John 7
World English BibleTranslation
World English Bible
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1After these things, Jesus was walking in Galilee, for he wouldn’t walk in Judea, because the Jews sought to kill him.
1И потом хођаше Исус по Галилеји; јер по Јудеји не хтеде да ходи, јер гледаху Јевреји да Га убију.
2Now the feast of the Jews, the Feast of Booths, was at hand.
2Беше пак близу празник јеврејски, грађење сеница.
3His brothers therefore said to him, “Depart from here and go into Judea, that your disciples also may see your works which you do.
3Тада Му рекоше браћа Његова: Изиђи одавде и иди у Јудеју, да и ученици Твоји виде дела која чиниш;
4For no one does anything in secret while he seeks to be known openly. If you do these things, reveal yourself to the world.”
4јер нико не чини шта тајно, а сам тражи да је познат. Ако то чиниш јави себе свету.
5For even his brothers didn’t believe in him.
5Јер ни браћа Његова не вероваху Га.
6Jesus therefore said to them, “My time has not yet come, but your time is always ready.
6Тада им рече Исус: Време моје још није дошло, а време је ваше свагда готово.
7The world can’t hate you, but it hates me, because I testify about it, that its works are evil.
7Не може свет мрзети на вас: а на мене мрзи, јер ја сведочим за њ да су дела његова зла.
8You go up to the feast. I am not yet going up to this feast, because my time is not yet fulfilled.”
8Ви изиђите на празник овај: ја још нећу изићи на празник овај, јер се моје време још није навршило.
9Having said these things to them, he stayed in Galilee.
9Рекавши им ово оста у Галилеји.
10But when his brothers had gone up to the feast, then he also went up, not publicly, but as it were in secret.
10А кад изиђоше браћа Његова на празник, тада и сам изиђе, не јавно него као тајно.
11The Jews therefore sought him at the feast, and said, “Where is he?”
11А Јевреји Га тражаху на празник и говораху: Где је он?
12There was much murmuring among the multitudes concerning him. Some said, “He is a good man.” Others said, “Not so, but he leads the multitude astray.”
12И беху за Њ многе распре у народу: једни говораху да је добар, а други: Није, него вара народ.
13Yet no one spoke openly of him for fear of the Jews.
13Али нико не говораше јавно за Њ од страха јеврејског.
14But when it was now the middle of the feast, Jesus went up into the temple and taught.
14Али одмах у половини празника изиђе Исус у цркву и учаше.
15The Jews therefore marveled, saying, “How does this man know letters, having never been educated?”
15И дивљаху се Јевреји говорећи: Како овај зна књиге, а није се учио?
16Jesus therefore answered them, “My teaching is not mine, but his who sent me.
16Тада им одговори Исус и рече: Моја наука није моја, него Оног који ме је послао.
17If anyone desires to do his will, he will know about the teaching, whether it is from God or if I am speaking from myself.
17Ко хоће Његову вољу творити, разумеће је ли ова наука од Бога или ја сам од себе говорим.
18He who speaks from himself seeks his own glory, but he who seeks the glory of him who sent him is true, and no unrighteousness is in him.
18Који говори сам од себе, славу своју тражи; а ко тражи славу оног који га је послао, он је истинит и у њему нема неправде.
19Didn’t Moses give you the law, and yet none of you keeps the law? Why do you seek to kill me?”
19Не даде ли Мојсије вама закон и нико од вас не живи по закону? Зашто тражите да ме убијете?
20The multitude answered, “You have a demon! Who seeks to kill you?”
20Одговори народ и рече: Је ли ђаво у теби? Ко тражи да те убије?
21Jesus answered them, “I did one work and you all marvel because of it.
21Одговори Исус и рече им: Једно дело учиних и сви се дивите томе.
22Moses has given you circumcision (not that it is of Moses, but of the fathers), and on the Sabbath you circumcise a boy.
22Мојсије вам даде да се обрезујете (не као да је од Мојсија него од отаца); и у суботу обрезујете човека.
23If a boy receives circumcision on the Sabbath, that the law of Moses may not be broken, are you angry with me because I made a man completely healthy on the Sabbath?
23Ако се човек у суботу обрезује да се не поквари закон Мојсијев, срдите ли се на мене што свега човека исцелих у суботу?
24Don’t judge according to appearance, but judge righteous judgment.”
24Не гледајте ко је ко кад судите, него праведан суд судите.
25Therefore some of them of Jerusalem said, “Isn’t this he whom they seek to kill?
25Тада говораху неки од Јерусалимљана: Није ли то онај ког траже да убију?
26Behold, he speaks openly, and they say nothing to him. Can it be that the rulers indeed know that this is truly the Christ?
26И гле, како говори слободно и ништа му не веле: Да не дознаше наши кнезови да је он заиста Христос?
27However, we know where this man comes from, but when the Christ comes, no one will know where he comes from.”
27Али овог знамо откуда је; а Христос кад дође, нико неће знати откуда је.
28Jesus therefore cried out in the temple, teaching and saying, “You both know me, and know where I am from. I have not come of myself, but he who sent me is true, whom you don’t know.
28Тада Исус повика у цркви учећи и рече: И мене познајете и знате откуда сам; и сам од себе не дођох, него има Истинити који ме посла, ког ви не знате.
29I know him, because I am from him, and he sent me.”
29Ја Га знам, јер сам од Њега и Он ме посла.
30They sought therefore to take him; but no one laid a hand on him, because his hour had not yet come.
30Тада гледаху да Га ухвате; и нико не метну на Њ руке, јер још не беше дошао час Његов.
31But of the multitude, many believed in him. They said, “When the Christ comes, he won’t do more signs than those which this man has done, will he?”
31А од народа многи Га вероваше, и говораху: Кад дође Христос еда ли ће више чудеса чинити него Овај што чини?
32The Pharisees heard the multitude murmuring these things concerning him, and the chief priests and the Pharisees sent officers to arrest him.
32Чуше фарисеји од народа такав говор за Њега, и послаше фарисеји и главари свештенички слуге да Га ухвате.
33Then Jesus said, “I will be with you a little while longer, then I go to him who sent me.
33Тада рече Исус: Још сам мало времена с вама, па идем к Ономе који ме посла.
34You will seek me and won’t find me. You can’t come where I am.”
34Тражићете ме и нећете ме наћи; и где сам ја ви не можете доћи.
35The Jews therefore said among themselves, “Where will this man go that we won’t find him? Will he go to the Dispersion among the Greeks and teach the Greeks?
35А Јевреји рекоше међу собом: Куда ће овај ићи да га ми не нађемо? Неће ли ићи међу растркане Грке, и Грке учити?
36What is this word that he said, ‘You will seek me, and won’t find me;’ and ‘Where I am, you can’t come’ ?”
36Шта значи ова реч што рече: Тражићете ме и нећете ме наћи; и где сам ја ви не можете доћи?
37Now on the last and greatest day of the feast, Jesus stood and cried out, “If anyone is thirsty, let him come to me and drink!
37А у последњи велики дан празника стајаше Исус и викаше говорећи: Ко је жедан нека дође к мени и пије.
38He who believes in me, as the Scripture has said, from within him will flow rivers of living water.”
38Који ме верује, као што писмо рече, из његова тела потећи ће реке живе воде.
39But he said this about the Spirit, which those believing in him were to receive. For the Holy Spirit was not yet given, because Jesus wasn’t yet glorified.
39А ово рече за Духа ког после примише они који верују у име Његово: јер Дух Свети још не беше на њима, јер Исус још не беше прослављен.
40Many of the multitude therefore, when they heard these words, said, “This is truly the prophet.”
40А многи од народа чувши ове речи говораху: Ово је заиста пророк.
41Others said, “This is the Christ.” But some said, “What, does the Christ come out of Galilee?
41Други говораху: Ово је Христос. А једни говораху: Зар ће Христос из Галилеје доћи?
42Hasn’t the Scripture said that the Christ comes of the offspring of David, and from Bethlehem, the village where David was?”
42Не каза ли писмо да ће Христос доћи од семена Давидовог, и из села Витлејема одакле беше Давид?
43So a division arose in the multitude because of him.
43Тако распра постаде у народу Њега ради.
44Some of them would have arrested him, but no one laid hands on him.
44А неки од њих хтеше да Га ухвате; али нико не метну руку на Њ.
45The officers therefore came to the chief priests and Pharisees; and they said to them, “Why didn’t you bring him?”
45Дођоше пак слуге ка главарима свештеничким и фарисејима; и они им рекоше: Зашто га не доведосте?
46The officers answered, “No man ever spoke like this man!”
46А слуге одговорише: Никад човек није тако говорио као овај човек.
47The Pharisees therefore answered them, “You aren’t also led astray, are you?
47Тада им одговорише фарисеји: Зар се и ви преваристе?
48Have any of the rulers or any of the Pharisees believed in him?
48Верова ли га ко од кнезова или од фарисеја?
49But this multitude that doesn’t know the law is cursed.”
49Него народ овај, који не зна закон, проклет је.
50Nicodemus (he who came to him by night, being one of them) said to them,
50Рече им Никодим што долази к Њему ноћу, који беше један од њих:
51“Does our law judge a man unless it first hears from him personally and knows what he does?”
51Еда ли закон наш суди човеку докле га најпре не саслуша и дозна шта чини?
52They answered him, “Are you also from Galilee? Search and see that no prophet has arisen out of Galilee.”
52Одговорише му и рекоше: Ниси ли и ти из Галилеје? Разгледај и види да пророк из Галилеје не долази.
53Everyone went to his own house,
53И отидоше сваки својој кући.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.