Книга пророка Исаии 33
Synodal Translation (Синодальный перевод)Translation
Synodal Translation (Синодальный перевод)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Горе тебе, опустошитель, который не был опустошаем, и грабитель, которого не грабили! Когда кончишь опустошение, будешь опустошен и ты; когда прекратишь грабительства, разграбят и тебя.
1Тешко теби, који пустошиш а тебе не пустоше, и који чиниш неверу а теби се не чини невера; кад престанеш пустошити, бићеш опустошен, кад престанеш чинити неверу, чиниће ти се невера.
2Господи! помилуй нас; на Тебя уповаем мы; будь нашею мышцею с раннего утра и спасением нашим во время тесное.
2Господе, смилуј се на нас, Тебе чекамо; буди им мишица свако јутро, и спасење наше у невољи.
3От грозного гласа Твоего побегут народы; когда восстанешь, рассеются племена,
3Народи побегоше од јаке вике, расејаше се народи што се ти подиже.
4и будут собирать добычу вашу, как собирает гусеница; бросятся на нее, как бросается саранча.
4И покупиће се плен ваш као што се купе гусенице, скочиће на њ као што скачу скакавци.
5Высок Господь, живущий в вышних; Он наполнит Сион судом и правдою.
5Узвишен је Господ, јер настава на висини; напуниће Сион суда и правде.
6И настанут безопасные времена твои, изобилие спасения, мудрости и ведения; страх Господень будет сокровищем твоим.
6И тврђа времена твог, сила спасења твог биће мудрост и знање; страх Господњи биће благо твоје.
7Вот, сильные их кричат на улицах; послы для мира горько плачут.
7Ето, јунаци њихови вичу на пољу, и посланици мирни плачу горко:
8Опустели дороги; не стало путешествующих; он нарушил договор, разрушил города, - ни во что ставит людей.
8Путеви опустеше, путници не путују; поквари уговор, одбаци градове, не мари за човека.
9Земля сетует, сохнет; Ливан постыжен, увял; Сарон похож стал на пустыню, и обнажены от листьев своих Васан и Кармил.
9Земља тужи и чезне, Ливан се стиди и вене, Сарон је као пустиња, Васан и Кармил оголеше.
10Ныне Я восстану, говорит Господь, ныне поднимусь, ныне вознесусь.
10Сада ћу устати, вели Господ, сада ћу се узвисити, сада ћу се подигнути.
11Вы беременны сеном, разродитесь соломою; дыхание ваше - огонь, который пожрет вас.
11Затруднећете сламом, родићете стрњику; гнев ваш прождреће вас као огањ.
12И будут народы, как горящая известь, как срубленный терновник, будут сожжены в огне.
12И народи ће бити као пећи кречне, изгореће огњем као трње посечено.
13Слушайте, дальние, что сделаю Я; и вы, ближние, познайте могущество Мое.
13Слушајте који сте далеко шта сам учинио, и који сте близу познајте моћ моју.
14Устрашились грешники на Сионе; трепет овладел нечестивыми: “кто из нас может жить при огне пожирающем? кто из нас может жить при вечном пламени?”
14Грешници у Сиону уплашиће се, дрхат ће спопасти лицемере, и рећи ће: Ко ће од нас остати код огња који прождире? Ко ће од нас остати код вечне жеге?
15Тот, кто ходит в правде и говорит истину; кто презирает корысть от притеснения, удерживает руки свои от взяток, затыкает уши свои, чтобы не слышать о кровопролитии, и закрывает глаза свои, чтобы не видеть зла;
15Ко ходи у правди и говори шта је право; ко мрзи на добитак од насиља; ко отреса руке своје да не прими поклон; ко затискује уши своје да не чује за крв, и зажима очи своје да не види зло;
16тот будет обитать на высотах; убежище его - неприступные скалы; хлеб будет дан ему; вода у него не иссякнет.
16Он ће наставати на високим местима; градови на стенама биће му уточиште, хлеб ће му се давати, вода му неће недостајати.
17Глаза твои увидят Царя в красоте Его, узрят землю отдаленную;
17Очи ће ти видети цара у красоти његовој, гледаће земљу далеку.
18сердце твое будет только вспоминать об ужасах: “где делавший перепись? где весивший дань? где осматривающий башни?”
18Срце ће твоје мислити о страху говорећи: Где је писар? Где бројач? Где је онај што прегледа куле?
19Не увидишь более народа свирепого, народа с глухою, невнятною речью, с языком странным, непонятным.
19Нећеш видети жесток народ, народ који говори из дубина да се не разбира, у кога је језик мутав да се не разуме.
20Взгляни на Сион, город праздничных собраний наших; глаза твои увидят Иерусалим, жилище мирное, непоколебимую скинию; столпы ее никогда не исторгнутся, и ни одна вервь ее не порвется.
20Погледај на Сион, град празника наших; очи твоје нека виде Јерусалим, мирни стан, шатор, који се неће однети, коме се коље неће никада померити, и ниједно му се уже неће откинути.
21Там у нас великий Господь будет вместо рек, вместо широких каналов; туда не войдет ни одно весельное судно, и не пройдет большой корабль.
21Него ће нам онде Господ велики бити место река и потока широких, по којима неће ићи лађа с веслима, нити ће велика лађа пролазити онуда.
22Ибо Господь - судия наш, Господь - законодатель наш, Господь - царь наш; Он спасет нас.
22Јер је Господ наш судија, Господ је који нам поставља законе, Господ је цар наш, Он ће нас спасти.
23Ослабли веревки твои, не могут удержать мачты и натянуть паруса. Тогда будет большой раздел добычи, так что и хромые пойдут на грабеж.
23Ослабише твоја ужа, не могу тврдо држати катарке своје ни разапети једра; тада ће се разделити велик плен, хроми ће разграбити плен.
24И ни один из жителей не скажет: “я болен”; народу, живущему там, будут отпущены согрешения.
24И нико од становника неће рећи: Болестан сам. Народу који живи у њему опростиће се безакоње.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.