Книга пророка Исаии 1
Synodal Translation (Синодальный перевод)Translation
Synodal Translation (Синодальный перевод)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Видение Исаии, сына Амосова, которое он видел о Иудее и Иерусалиме, во дни Озии, Иоафама, Ахаза, Езекии - царей Иудейских.
1Утвара Исаије сина Амосовог, коју виде за Јуду и за Јерусалим за времена Озије, Јоатама, Ахаза и Језекије, царева Јудиних.
2Слушайте, небеса, и внимай, земля, потому что Господь говорит: Я воспитал и возвысил сыновей, а они возмутились против Меня.
2Чујте, небеса, и слушај, земљо; јер Господ говори: Синове одгојих и подигох, а они се окренуше од мене.
3Вол знает владетеля своего, и осел - ясли господина своего; а Израиль не знает Меня, народ Мой не разумеет.
3Во познаје господара свог и магарац јасле господара свог, а Израиљ не познаје, народ мој не разуме.
4Увы, народ грешный, народ обремененный беззакониями, племя злодеев, сыны погибельные! Оставили Господа, презрели Святаго Израилева, - повернулись назад.
4Да грешног народа! Народа огрезлог у безакоњу! Семена зликовачког, синова покварених! Оставише Господа, презреше Свеца Израиљевог, одступише натраг.
5Во что вас бить еще, продолжающие свое упорство? Вся голова в язвах, и все сердце исчахло.
5Што бисте још били бијени кад се све више одмећете? Сва је глава болесна и све срце изнемогло.
6От подошвы ноги до темени головы нет у него здорового места: язвы, пятна, гноящиеся раны, неочищенные и необвязанные и не смягченные елеем.
6Од пете до главе нема ништа здраво, него убој и модрице и ране гнојаве, ни исцеђене ни завијене ни уљем заблажене.
7Земля ваша опустошена; города ваши сожжены огнем; поля ваши в ваших глазах съедают чужие; все опустело, как после разорения чужими.
7Земља је ваша пуста, градови ваши огњем попаљени; ваше њиве једу туђини на ваше очи, и пустош је као што опустошавају туђини.
8И осталась дщерь Сиона, как шатер в винограднике, как шалаш в огороде, как осажденный город.
8И оста кћи сионска као колиба у винограду, као сеница у градини од краставаца, као град опкољен.
9Если бы Господь Саваоф не оставил нам небольшого остатка, то мы были бы то же, что Содом, уподобились бы Гоморре.
9Да нам Господ над војскама није оставио мало остатка, били бисмо као Содом, изједначили бисмо се с Гомором.
10Слушайте слово Господне, князья Содомские; внимай закону Бога нашего, народ Гоморрский!
10Чујте реч Господњу, кнезови содомски, послушајте закон Бога нашег, народе гоморски!
11К чему Мне множество жертв ваших? говорит Господь. Я пресыщен всесожжениями овнов и туком откормленного скота, и крови тельцов и агнцев и козлов не хочу.
11Шта ће ми мноштво жртава ваших? Вели Господ. Сит сам жртава паљеница од овнова и претилине од гојене стоке, и не марим за крв јунчију и јагњећу и јарећу.
12Когда вы приходите являться пред лице Мое, кто требует от вас, чтобы вы топтали дворы Мои?
12Кад долазите да се покажете преда мном, ко иште то од вас, да газите по мом трему?
13Не носите больше даров тщетных: курение отвратительно для Меня; новомесячий и суббот, праздничных собраний не могу терпеть: беззаконие - и празднование!
13Не приносите више жртве залудне; на кад гадим се; а о младинама и суботама и о сазивању скупштине не могу подносити безакоња и светковине.
14Новомесячия ваши и праздники ваши ненавидит душа Моя: они бремя для Меня; Мне тяжело нести их.
14На младине ваше и на празнике ваше мрзи душа моја, досадише ми, додија ми подносити.
15И когда вы простираете руки ваши, Я закрываю от вас очи Мои; и когда вы умножаете моления ваши, Я не слышу: ваши руки полны крови.
15Зато кад ширите руке своје, заклањам очи своје од вас; и кад множите молитве, не слушам; руке су ваше пуне крви.
16Омойтесь, очиститесь; удалите злые деяния ваши от очей Моих; перестаньте делать зло;
16Умијте се, очистите се, уклоните злоћу дела својих испред очију мојих, престаните зло чинити.
17научитесь делать добро, ищите правды, спасайте угнетенного, защищайте сироту, вступайтесь за вдову.
17Учите се добро чинити, тражите правду, исправљајте потлаченог, дајите правицу сиротој, браните удовицу.
18Тогда придите - и рассудим, говорит Господь. Если будут грехи ваши, как багряное, - как снег убелю; если будут красны, как пурпур, - как волну убелю.
18Тада дођите, вели Господ, па ћемо се судити: ако греси ваши буду као скерлет, постаће бели као снег; ако буду црвени као црвац, постаће као вуна.
19Если захотите и послушаетесь, то будете вкушать блага земли;
19Ако хоћете слушати, добро земаљско јешћете.
20если же отречетесь и будете упорствовать, то меч пожрет вас: ибо уста Господни говорят.
20Ако ли нећете, него будете непокорни, мач ће вас појести, јер уста Господња рекоше.
21Как сделалась блудницею верная столица, исполненная правосудия! Правда обитала в ней, а теперь - убийцы.
21Како поста курва верни град? Пун беше правице, правда наставаше у њему, а сада крвници.
22Серебро твое стало изгарью, вино твое испорчено водою;
22Сребро твоје поста троска, вино твоје помеша се с водом.
23князья твои - законопреступники и сообщники воров; все они любят подарки и гоняются за мздою; не защищают сироты, и дело вдовы не доходит до них.
23Кнезови су твоји одметници и другови лупежима; сваки милује мито и иде за даровима; сиротој не дају правице, и парница удовичка не долази пред њих.
24Посему говорит Господь, Господь Саваоф, Сильный Израилев: о, удовлетворю Я Себя над противниками Моими и отмщу врагам Моим!
24Зато говори Господ, Господ над војскама, силни Израиљев: Аха! Разрачунаћу се са противницима својим, и осветићу се непријатељима својим.
25И обращу на тебя руку Мою и, как в щелочи, очищу с тебя примесь, и отделю от тебя все свинцовое;
25И окренућу руку своју на те, и сажећи ћу троске твоје да те пречистим, и уклонићу све олово твоје.
26и опять буду поставлять тебе судей, как прежде, и советников, как вначале; тогда будут говорить о тебе: “город правды, столица верная”.
26И поставићу ти опет судије као пре, и саветнике као испочетка; тада ћеш се звати град праведни, град верни.
27Сион спасется правосудием, и обратившиеся сыны его - правдою;
27Сион ће се откупити судом, и правдом они који се у њ врате.
28всем же отступникам и грешникам погибель, и оставившие Господа истребятся.
28А одметници и грешници сви ће се сатрти, и који остављају Господа, изгинуће.
29Они будут постыжены за дубравы, которые столь вожделенны для вас, и посрамлены за сады, которые вы избрали себе;
29Јер ћете се посрамити од гајева које желесте, и застидети се од вртова које изабрасте.
30ибо вы будете, как дуб, которого лист опал, и как сад, в котором нет воды.
30Јер ћете бити као храст коме опада лишће и као врт у коме нема воде.
31И сильный будет отрепьем, и дело его искрою; и будут гореть вместе, - и никто не потушит.
31И биће јунак као кучине и дело његово као искра, и обоје ће се запалити, и неће бити никога да угаси.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.