Isaiah 2
JPS Tanakh (Jewish Publication Society, 1917)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1The word that Isaiah the son of Amoz saw concerning Judah and Jerusalem.
1Реч која дође у утвари Исаији сину Амосовом за Јуду и за Јерусалим.
2And it shall come to pass in the end of days, that the mountain of the LORD'S house shall be established as the top of the mountains, and shall be exalted above the hills; and all nations shall flow unto it.
2Биће у потоња времена гора дома Господњег утврђена уврх гора и узвишена изнад хумова, и стицаће се к њој сви народи.
3And many peoples shall go and say: 'Come ye, and let us go up to the mountain of the LORD, to the house of the God of Jacob; and He will teach us of His ways, and we will walk in His paths.' For out of Zion shall go forth the law, and the word of the LORD from Jerusalem.
3И ићи ће многи народи говорећи: Ходите да идемо на гору Господњу, у дом Бога Јаковљевог, и учиће нас својим путевима, и ходићемо стазама Његовим. Јер ће из Сиона изаћи закон, и реч Господња из Јерусалима.
4And He shall judge between the nations, and shall decide for many peoples; and they shall beat their swords into plowshares, and their spears into pruninghooks; nation shall not lift up sword against nation, neither shall they learn war any more.
4И судиће међу народима, и караће многе народе, те ће расковати мачеве своје на раонике, и копља своја на српове, неће дизати мача народ на народ, нити ће се више учити боју.
5O house of Jacob, come ye, and let us walk in the light of the LORD.
5Доме Јаковљев, ходи да идемо по светлости Господњој.
6For Thou hast forsaken Thy people the house of Jacob; for they are replenished from the east, and with soothsayers like the Philistines, and they please themselves in the brood of aliens.
6Али си оставио свој народ, дом Јаковљев, јер су пуни зала источних и гатају као Филистеји, и мили су им синови туђински.
7Their land also is full of silver and gold, neither is there any end of their treasures; their land also is full of horses, neither is there any end of their chariots.
7И земља је њихова пуна сребра и злата, и благу њиховом нема краја; земља је њихова пуна коња, и колима њиховим нема краја.
8Their land also is full of idols; every one worshippeth the work of his own hands, that which his own fingers have made.
8Пуна је земља њихова идола; делу руку својих клањају се, што начинише прсти њихови.
9And man boweth down, and man lowereth himself; and Thou canst not bear with them.
9И клањају се прости људи, и савијају се главни људи; немој им опростити.
10Enter into the rock, and hide thee in the dust, from before the terror of the LORD, and from the glory of His majesty.
10Уђи у стену, и сакриј се у прах од страха Господњег и од славе величанства Његовог.
11The lofty looks of man shall be brought low, and the haughtiness of men shall be bowed down, and the LORD alone shall be exalted in that day.
11Поносите очи човечје понизиће се, и висина људска угнуће се, а Господ ће сам бити узвишен у онај дан.
12For the LORD of hosts hath a day upon all that is proud and lofty, and upon all that is lifted up, and it shall be brought low;
12Јер ће доћи дан Господа над војскама на све охоле и поносите и на сваког који се подиже, те ће бити понижени,
13And upon all the cedars of Lebanon that are high and lifted up, and upon all the oaks of Bashan;
13И на све кедре ливанске велике и високе и на све храстове васанске,
14And upon all the high mountains, and upon all the hills that are lifted up;
14И на све горе високе и на све хумове издигнуте,
15And upon every lofty tower, and upon every fortified wall;
15И на сваку кулу високу и на сваки зид тврди,
16And upon all the ships of Tarshish, and upon all delightful imagery.
16И на све лађе тарсиске и на све ликове миле.
17And the loftiness of man shall be bowed down, and the haughtiness of men shall be brought low; and the LORD alone shall be exalted in that day.
17Тада ће се поноситост људска угнути и висина се људска понизити, и Господ ће сам бити узвишен у онај дан.
18And the idols shall utterly pass away.
18И идола ће нестати сасвим.
19And men shall go into the caves of the rocks, and into the holes of the earth, from before the terror of the LORD, and from the glory of His majesty, when He ariseth to shake mightily the earth.
19И људи ће ићи у пећине камене и у рупе земаљске од страха Господњег и од славе величанства Његовог, кад устане да потре земљу.
20In that day a man shall cast away his idols of silver, and his idols of gold, which they made for themselves to worship, to the moles and to the bats;
20Тада ће бацити човек идоле своје сребрне и идоле своје златне, које начини себи да им се клања, кртицама и слепим мишевима,
21To go into the clefts of the rocks, and into the crevices of the crags, from before the terror of the LORD, and from the glory of His majesty, when he ariseth to shake mightily the earth.
21Улазећи у раселине камене и у пећине камене од страха Господњег и од славе величанства Његовог, кад устане да потре земљу.
22Cease ye from man, in whose nostrils is a breath; for how little is he to be accounted!
22Прођите се човека, коме је дах у носу; јер шта вреди?
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.