Iohannem 6
Clementine Vulgate, 1598Translation
Clementine Vulgate, 1598
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Post hæc abiit Jesus trans mare Galilææ, quod est Tiberiadis:
1Потом отиде Исус преко мора галилејског код Тиверијаде.
2et sequebatur eum multitudo magna, quia videbant signa quæ faciebat super his qui infirmabantur.
2И за Њим иђаше мноштво народа, јер виђаху чудеса Његова која чињаше на болесницима.
3Subiit ergo in montem Jesus et ibi sedebat cum discipulis suis.
3А Исус изиђе на гору, и онде сеђаше са ученицима својим.
4Erat autem proximum Pascha dies festus Judæorum.
4А беше близу пасха, празник јеврејски.
5Cum sublevasset ergo oculos Jesus, et vidisset quia multitudo maxima venit ad eum, dixit ad Philippum: Unde ememus panes, ut manducent hi?
5Подигнувши, дакле, Исус очи, и видевши да мноштво народа иде к Њему, рече Филипу: Где ћемо купити хлеба да ови једу?
6Hoc autem dicebat tentans eum: ipse enim sciebat quid esset facturus.
6А ово говораше кушајући га, јер сам знаше шта ће чинити.
7Respondit ei Philippus: Ducentorum denariorum panes non sufficiunt eis, ut unusquisque modicum quid accipiat.
7Одговори Му Филип: Двеста гроша хлеба није доста да сваком од њих по мало допадне.
8Dicit ei unus ex discipulis ejus, Andreas, frater Simonis Petri:
8Рече Му један од ученика Његових, Андрија, брат Симона Петра:
9Est puer unus hic qui habet quinque panes hordeaceos et duos pisces: sed hæc quid sunt inter tantos?
9Овде има једно момче које има пет хлебова јечмених и две рибе; али шта је то на толики свет!
10Dixit ergo Jesus: Facite homines discumbere. Erat autem fœnum multum in loco. Discumberunt ergo viri, numero quasi quinque millia.
10А Исус рече: Посадите људе. А беше траве много на ономе месту. Посади се дакле људи на број око пет хиљада.
11Accepit ergo Jesus panes: et cum gratias egisset, distribuit discumbentibus: similiter et ex piscibus quantum volebant.
11А Исус узевши оне хлебове, и давши хвалу, даде ученицима, а ученици онима који беху посађени; тако и од риба колико хтеше.
12Ut autem impleti sunt, dixit discipulis suis: Colligite quæ superaverunt fragmenta, ne pereant.
12И кад се наситише, рече ученицима својим: Скупите комаде што претекоше да ништа не пропадне.
13Collegerunt ergo, et impleverunt duodecim cophinos fragmentorum ex quinque panibus hordeaceis, quæ superfuerunt his qui manducaverant.
13И скупише, и напунише дванаест котарица комада од пет хлебова јечмених што претече иза оних што су јели.
14Illi ergo homines cum vidissent quod Jesus fecerat signum, dicebant: Quia hic est vere propheta, qui venturus est in mundum.
14А људи видевши чудо које учини Исус говораху: Ово је заиста онај пророк који треба да дође на свет.
15Jesus ergo cum cognovisset quia venturi essent ut raperent eum, et facerent eum regem, fugit iterum in montem ipse solus.
15А кад разуме Исус да хоће да дођу да Га ухвате и да Га учине царем, отиде опет у гору сам.
16Ut autem sero factum est, descenderunt discipuli ejus ad mare.
16А кад би увече сиђоше ученици Његови на море,
17Et cum ascendissent navim, venerunt trans mare in Capharnaum: et tenebræ jam factæ erant et non venerat ad eos Jesus.
17и уђоше у лађу, и пођоше преко мора у Капернаум. И већ се беше смркло, а Исус не беше дошао к њима.
18Mare autem, vento magno flante, exsurgebat.
18А море се подизаше од великог ветра.
19Cum remigassent ergo quasi stadia viginti quinque aut triginta, vident Jesum ambulantem supra mare, et proximum navi fieri, et timuerunt.
19Возивши, пак, око двадесет и пет или тридесет потркалишта угледаше Исуса где иде по мору и беше дошао близу до лађе, и уплашише се.
20Ille autem dicit eis: Ego sum, nolite timere.
20А Он им рече: Ја сам; не бојте се.
21Voluerunt ergo accipere eum in navim et statim navis fuit ad terram, in quam ibant.
21Онда Га с радошћу узеше у лађу; и одмах лађа би на земљи у коју иђаху.
22Altera die, turba, quæ stabat trans mare, vidit quia navicula alia non erat ibi nisi una, et quia non introisset cum discipulis suis Jesus in navim, sed soli discipuli ejus abiissent:
22Сутрадан, пак, народ који стајаше преко мора кад виде да лађе друге не беше онде осим оне једне што у њу уђоше ученици Његови, и да не уђе Исус с ученицима својим у лађу него сами ученици Његови отидоше,
23aliæ vero supervenerunt naves a Tiberiade juxta locum ubi manducaverunt panem, gratias agente Domino.
23а друге лађе из Тиверијаде дођоше близу оног места где једоше хлеб кад Господ даде хвалу,
24Cum ergo vidisset turba quia Jesus non esset ibi, neque discipuli ejus, ascenderunt in naviculas, et venerunt Capharnaum quærentes Jesum.
24кад виде народ да Исуса не беше онде ни ученика Његових, уђоше и они у лађе, и дођоше у Капернаум да траже Исуса.
25Et cum invenissent eum trans mare, dixerunt ei: Rabbi, quando huc venisti?
25И нашавши Га преко мора рекоше Му: Рави! Кад си дошао овамо?
26Respondit eis Jesus, et dixit: Amen, amen dico vobis: quæritis me non quia vidistis signa, sed quia manducastis ex panibus et saturati estis.
26Исус им одговори и рече: Заиста, заиста вам кажем: не тражите ме што чудеса видесте, него што једосте хлеба и наситисте се.
27Operamini non cibum, qui perit, sed qui permanet in vitam æternam, quem Filius hominis dabit vobis. Hunc enim Pater signavit Deus.
27Старајте се не за јело које пролази, него за јело које остаје за вечни живот, које ће вам дати Син човечији, јер овог потврди Отац Бог.
28Dixerunt ergo ad eum: Quid faciemus ut operemur opera Dei?
28А они Му рекоше: Шта ћемо чинити да радимо дела Божија?
29Respondit Jesus, et dixit eis: Hoc est opus Dei, ut credatis in eum quem misit ille.
29Одговори Исус и рече им: Ово је дело Божије да верујете оног кога Он посла.
30Dixerunt ergo ei: Quod ergo tu facis signum ut videamus et credamus tibi? quid operaris?
30А они Му рекоше: Какав дакле ти показујеш знак да видимо и да верујемо? Шта радиш ти?
31Patres nostri manducaverunt manna in deserto, sicut scriptum est: Panem de cælo dedit eis manducare.
31Очеви наши једоше ману у пустињи, као што је написано: Хлеб с неба даде им да једу.
32Dixit ergo eis Jesus: Amen, amen dico vobis: non Moyses dedit vobis panem de cælo, sed Pater meus dat vobis panem de cælo verum.
32Тада им рече Исус: Заиста, заиста вам кажем: Мојсије не даде вама хлеб с неба, него вам Отац мој даје хлеб истинити с неба;
33Panis enim Dei est, qui de cælo descendit, et dat vitam mundo.
33јер је хлеб Божији онај који силази с неба и даје живот свету.
34Dixerunt ergo ad eum: Domine, semper da nobis panem hunc.
34Тада Му рекоше: Господе! Дај нам свагда тај хлеб.
35Dixit autem eis Jesus: Ego sum panis vitæ: qui venit ad me, non esuriet, et qui credit in me, non sitiet umquam.
35А Исус им рече: Ја сам хлеб живота: Који мени долази неће огладнети, и који мене верује неће никад ожеднети.
36Sed dixi vobis quia et vidistis me, et non creditis.
36Него вам казах да ме и видесте и не верујете.
37Omne quod dat mihi Pater, ad me veniet: et eum qui venit ad me, non ejiciam foras:
37Све што мени даје Отац к мени ће доћи; и који долази к мени нећу га истерати напоље.
38quia descendi de cælo, non ut faciam voluntatem meam, sed voluntatem ejus qui misit me.
38Јер сиђох с неба не да чиним вољу своју, него вољу Оца који ме посла.
39Hæc est autem voluntas ejus qui misit me, Patris: ut omne quod dedit mihi, non perdam ex eo, sed resuscitem illud in novissimo die.
39А ово је воља Оца који ме посла да од оног што ми даде ништа не изгубим, него да га васкрснем у последњи дан.
40Hæc est autem voluntas Patris mei, qui misit me: ut omnis qui videt Filium et credit in eum, habeat vitam æternam, et ego resuscitabo eum in novissimo die.
40А ово је воља Оног који ме посла да сваки који види Сина и верује Га има живот вечни; и ја ћу га васкрснути у последњи дан.
41Murmurabant ergo Judæi de illo, quia dixisset: Ego sum panis vivus, qui de cælo descendi,
41Тада викаху Јевреји на Њега што рече: Ја сам хлеб који сиђе с неба.
42et dicebant: Nonne hic est Jesus filius Joseph, cujus nos novimus patrem et matrem? quomodo ergo dicit hic: Quia de cælo descendi?
42И говораху: Није ли ово Исус, син Јосифов, коме ми знамо оца и матер? Како дакле он говори: Ја сиђох с неба?
43Respondit ergo Jesus, et dixit eis: Nolite murmurare in invicem:
43Онда Исус одговори и рече им: Не вичите међу собом.
44nemo potest venire ad me, nisi Pater, qui misit me, traxerit eum; et ego resuscitabo eum in novissimo die.
44Нико не може доћи к мени ако га не довуче Отац који ме посла; и ја ћу га васкрснути у последњи дан.
45Est scriptum in prophetis: Et erunt omnes docibiles Dei. Omnis qui audivit a Patre, et didicit, venit ad me.
45У пророцима стоји написано: и биће сви научени од Бога. Сваки који чује од Оца и научи, доћи ће к мени.
46Non quia Patrem vidit quisquam, nisi is, qui est a Deo, hic vidit Patrem.
46Не да је ко видео Оца осим Оног који је од Бога: Он виде Оца.
47Amen, amen dico vobis: qui credit in me, habet vitam æternam.
47Заиста, заиста вам кажем: који верује мене има живот вечни.
48Ego sum panis vitæ.
48Ја сам Хлеб живота.
49Patres vestri manducaverunt manna in deserto, et mortui sunt.
49Очеви ваши једоше ману у пустињи, и помреше.
50Hic est panis de cælo descendens: ut si quis ex ipso manducaverit, non moriatur.
50Ово је хлеб који силази с неба: да који од Њега једе не умре.
51Ego sum panis vivus, qui de cælo descendi.
51Ја сам хлеб живи који сиђе с неба; који једе од овог хлеба живеће вавек; и хлеб који ћу ја дати тело је моје, које ћу дати за живот света.
52Si quis manducaverit ex hoc pane, vivet in æternum: et panis quem ego dabo, caro mea est pro mundi vita.
52А Јевреји се препираху међу собом говорећи: Како може овај дати нама тело своје да једемо?
53Litigabant ergo Judæi ad invicem, dicentes: Quomodo potest hic nobis carnem suam dare ad manducandum?
53А Исус им рече: Заиста, заиста вам кажем: ако не једете тело Сина човечијег и не пијете крв Његову, нећете имати живот у себи.
54Dixit ergo eis Jesus: Amen, amen dico vobis: nisi manducaveritis carnem Filii hominis, et biberitis ejus sanguinem, non habebitis vitam in vobis.
54Који једе моје тело и пије моју крв има живот вечни, и ја ћу га васкрснути у последњи дан:
55Qui manducat meam carnem, et bibit meum sanguinem, habet vitam æternam: et ego resuscitabo eum in novissimo die.
55Јер је тело моје право јело и крв моја право пиће.
56Caro enim mea vere est cibus: et sanguis meus, vere est potus;
56Који једе моје тело и пије моју крв стоји у мени и ја у њему.
57qui manducat meam carnem et bibit meum sanguinem, in me manet, et ego in illo.
57Као што ме посла живи Отац, и ја живим Оца ради; и који једе мене и он ће живети мене ради.
58Sicut misit me vivens Pater, et ego vivo propter Patrem: et qui manducat me, et ipse vivet propter me.
58Ово је хлеб који сиђе с неба: не као што ваши очеви једоше ману, и помреше; који једе хлеб овај живеће вавек.
59Hic est panis qui de cælo descendit. Non sicut manducaverunt patres vestri manna, et mortui sunt. Qui manducat hunc panem, vivet in æternum.
59Ово рече у зборници кад учаше у Капернауму.
60Hæc dixit in synagoga docens, in Capharnaum.
60Тада многи од ученика Његових који слушаху рекоше: Ово је тврда беседа! Ко је може слушати?
61Multi ergo audientes ex discipulis ejus, dixerunt: Durus est hic sermo, et quis potest eum audire?
61А Исус знајући у себи да ученици Његови вичу на то, рече им: Зар вас ово саблажњава?
62Sciens autem Jesus apud semetipsum quia murmurarent de hoc discipuli ejus, dixit eis: Hoc vos scandalizat?
62А кад видите Сина човечијег да одлази горе где је пре био?
63si ergo videritis Filium hominis ascendentem ubi erat prius?
63Дух је оно што оживљава; тело не помаже ништа. Речи које вам ја рекох дух су и живот су.
64Spiritus est qui vivificat: caro non prodest quidquam: verba quæ ego locutus sum vobis, spiritus et vita sunt.
64Али имају неки међу вама који не верују. Јер знаше Исус од почетка који су што не верују, и ко ће Га издати.
65Sed sunt quidam ex vobis qui non credunt. Sciebat enim ab initio Jesus qui essent non credentes, et quis traditurus esset eum.
65И рече: Зато вам рекох да нико не може доћи к мени ако му не буде дано од Оца мог.
66Et dicebat: Propterea dixi vobis, quia nemo potest venire ad me, nisi fuerit ei datum a Patre meo.
66Од тада многи од ученика Његових отидоше натраг, и више не иђаху с Њим.
67Ex hoc multi discipulorum ejus abierunt retro: et jam non cum illo ambulabant.
67А Исус рече дванаесторици: Да нећете и ви отићи?
68Dixit ergo Jesus ad duodecim: Numquid et vos vultis abire?
68Тада Му одговори Симон Петар: Господе! Коме ћемо ићи? Ти имаш речи вечног живота.
69Respondit ergo ei Simon Petrus: Domine, ad quem ibimus? verba vitæ æternæ habes:
69И ми веровасмо и познасмо да си Ти Христос, Син Бога Живога.
70et nos credidimus, et cognovimus quia tu es Christus Filius Dei.
70Исус им одговори: Не изабрах ли ја вас дванаесторицу, и један је од вас ђаво?
71Respondit eis Jesus: Nonne ego vos duodecim elegi: et ex vobis unus diabolus est?
71А говораше за Јуду Симонова Искариота, јер Га он хтеде издати, и беше један од дванаесторице.
72Dicebat autem Judam Simonis Iscariotem: hic enim erat traditurus eum, cum esset unus ex duodecim.
no verse 72 in this text
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.