Johano 17
Londona Biblio (Esperanto, 1910)Translation
Londona Biblio (Esperanto, 1910)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Tion Jesuo parolis; kaj levinte la okulojn al la ĉielo, li diris: Patro, la horo venis; gloru Vian Filon, por ke la Filo Vin gloru;
1Ово говори Исус, па подиже очи своје на небо и рече: Оче! Дође час, прослави Сина свог, да и Син Твој прослави Тебе;
2kiel Vi donis al li aŭtoritaton super ĉiu karno, por ke li donu eternan vivon al ĉiuj tiuj, kiujn Vi donis al li.
2као што си Му дао власт над сваким телом да свему што си Му дао да живот вечни.
3Kaj jen estas la eterna vivo, ke ili konu Vin, la sole veran Dion, kaj tiun, kiun Vi sendis, Jesuon Kriston.
3А ово је живот вечни да познају Тебе јединог истинитог Бога, и кога си послао Исуса Христа.
4Mi gloris Vin sur la tero, plenuminte la faron, kiun Vi donis al mi por fari.
4Ја Тебе прославих на земљи; посао сврших који си ми дао да радим.
5Kaj nun, ho Patro, gloru min kun Vi, per la gloro, kiun mi havis kun Vi, antaŭ ol la mondo ekzistis.
5И сад прослави Ти мене, Оче, у Тебе самог славом коју имадох у Тебе пре него свет постаде.
6Mi elmontris Vian nomon al la homoj, kiujn Vi donis al mi el la mondo; Viaj ili estis, kaj al mi Vi ilin donis; kaj ili konservis Vian vorton.
6Ја јавих име Твоје људима које си ми дао од света; Твоји беху па си их мени дао, и Твоју реч одржаше.
7Nun ili scias, ke ĉio ajn, kion Vi donis al mi, estas de Vi;
7Сад разумеше да је све што си ми дао од Тебе.
8ĉar mi donis al ili la vortojn, kiujn Vi donis al mi; kaj ili akceptis ilin, kaj scias vere, ke mi elvenis de Vi; kaj ili kredas, ke Vi min sendis.
8Јер речи које си дао мени дадох им; и они примише, и познадоше истинито да од Тебе изиђох, и вероваше да си ме Ти послао.
9Mi preĝas por ili; mi preĝas ne por la mondo, sed por tiuj, kiujn Vi donis al mi, ĉar ili estas Viaj;
9Ја се за њих молим: не молим се за (сав) свет, него за оне које си ми дао, јер су Твоји.
10kaj ĉio mia estas Via, kaj Via estas mia; kaj mi estas glorita per ili.
10И моје све је Твоје, и Твоје моје; и ја се прославих у њима.
11Mi jam ne estas en la mondo, kaj ĉi tiuj estas en la mondo, kaj mi venas al Vi. Patro Sankta, gardu en Via nomo tiujn, kiujn Vi donis al mi, por ke ili estu unu tiel same, kiel ni.
11И више нисам на свету, а они су на свету, а ја идем к Теби. Оче Свети! Сачувај их у име своје, оне које си ми дао, да буду једно као и ми.
12Dum mi estis kun ili, mi konservis en Via nomo tiujn, kiujn Vi donis al mi; kaj mi gardis ilin, kaj neniu el ili pereis, krom la filo de perdiĝo, por ke plenumiĝu la Skribo.
12Док бејах с њима на свету, ја их чувах у име Твоје; оне које си ми дао сачувах, и нико од њих не погибе осим Сина погибли, да се збуде писмо.
13Sed nun mi venas al Vi; kaj tion mi parolas en la mondo, por ke ili havu mian ĝojon ĝis pleneco en si mem.
13А сад к Теби идем, и ово говорим на свету, да имају радост моју испуњену у себи.
14Mi donis al ili Vian vorton; kaj la mondo malamis ilin, ĉar ili ne estas el la mondo, kiel mi ne estas el la mondo.
14Ја им дадох реч Твоју; и свет омрзну на њих, јер нису од света, као и ја што нисам од света.
15Mi petas, ne ke Vi forigu ilin el la mondo, sed ke Vi gardu ilin kontraŭ la malbono.
15Не молим Те да их узмеш са света, него да их сачуваш ода зла.
16Ili ne estas el la mondo, kiel mi ne estas el la mondo.
16Од света нису, као ни ја што нисам од света.
17Konsekru ilin en la vero; Via vorto estas vero.
17Освети их истином својом: реч је Твоја истина.
18Kiel Vi min sendis en la mondon, tiel ankaŭ mi ilin sendis en la mondon.
18Као што си Ти мене послао у свет, и ја њих послах у свет.
19Kaj por ili mi konsekras min, por ke ili mem ankaŭ estu konsekritaj en la vero.
19Ја посвећујем себе за њих, да и они буду освећени истином.
20Kaj mi preĝas ne nur por ili, sed ankaŭ por tiuj, kiuj kredos al mi pro ilia vorto;
20Не молим се, пак, само за њих, него и за оне који ме узверују њихове речи ради;
21por ke ili ĉiuj estu unu; kiel Vi, Patro, estas en mi, kaj mi en Vi, tiel ili ankaŭ estu en ni; por ke la mondo kredu, ke Vi min sendis.
21да сви једно буду, као Ти, Оче, што си у мени и ја у Теби; да и они у нама једно буду, да и свет верује да си ме Ти послао.
22Kaj la gloron, kiun Vi donis al mi, mi donis al ili; por ke ili estu unu tiel same, kiel ni estas unu;
22И славу коју си ми дао ја дадох њима, да буду једно као ми што смо једно.
23mi en ili, kaj Vi en mi, por ke ili perfektiĝu en unu; por ke la mondo sciu, ke Vi min sendis, kaj ke Vi ilin amis, kiel Vi min amis.
23Ја у њима и Ти у мени: да буду сасвим уједно, и да позна свет да си ме Ти послао и да си имао љубав к њима као и к мени што си љубав имао.
24Patro, pri tiuj, kiujn Vi donis al mi, mi volas, ke ili ankaŭ estu kun mi tie, kie mi estas; por ke ili vidu mian gloron, kiun Vi donis al mi; ĉar Vi amis min antaŭ la fondo de la mondo.
24Оче! Хоћу да и они које си ми дао буду са мном где сам ја; да виде славу моју коју си ми дао; јер си имао љубав к мени пре постања света.
25Ho Patro justa, la mondo Vin ne konis, tamen mi Vin konis; kaj ĉi tiuj scias, ke Vi min sendis;
25Оче праведни! Свет Тебе не позна, а ја Те познах, и ови познаше да си ме Ти послао.
26kaj al ili Vian nomon mi konigis kaj ankoraŭ konigos, por ke la amo, per kiu Vi amis min, estu en ili, kaj mi en ili.
26И показах им име Твоје, и показаћу: да љубав којом си мене љубио у њима буде, и ја у њима.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.