Jan 10
Kralice Bible (1613)Translation
Kralice Bible (1613)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Amen, amen pravím vám: Kdož nevchází dveřmi do ovčince ovcí, ale vchází jinudy, ten zloděj jest a lotr.
1Заиста, заиста вам кажем: ко не улази на врата у тор овчији него прелази на другом месту он је лупеж и хајдук;
2Ale kdož vchází dveřmi, pastýř jest ovcí.
2а који улази на врата јесте пастир овцама.
3Tomuť vrátný otvírá, a ovce hlas jeho slyší, a on svých vlastních ovec ze jména povolává, a vyvodí je.
3Њему вратар отвара, и овце глас његов слушају, и своје овце зове по имену, и изгони их;
4A jakž ovce své vlastní ven vypustí, před nimi jde, a ovce jdou za ním; nebo znají hlas jeho.
4и кад своје овце истера, иде пред њима, и овце иду за њим, јер познају глас његов.
5Ale cizího nikoli následovati nebudou, ale utekou od něho; nebo neznají hlasů cizích.
5А за туђином неће да иду, него беже од њега, јер не познају глас туђи.
6To přísloví pověděl jim Ježíš, ale oni nevěděli, co by to bylo, což jim mluvil.
6Ову причу каза им Исус, али они не разумеше шта то беше што им каза.
7Tedy opět řekl jim Ježíš: Amen, amen pravím vám: Že já jsem dveře ovcí.
7Тада им рече Исус опет: Заиста, заиста вам кажем: ја сам врата к овцама.
8Všickni, kolikož jich koli přede mnou přišlo, zloději jsou a lotři, ale neslyšely jich ovce.
8Сви колико их год дође пре мене лупежи су и хајдуци; али их овце не послушаше.
9Já jsem dveře. Skrze mne všel-li by kdo, spasen bude, a vejde i vyjde, a pastvu nalezne.
9Ја сам врата; ко уђе кроза ме спашће се, и ући ће и изићи ће, и пашу ће наћи.
10Zloděj nepřichází, jediné aby kradl a mordoval a hubil; já jsem přišel, aby život měly, a hojně aby měly.
10Лупеж не долази низашта друго него да украде и убије и погуби; ја дођох да имају живот и изобиље.
11Já jsem ten pastýř dobrý. Dobrý pastýř duši svou pokládá za ovce.
11Ја сам пастир добри; пастир добри душу своју полаже за овце.
12Ale nájemník a ten, kterýž není pastýř, jehož nejsou ovce vlastní, vida vlka, an jde, i opouští ovce i utíká, a vlk lapá a rozhání ovce.
12А најамник, који није пастир, коме нису овце своје, види вука где иде, и оставља овце, и бежи: и вук зграби овце и распуди их;
13Nájemník pak utíká; nebo nájemník jest, a nemá péče o ovce.
13а најамник бежи, јер је најамник и не мари за овце.
14Já jsem ten dobrý pastýř, a známť ovce své, a znajíť mne mé.
14Ја сам пастир добри и знам своје, и моје мене знају.
15Jakož mne zná Otec, tak i já znám Otce, a duši svou pokládám za ovce.
15Као што мене зна Отац и ја знам Оца; и душу своју полажем за овце.
16A mámť i jiné ovce, kteréž nejsou z tohoto ovčince. I tyť musím přivésti, a hlas můj slyšeti budou. A budeť jeden ovčinec a jeden pastýř.
16И друге овце имам које нису из овог тора, и оне ми ваља довести; и чуће глас мој, и биће једно стадо и један пастир.
17Protož mne Otec miluje, že já pokládám duši svou, abych ji zase vzal.
17Зато ме Отац љуби, јер ја душу своју полажем да је опет узмем.
18Nižádnýť jí nebéře ode mne, ale já pokládám ji sám od sebe. Mám moc položiti ji, a mám moc zase vzíti ji. To přikázání vzal jsem od Otce svého.
18Нико је не отима од мене, него је ја сам од себе полажем. Власт имам положити је и власт имам узети је опет. Ову сам заповест примио од Оца свог.
19Tedy stala se opět různice mezi Židy pro ty řeči.
19Тада опет поста распра међу Јеврејима за ове речи.
20A pravili mnozí z nich: Ïábelství má a blázní. Co ho posloucháte?
20Многи од њих говораху: У њему је ђаво, и полудео је; шта га слушате?
21Jiní pravili: Tato slova nejsou ďábelství majícího. Zdaliž ďábelství může slepých oči otvírati?
21Други говораху: Ове речи нису лудога; зар може ђаво слепима очи отварати?
22I bylo posvícení v Jeruzalémě, a zima byla.
22А беше тада празник обновљења у Јерусалиму, и беше зима.
23I procházel se Ježíš v chrámě po síňci Šalomounově.
23И ходаше Исус у цркви по трему Соломуновом.
24Tedy obstoupili jej Židé, a řekli jemu: Dokudž duši naši držíš? Jestliže jsi ty Kristus, pověz nám zjevně.
24А Јевреји Га опколише, и говораху Му: Докле ћеш мучити душе наше? Ако си ти Христос, кажи нам слободно.
25Odpověděl jim Ježíš: Pověděl jsem vám, a nevěříte. Skutkové, kteréž já činím ve jménu Otce svého, tiť svědectví vydávají o mně.
25Исус им одговори: Ја вам казах, па не верујете. Дела која творим ја у име Оца свог она сведоче за ме.
26Ale vy nevěříte, nebo nejste z ovcí mých, jakož jsem vám pověděl.
26Али ви не верујете; јер нисте од мојих оваца, као што вам казах.
27Nebo ovce mé hlas můj slyší, a já je znám, a následujíť mne.
27Овце моје слушају глас мој, и ја познајем њих, и за мном иду.
28A jáť život věčný dávám jim, a nezahynouť na věky, aniž jich kdo vytrhne z ruky mé.
28И ја ћу им дати живот вечни, и никад неће изгинути, и нико их неће отети из руке моје.
29Otec můj, kterýž mi je dal, většíť jest nade všecky, a žádnýť jich nemůže vytrhnouti z ruky Otce mého.
29Отац мој који ми их даде већи је од свих; и нико их не може отети из руке Оца мог.
30Já a Otec jedno jsme.
30Ја и Отац једно смо.
31Tedy zchápali opět kamení Židé, aby jej kamenovali.
31А Јевреји опет узеше камење да Га убију.
32Odpověděl jim Ježíš: Mnohé dobré skutky ukázal jsem vám od Otce svého. Pro který z těch skutků kamenujete mne?
32Исус им одговори: Многа вам добра дела јавих од Оца свог; за које од оних дела бацате камење на ме?
33Odpověděli jemu Židé, řkouce: Pro dobrý skutek tebe nekamenujeme, ale pro rouhání, totiž že ty, člověk jsa, děláš se Bohem.
33Одговорише Му Јевреји говорећи: За добро дело не бацамо камење на те, него за хулу на Бога, што ти, човек будући, градиш се Бог.
34Odpověděl jim Ježíš: Však psáno jest v Zákoně vašem: Já jsem řekl: Bohové jste.
34Исус им одговори: Не стоји ли написано у закону вашем: Ја рекох: богови сте?
35Poněvadž ty nazval bohy, k nimžto řeč Boží stala se, a nemůžeť zrušeno býti Písmo,
35Ако оне назва боговима којима реч Божија би, и писмо се не може покварити;
36Kterakž tedy o mně, kteréhož posvětil Otec a poslal na svět, vy pravíte, že se rouhám, že jsem řekl: Syn Boží jsem?
36како ви говорите Ономе ког Отац посвети и посла на свет: Хулу на Бога говориш, што рекох: Ја сам Син Божји?
37Nečiním-liť skutků Otce svého, nevěřte mi.
37Ако не творим дела Оца свог не верујте ми.
38Pakliť činím, tedy byste pak mně nevěřili, aspoň skutkům věřte, abyste poznali a věřili, že Otec ve mně jest, a já v něm.
38Ако ли творим, ако мени и не верујете, делима мојим верујте, да познате и верујете да је Отац у мени и ја у Њему.
39Tedy opět hledali ho jíti, ale on vyšel z rukou jejich.
39Тада опет гледаху да Га ухвате; али им се измаче из руку.
40I odšel opět za Jordán na to místo, kdež nejprv Jan křtil, a pozůstal tam.
40И отиде опет преко Јордана на оно место где Јован пре крштаваше; и оста онде.
41I přišli k němu mnozí, a pravili: Jan zajisté žádného divu neučinil, ale všecko, cožkoli mluvil Jan o tomto, pravé bylo.
41И многи дођоше к Њему и говораху: Јован не учини ни једног чуда, али све што каза Јован за Овог истина беше.
42A mnozí tam uvěřili v něho.
42И многи вероваше Га онде.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.