Johan 6
Asang Khongca Bible (Eastern Khumi Chin, 2019)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1To pacoengah Jesu loe Kalili tuipui yaeh ah kaom, Tiberia tuipui ah caeh.
1Потом отиде Исус преко мора галилејског код Тиверијаде.
2Nathaih tawn kaminawk nuiah a sak ih dawnrai hmuen to hnuk o pongah, paroeai kaminawk anih hnukah bang o.
2И за Њим иђаше мноштво народа, јер виђаху чудеса Његова која чињаше на болесницима.
3Jesu loe mae nuiah dawh moe, a hnukbang kaminawk hoi nawnto anghnut.
3А Исус изиђе на гору, и онде сеђаше са ученицима својим.
4Judahnawk ih misong loihhaih poih loe, zoi boeh.
4А беше близу пасха, празник јеврејски.
5Jesu mah doeng tahang naah, anih khaeah angzo paroeai kaminawk to hnuk, to naah anih mah Philip khaeah, Hae kaminawk caak o hanah naa ah maw takaw a qan o han? tiah a naa.
5Подигнувши, дакле, Исус очи, и видевши да мноштво народа иде к Њему, рече Филипу: Где ћемо купити хлеба да ови једу?
6Anih mah a sak han koi hmuen to panoek boeh, toe Philip to tanoek hanah hae lok hae a thuih.
6А ово говораше кушајући га, јер сам знаше шта ће чинити.
7Philip mah anih khaeah, denari cumvai hnetto tho takaw qan cadoeh nihcae han khawt mak ai, kami maeto mah zetta ni hak o tih, tiah a naa.
7Одговори Му Филип: Двеста гроша хлеба није доста да сваком од њих по мало допадне.
8A hnukbang kami maeto, Simon Piter ih amnawk Andru mah, anih khaeah,
8Рече Му један од ученика Његових, Андрија, брат Симона Петра:
9Barley cang hoi sak ih takaw pangato hoi tanga tetta katawn nawkta maeto haeah oh: toe kami hae zetto hanah loe tiah maw angcoeng tih? tiah a naa.
9Овде има једно момче које има пет хлебова јечмених и две рибе; али шта је то на толики свет!
10Jesu mah kaminawk anghnu o sak ah, tiah a naa. To ahmuen loe paroeai phroh pop ahmuen ah oh. Sang pangato thuemtham kaom kaminawk loe phroh nuiah anghnut o.
10А Исус рече: Посадите људе. А беше траве много на ономе месту. Посади се дакле људи на број око пет хиљада.
11Jesu mah takaw to lak moe, kawnhaih lawkthuih pacoengah, hnukbang kaminawk khaeah a paek; hnukbang kaminawk mah toah anghnu kaminawk hanah pazet pae o; to baktih toengah tanga doeh kaminawk zok amhah hanah a paek.
11А Исус узевши оне хлебове, и давши хвалу, даде ученицима, а ученици онима који беху посађени; тако и од риба колико хтеше.
12To kaminawk zok amhah o pacoengah, Anih mah a hnukbang kaminawk khaeah, Caaknoinawk to phrom oh, tidoeh anghmat o sak hmah, tiah a naa.
12И кад се наситише, рече ученицима својим: Скупите комаде што претекоше да ништа не пропадне.
13Kaminawk mah zok amhah ah caak o pacoengah, barley takaw pangato hoiah kamtlai caaknoinawk to a phrom o naah, benthang hatlai hnetto koi.
13И скупише, и напунише дванаест котарица комада од пет хлебова јечмених што претече иза оних што су јели.
14Jesu mah sak ih dawnrai hmuen to pop parai kaminawk mah hnuk o naah, Hae kami loe long nuiah angzo han koi Tahmaa tangtang boeh ni, tiah thuih o.
14А људи видевши чудо које учини Исус говораху: Ово је заиста онај пророк који треба да дође на свет.
15Nihcae angzo o ueloe, anih to Siangpahrang ah om o sak nganga tih, tiah Jesu mah panoek naah, angmah bueng mae ah oh hanah caehtaak.
15А кад разуме Исус да хоће да дођу да Га ухвате и да Га учине царем, отиде опет у гору сам.
16Aduem bang phak naah, a hnukbang kaminawk loe tuipui ah caeh o tathuk,
16А кад би увече сиђоше ученици Његови на море,
17palong thungah akun o moe, Kapernuam avang ah caeh o. Khoving boeh, toe Jesu loe nihcae khae pha ai vop.
17и уђоше у лађу, и пођоше преко мора у Капернаум. И већ се беше смркло, а Исус не беше дошао к њима.
18Takhi sae song pongah tuiphu angthawk tahang.
18А море се подизаше од великог ветра.
19Nihcae mah meng thumto maw, to tih ai boeh loe meng palito maw palong mong o pacoengah, palong ohhaih bangah tuipui nuiah kacaeh Jesu to nihcae mah hnuk o; nihcae loe zit o.
19Возивши, пак, око двадесет и пет или тридесет потркалишта угледаше Исуса где иде по мору и беше дошао близу до лађе, и уплашише се.
20Toe Anih mah nihcae khaeah, Zii o hmah; Kai ni, tiah a naa.
20А Он им рече: Ја сам; не бојте се.
21To pacoengah nihcae mah Anih to palong thungah akun o sak: akra ai ah palong hoiah caeh han amsak o ih ahmuen to a phak o.
21Онда Га с радошћу узеше у лађу; и одмах лађа би на земљи у коју иђаху.
22Khawnbang phak naah, tuipui yaeh ah angdoe kaminawk loe a hnukbang kaminawk mah angthueng o ih palong khue ai ah loe, toah kalah palong om ai boeh, tito panoek o, a hnukbang kaminawk loe angmacae bueng ni caeh o, Jesu loe a hnukbang kaminawk hoi nawnto palong thungah akun ai;
22Сутрадан, пак, народ који стајаше преко мора кад виде да лађе друге не беше онде осим оне једне што у њу уђоше ученици Његови, и да не уђе Исус с ученицима својим у лађу него сами ученици Његови отидоше,
23(toe kalah palongnawk loe Angraeng mah kawnhaih lawkthuih pacoengah, nihcae takaw caakhaih ahmuen taengah Tiberia bang hoiah angzoh o:)
23а друге лађе из Тиверијаде дођоше близу оног места где једоше хлеб кад Господ даде хвалу,
24to ih kaminawk mah Jesu hoi a hnukbang kaminawk to ih ahmuen ah om o ai boeh, tiah panoek o naah, palong to angthueng o moe, Jesu pakrong hanah, Kapernuam vangpui bangah caeh o.
24кад виде народ да Исуса не беше онде ни ученика Његових, уђоше и они у лађе, и дођоше у Капернаум да траже Исуса.
25Nihcae mah tuipui yaeh ah Anih to hnuk o naah, nihcae mah anih khaeah, Rabbi, natuek naah haeah na phak loe? tiah dueng o.
25И нашавши Га преко мора рекоше Му: Рави! Кад си дошао овамо?
26Jesu mah nihcae khaeah, Loktang to, loktang ah, kang thuih o, dawnrai hmuennawk na hnuk o pong na ai ah, zok kamhah ah takaw na caak o pongah ni, kai nang pakrong o.
26Исус им одговори и рече: Заиста, заиста вам кажем: не тражите ме што чудеса видесте, него што једосте хлеба и наситисте се.
27Ampa Sithaw mah Anih nuiah catui daeng boeh pongah, Kamro koi buh hak hanah toksah o hmah, Kami Capa mah nangcae han paek han ih dungzan hinghaih hnuk hanah, tok to sah oh, tiah a naa.
27Старајте се не за јело које пролази, него за јело које остаје за вечни живот, које ће вам дати Син човечији, јер овог потврди Отац Бог.
28Nihcae mah anih khaeah, Sithaw mah koeh ih tih tok maw ka sak o han? tiah dueng o.
28А они Му рекоше: Шта ћемо чинити да радимо дела Божија?
29Jesu mah nihcae khaeah, Anih mah patoeh ih Kami tang hae Sithaw ih tok boeh ni, tiah a naa.
29Одговори Исус и рече им: Ово је дело Божије да верујете оног кога Он посла.
30Nihcae mah anih khaeah, Ka hnuk o moe, kang tang o hanah, kawbaktih angmathaih maw nang patuek han? Tih tok maw na sak han? tiah a naa o.
30А они Му рекоше: Какав дакле ти показујеш знак да видимо и да верујемо? Шта радиш ти?
31Aicae ampanawk mah praezaek ah manna to caak o; nihcae mah caak o hanah, Anih mah van bang hoiah takaw to paek, tiah tarik ih oh, tiah a naa.
31Очеви наши једоше ману у пустињи, као што је написано: Хлеб с неба даде им да једу.
32Jesu mah nihcae khaeah, Loktang to, loktang ah, kang thuih o, Mosi mah nangcae han van hoiah takaw to paek ai; Kam Pa mah ni van hoiah takaw tangtang to ang paek o.
32Тада им рече Исус: Заиста, заиста вам кажем: Мојсије не даде вама хлеб с неба, него вам Отац мој даје хлеб истинити с неба;
33Van hoiah angzo tathuk, long hinghaih paek Anih loe Sithaw ih takaw ah oh, tiah a naa.
33јер је хлеб Божији онај који силази с неба и даје живот свету.
34Nihcae mah anih khaeah, Angraeng, to takaw to kaicae han na paek poe ah, tiah a naa o.
34Тада Му рекоше: Господе! Дај нам свагда тај хлеб.
35Jesu mah nihcae khaeah, Kai loe hinghaih takaw ah ka oh: mi kawbaktih doeh kai khaeah angzo kami loe zok amthlam mak ai; kai tang kami loe natuek naah doeh tui anghae mak ai, tiah a naa.
35А Исус им рече: Ја сам хлеб живота: Који мени долази неће огладнети, и који мене верује неће никад ожеднети.
36Toe kang thuih o baktih toengah, Kai nang hnuk o boeh, toe nang tang o ai vop.
36Него вам казах да ме и видесте и не верујете.
37Pa mah kai hanah paek ih kaminawk boih, Kai khaeah angzo o tih; kai khae angzo kami loe ka haek mak ai.
37Све што мени даје Отац к мени ће доћи; и који долази к мени нећу га истерати напоље.
38Ka koehhaih sak han ih na ai ah, kai patoehkung koehhaih sak han ih ni, van hoiah kang zoh tathuk.
38Јер сиђох с неба не да чиним вољу своју, него вољу Оца који ме посла.
39Kai hanah ang paek ih kaminawk boih mi doeh anghmaa ai ah, hnukkhuem niah pathawk let han ih tok loe, kai patoehkung Pa koehhaih ah oh.
39А ово је воља Оца који ме посла да од оног што ми даде ништа не изгубим, него да га васкрснем у последњи дан.
40Mi kawbaktih doeh Capa to hnu moe, anih tanghaih tawn kami loe dungzan hinghaih tawn tih, hae loe kai patoehkung Anih koehhaih ah oh: hnukkhuem niah anih to kang thawksak let han, tiah a naa.
40А ово је воља Оног који ме посла да сваки који види Сина и верује Га има живот вечни; и ја ћу га васкрснути у последњи дан.
41Kai loe van hoiah angzo takaw ah ka oh, tiah a thuih pongah, Judah kaminawk mah anih to laisaep o thuih.
41Тада викаху Јевреји на Њега што рече: Ја сам хлеб који сиђе с неба.
42Nihcae mah, Hae kami loe Joseph capa, Jesu na ai maw? Anih ih amno hoi ampa doeh ka panoek o, kawbangmaw anih mah, Kai loe van hoiah ni kang zoh tathuk, tiah a thuih halat loe? tiah a thuih o.
42И говораху: Није ли ово Исус, син Јосифов, коме ми знамо оца и матер? Како дакле он говори: Ја сиђох с неба?
43To pongah Jesu mah nihcae khaeah, Laisaep o hmah.
43Онда Исус одговори и рече им: Не вичите међу собом.
44Hnukkhuem niah anih kang thawksak let hanah, Kai patoehkung Pa mah anih to ze ai nahaeloe, mi doeh kai khaeah angzo thai mak ai.
44Нико не може доћи к мени ако га не довуче Отац који ме посла; и ја ћу га васкрснути у последњи дан.
45Tahmaanawk ih Cabu thungah Sithaw mah nihcae to patuk boih tih, tiah tarik ih oh. To pongah mi kawbaktih doeh Pa ih lok to tahngai moe, anih khaeah amtuk kami loe, kai khaeah angzoh.
45У пророцима стоји написано: и биће сви научени од Бога. Сваки који чује од Оца и научи, доћи ће к мени.
46Sithaw khae hoi angzo kami ai ah loe, mi mah doeh Pa to hnu vai ai, Anih khue mah ni Pa to hnuk.
46Не да је ко видео Оца осим Оног који је од Бога: Он виде Оца.
47Loktang to, loktang ah, Kang thuih o, mi kawbaktih doeh kai tang kami loe dungzan hinghaih to tawnh boeh.
47Заиста, заиста вам кажем: који верује мене има живот вечни.
48Kai loe hinghaih takaw ah ka oh.
48Ја сам Хлеб живота.
49Nam panawk loe praezaek ah manna to caak o moe, duek o.
49Очеви ваши једоше ману у пустињи, и помреше.
50Hae loe van hoiah angzo tathuk takaw ah oh, mi kawbaktih doeh to takaw caa kami loe dueh mak ai.
50Ово је хлеб који силази с неба: да који од Њега једе не умре.
51Kai loe van hoiah angzo tathuk hinghaih takaw ah ka oh: mi kawbaktih doeh hae takaw caa kami loe, dungzan ah hing tih: long mah hinghaih tawnh hanah, ka paek han koi takaw loe ka ngan hae boeh ni, tiah a naa.
51Ја сам хлеб живи који сиђе с неба; који једе од овог хлеба живеће вавек; и хлеб који ћу ја дати тело је моје, које ћу дати за живот света.
52To pongah Judahnawk angmacae salakah lok angaekhaih to oh, Kawbangmaw hae kami mah caak hanah angmah ih ngan to aicae han paek thai tih? tiah a thuih o.
52А Јевреји се препираху међу собом говорећи: Како може овај дати нама тело своје да једемо?
53Jesu mah nihcae khaeah, Loktang to, loktang ah, Kang thuih o, Kami capa ih ngan to caak moe, anih ih athii to nae ai ah loe, a thungah hinghaih na tawn o mak ai.
53А Исус им рече: Заиста, заиста вам кажем: ако не једете тело Сина човечијег и не пијете крв Његову, нећете имати живот у себи.
54Mi kawbaktih doeh ka ngan to caa moe, ka thii to nae kami loe, dungzan hinghaih to tawnh; hnukkhuem niah anih to kang thawksak let han.
54Који једе моје тело и пије моју крв има живот вечни, и ја ћу га васкрснути у последњи дан:
55Ka ngan loe buh tangtang ah oh moe, ka thii loe naek koi hmuen tangtang ah oh.
55Јер је тело моје право јело и крв моја право пиће.
56Ka ngan to caa moe, ka thii to nae kami loe, anih kai thungah oh, kai doeh anih thungah oh.
56Који једе моје тело и пије моју крв стоји у мени и ја у њему.
57Kahing Pa mah ni Kai hae ang patoeh, Kai loe Pa rang hoiah ka hingh; to pongah kai caa kami loe kai rang hoiah hing tih.
57Као што ме посла живи Отац, и ја живим Оца ради; и који једе мене и он ће живети мене ради.
58Hae loe van hoiah angzo tathuk takaw ah oh: nam panawk mah manna to caak o moe, duek o baktih na ai ah, hae takaw caa kami loe dungzan ah hing tih.
58Ово је хлеб који сиђе с неба: не као што ваши очеви једоше ману, и помреше; који једе хлеб овај живеће вавек.
59Hae loknawk loe Kapernuam avang ih sineko thungah patuk naah thuih.
59Ово рече у зборници кад учаше у Капернауму.
60A hnukbang paroeai kaminawk mah hae lok to thaih o naah, a thuih ih lok loe rai parai; mi mah maw panoek thai tih, tiah a thuih o.
60Тада многи од ученика Његових који слушаху рекоше: Ово је тврда беседа! Ко је може слушати?
61A hnukbang kaminawk laisaep o, tiah Jesu mah panoek naah, anih mah nihcae khaeah, Hae lok pongah palung na boeng o maw?
61А Исус знајући у себи да ученици Његови вичу на то, рече им: Зар вас ово саблажњава?
62To tiah nahaeloe a oh tangsuekhaih ahmuen ah daw tahang Kami Capa na hnuk o naah cae loe, kawbangmaw na om o tih!
62А кад видите Сина човечијег да одлази горе где је пре био?
63Hinghaih loe Muithla mah ni paek; taksa loe avanghaih om ai: kang thuih o ih loknawk loe Muithla ah oh pongah, hinghaih to oh.
63Дух је оно што оживљава; тело не помаже ништа. Речи које вам ја рекох дух су и живот су.
64Toe nangcae thung ih thoemto kaminawk mah loe tang o ai, tiah a naa. Jesu mah loe tangsuek nathuem hoiah boeh ni, nihcae loe kawbaktih kami maw, tanghaih tawn ai kami loe mi maw, mi mah maw anih to angphat taak tih, tiah panoek coek boeh.
64Али имају неки међу вама који не верују. Јер знаше Исус од почетка који су што не верују, и ко ће Га издати.
65To pongah ni anih mah, Kam Pa mah anih han paek ai ah loe, mi kawbaktih doeh kai khaeah angzo thai mak ai, tiah kang thuih o, tiah a naa.
65И рече: Зато вам рекох да нико не може доћи к мени ако му не буде дано од Оца мог.
66To nathuem hoiah loe pop parai a hnukbang kaminawk mah anih to angqoi o taak boih, anih hoi nawnto caeh o ai boeh.
66Од тада многи од ученика Његових отидоше натраг, и више не иђаху с Њим.
67Jesu mah hatlai hnettonawk khaeah, Nangcae doeh angqoi ving han na koeh o maw? tiah a naa.
67А Исус рече дванаесторици: Да нећете и ви отићи?
68Simon Piter mah anih khaeah, Angraeng, na lok ah ni dungzan hinghaih to oh, mi khaeah maw ka caeh o han?
68Тада Му одговори Симон Петар: Господе! Коме ћемо ићи? Ти имаш речи вечног живота.
69Nang loe kahing Sithaw Capa, Kri ni, tiah kang panoek o moe, kang tang o boeh, tiah a naa.
69И ми веровасмо и познасмо да си Ти Христос, Син Бога Живога.
70Jesu mah nihcae khaeah, Kaimah na ai maw nangcae hatlai hnettonawk to kang qoih? Toe nangcae thung ih kami maeto loe taqawk sae ah oh ving, tiah a naa.
70Исус им одговори: Не изабрах ли ја вас дванаесторицу, и један је од вас ђаво?
71Simon capa Juda Iskariot to thuih koehhaih ih ni: anih loe hatlai hnetto thungah kathum maeto ah oh, toe hnukhuem ah loe Jesu to angphat taak ving.
71А говораше за Јуду Симонова Искариота, јер Га он хтеде издати, и беше један од дванаесторице.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.