Juan 17
Reina-Valera 1909Translation
Reina-Valera 1909
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1ESTAS cosas habló Jesús, y levantados los ojos al cielo, dijo: Padre, la hora es llegada; glorifica á tu Hijo, para que también tu Hijo te glorifique á ti;
1Ово говори Исус, па подиже очи своје на небо и рече: Оче! Дође час, прослави Сина свог, да и Син Твој прослави Тебе;
2Como le has dado la potestad de toda carne, para que dé vida eterna á todos los que le diste.
2као што си Му дао власт над сваким телом да свему што си Му дао да живот вечни.
3Esta empero es la vida eterna: que te conozcan el solo Dios verdadero, y á Jesucristo, al cual has enviado.
3А ово је живот вечни да познају Тебе јединог истинитог Бога, и кога си послао Исуса Христа.
4Yo te he glorificado en la tierra: he acabado la obra que me diste que hiciese.
4Ја Тебе прославих на земљи; посао сврших који си ми дао да радим.
5Ahora pues, Padre, glorifícame tú cerca de ti mismo con aquella gloria que tuve cerca de ti antes que el mundo fuese.
5И сад прослави Ти мене, Оче, у Тебе самог славом коју имадох у Тебе пре него свет постаде.
6He manifestado tu nombre á los hombres que del mundo me diste: tuyos eran, y me los diste, y guardaron tu palabra.
6Ја јавих име Твоје људима које си ми дао од света; Твоји беху па си их мени дао, и Твоју реч одржаше.
7Ahora han conocido que todas las cosas que me diste, son de ti;
7Сад разумеше да је све што си ми дао од Тебе.
8Porque las palabras que me diste, les he dado; y ellos las recibieron, y han conocido verdaderamente que salí de ti, y han creído que tú me enviaste.
8Јер речи које си дао мени дадох им; и они примише, и познадоше истинито да од Тебе изиђох, и вероваше да си ме Ти послао.
9Yo ruego por ellos: no ruego por el mundo, sino por los que me diste; porque tuyos son:
9Ја се за њих молим: не молим се за (сав) свет, него за оне које си ми дао, јер су Твоји.
10Y todas mis cosas son tus cosas, y tus cosas son mis cosas: y he sido glorificado en ellas.
10И моје све је Твоје, и Твоје моје; и ја се прославих у њима.
11Y ya no estoy en el mundo; mas éstos están en el mundo, y yo á ti vengo. Padre santo, á los que me has dado, guárdalos por tu nombre, para que sean una cosa, como también nosotros.
11И више нисам на свету, а они су на свету, а ја идем к Теби. Оче Свети! Сачувај их у име своје, оне које си ми дао, да буду једно као и ми.
12Cuando estaba con ellos en el mundo, yo los guardaba en tu nombre; á los que me diste, yo los guardé, y ninguno de ellos se perdió, sino el hijo de perdición; para que la Escritura se cumpliese.
12Док бејах с њима на свету, ја их чувах у име Твоје; оне које си ми дао сачувах, и нико од њих не погибе осим Сина погибли, да се збуде писмо.
13Mas ahora vengo á ti; y hablo esto en el mundo, para que tengan mi gozo cumplido en sí mismos.
13А сад к Теби идем, и ово говорим на свету, да имају радост моју испуњену у себи.
14Yo les he dado tu palabra; y el mundo los aborreció, porque no son del mundo, como tampoco yo soy del mundo.
14Ја им дадох реч Твоју; и свет омрзну на њих, јер нису од света, као и ја што нисам од света.
15No ruego que los quites del mundo, sino que los guardes del mal.
15Не молим Те да их узмеш са света, него да их сачуваш ода зла.
16No son del mundo, como tampoco yo soy del mundo.
16Од света нису, као ни ја што нисам од света.
17Santifícalos en tu verdad: tu palabra es verdad.
17Освети их истином својом: реч је Твоја истина.
18Como tú me enviaste al mundo, también los he enviado al mundo.
18Као што си Ти мене послао у свет, и ја њих послах у свет.
19Y por ellos yo me santifico á mí mismo, para que también ellos sean santificados en verdad.
19Ја посвећујем себе за њих, да и они буду освећени истином.
20Mas no ruego solamente por éstos, sino también por los que han de creer en mí por la palabra de ellos.
20Не молим се, пак, само за њих, него и за оне који ме узверују њихове речи ради;
21Para que todos sean una cosa; como tú, oh Padre, en mí, y yo en ti, que también ellos sean en nosotros una cosa: para que el mundo crea que tú me enviaste.
21да сви једно буду, као Ти, Оче, што си у мени и ја у Теби; да и они у нама једно буду, да и свет верује да си ме Ти послао.
22Y yo, la gloria que me diste les he dado; para que sean una cosa, como también nosotros somos una cosa.
22И славу коју си ми дао ја дадох њима, да буду једно као ми што смо једно.
23Yo en ellos, y tú en mí, para que sean consumadamente una cosa; que el mundo conozca que tú me enviaste, y que los has amado, como también á mí me has amado.
23Ја у њима и Ти у мени: да буду сасвим уједно, и да позна свет да си ме Ти послао и да си имао љубав к њима као и к мени што си љубав имао.
24Padre, aquellos que me has dado, quiero que donde yo estoy, ellos estén también conmigo; para que vean mi gloria que me has dado: por cuanto me has amado desde antes de la constitución del mundo.
24Оче! Хоћу да и они које си ми дао буду са мном где сам ја; да виде славу моју коју си ми дао; јер си имао љубав к мени пре постања света.
25Padre justo, el mundo no te ha conocido, mas yo te he conocido; y éstos han conocido que tú me enviaste;
25Оче праведни! Свет Тебе не позна, а ја Те познах, и ови познаше да си ме Ти послао.
26Y yo les he manifestado tu nombre, y manifestaré lo aún ; para que el amor con que me has amado, esté en ellos, y yo en ellos.
26И показах им име Твоје, и показаћу: да љубав којом си мене љубио у њима буде, и ја у њима.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.