Isaiah 33
JPS Tanakh (Jewish Publication Society, 1917)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Woe to thee that spoilest, and thou wast not spoiled; and dealest treacherously, and they dealt not treacherously with thee! When thou hast ceased to spoil, thou shalt be spoiled; and when thou art weary with dealing treacherously, they shall deal treacherously with thee.
1Тешко теби, који пустошиш а тебе не пустоше, и који чиниш неверу а теби се не чини невера; кад престанеш пустошити, бићеш опустошен, кад престанеш чинити неверу, чиниће ти се невера.
2O LORD, be gracious unto us; we have waited for Thee; be Thou their arm every morning, our salvation also in the time of trouble.
2Господе, смилуј се на нас, Тебе чекамо; буди им мишица свако јутро, и спасење наше у невољи.
3At the noise of the tumult the peoples are fled; at the lifting up of Thyself the nations are scattered.
3Народи побегоше од јаке вике, расејаше се народи што се ти подиже.
4And your spoil is gathered as the caterpillar gathereth; as locusts leap do they leap upon it.
4И покупиће се плен ваш као што се купе гусенице, скочиће на њ као што скачу скакавци.
5The LORD is exalted, for He dwelleth on high; He hath filled Zion with justice and righteousness.
5Узвишен је Господ, јер настава на висини; напуниће Сион суда и правде.
6And the stability of thy times shall be a hoard of salvation — wisdom and knowledge, and the fear of the LORD which is His treasure.
6И тврђа времена твог, сила спасења твог биће мудрост и знање; страх Господњи биће благо твоје.
7Behold, their valiant ones cry without; the ambassadors of peace weep bitterly.
7Ето, јунаци њихови вичу на пољу, и посланици мирни плачу горко:
8The highways lie waste, the wayfaring man ceaseth; he hath broken the covenant, he hath despised the cities, he regardeth not man.
8Путеви опустеше, путници не путују; поквари уговор, одбаци градове, не мари за човека.
9The land mourneth and languisheth; Lebanon is ashamed, it withereth; Sharon is like a wilderness; and Bashan and Carmel are clean bare.
9Земља тужи и чезне, Ливан се стиди и вене, Сарон је као пустиња, Васан и Кармил оголеше.
10Now will I arise, saith the LORD; now will I be exalted; now will I lift Myself up.
10Сада ћу устати, вели Господ, сада ћу се узвисити, сада ћу се подигнути.
11Ye conceive chaff, ye shall bring forth stubble; your breath is a fire that shall devour you.
11Затруднећете сламом, родићете стрњику; гнев ваш прождреће вас као огањ.
12And the peoples shall be as the burnings of lime; as thorns cut down, that are burned in the fire.
12И народи ће бити као пећи кречне, изгореће огњем као трње посечено.
13Hear, ye that are far off, what I have done; and, ye that are near, acknowledge My might.
13Слушајте који сте далеко шта сам учинио, и који сте близу познајте моћ моју.
14The sinners in Zion are afraid; trembling hath seized the ungodly: 'Who among us shall dwell with the devouring fire? Who among us shall dwell with everlasting burnings?'
14Грешници у Сиону уплашиће се, дрхат ће спопасти лицемере, и рећи ће: Ко ће од нас остати код огња који прождире? Ко ће од нас остати код вечне жеге?
15He that walketh righteously, and speaketh uprightly; he that despiseth the gain of oppressions, that shaketh his hands from holding of bribes, that stoppeth his ears from hearing of blood, and shutteth his eyes from looking upon evil;
15Ко ходи у правди и говори шта је право; ко мрзи на добитак од насиља; ко отреса руке своје да не прими поклон; ко затискује уши своје да не чује за крв, и зажима очи своје да не види зло;
16He shall dwell on high; his place of defence shall be the munitions of rocks; his bread shall be given, his waters shall be sure.
16Он ће наставати на високим местима; градови на стенама биће му уточиште, хлеб ће му се давати, вода му неће недостајати.
17Thine eyes shall see the king in his beauty; they shall behold a land stretching afar.
17Очи ће ти видети цара у красоти његовој, гледаће земљу далеку.
18Thy heart shall muse on the terror: 'Where is he that counted, where is he that weighed? Where is he that counted the towers?'
18Срце ће твоје мислити о страху говорећи: Где је писар? Где бројач? Где је онај што прегледа куле?
19Thou shalt not see the fierce people; a people of a deep speech that thou canst not perceive, of a stammering tongue that thou canst not understand.
19Нећеш видети жесток народ, народ који говори из дубина да се не разбира, у кога је језик мутав да се не разуме.
20Look upon Zion, the city of our solemn gatherings; thine eyes shall see Jerusalem a peaceful habitation, a tent that shall not be removed, the stakes whereof shall never be plucked up, neither shall any of the cords thereof be broken.
20Погледај на Сион, град празника наших; очи твоје нека виде Јерусалим, мирни стан, шатор, који се неће однети, коме се коље неће никада померити, и ниједно му се уже неће откинути.
21But there the LORD will be with us in majesty, in a place of broad rivers and streams; wherein shall go no galley with oars, neither shall gallant ship pass thereby.
21Него ће нам онде Господ велики бити место река и потока широких, по којима неће ићи лађа с веслима, нити ће велика лађа пролазити онуда.
22For the LORD is our Judge, the LORD is our Lawgiver, the LORD is our King; He will save us.
22Јер је Господ наш судија, Господ је који нам поставља законе, Господ је цар наш, Он ће нас спасти.
23Thy tacklings are loosed; they do not hold the stand of their mast, they do not spread the sail; then is the prey of a great spoil divided; the lame take the prey.
23Ослабише твоја ужа, не могу тврдо држати катарке своје ни разапети једра; тада ће се разделити велик плен, хроми ће разграбити плен.
24And the inhabitant shall not say: 'I am sick'; the people that dwell therein shall be forgiven their iniquity.
24И нико од становника неће рећи: Болестан сам. Народу који живи у њему опростиће се безакоње.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.