шарама сребрним.
12Da der König sich herwandte, gab meine Narde ihren Geruch.
12Док је цар за столом, нард мој пушта свој мирис.
13Mein Freund ist mir ein Büschel Myrrhen, das zwischen meinen Brüsten hanget.
13Драги ми је мој кита смирне, која међу дојкама мојим почива.
14Mein Freund ist mir eine Traube von Zyperblumen in den Weinbergen zu Engedi.
14Драги ми је мој грозд кипров из винограда енгадских.
15Siehe, meine Freundin, du bist schön; schön bist du, deine Augen sind wie Taubenaugen.
15Лепа ти си, драга моја, лепа ти си! Очи су ти као у голубице.
16Siehe, mein Freund, du bist schön und lieblich. Unser Bett grünt,
16Леп ти си, драги мој, и љубак! И постеља наша зелени се.
17unserer Häuser Balken sind Zedern, unser Getäfel Zypressen.
17Греде су нам у кућама кедрове, даске су нам јелове.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.