2 Corinthians 1
World English BibleTranslation
World English Bible
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Paul, an apostle of Christ Jesus through the will of God, and Timothy our brother, to the assembly of God which is at Corinth, with all the saints who are in the whole of Achaia:
1Од Павла, апостола Исуса Христа по вољи Божијој и брата Тимотија цркви Божјој у Коринту, са свима светима који су у свој Ахаји:
2Grace to you and peace from God our Father and the Lord Jesus Christ.
2Благодат вам и мир од Бога Оца нашег, и Господа Исуса Христа.
3Blessed be the God and Father of our Lord Jesus Christ, the Father of mercies and God of all comfort,
3Благословен Бог и Отац Господа нашег Исуса Христа, Отац милости и Бог сваке утехе,
4who comforts us in all our affliction, that we may be able to comfort those who are in any affliction, through the comfort with which we ourselves are comforted by God.
4који нас утешава у свакој невољи нашој, да бисмо могли утешити оне који су у свакој невољи утехом којом нас саме Бог утешава.
5For as the sufferings of Christ abound to us, even so our comfort also abounds through Christ.
5Јер како се страдања Христова умножавају на нама тако се и утеха наша умножава кроз Христа.
6But if we are afflicted, it is for your comfort and salvation. If we are comforted, it is for your comfort, which produces in you the patient enduring of the same sufferings which we also suffer.
6Ако ли смо, пак, у невољи, за вашу је утеху и спасење, које постаје у трпљењу тих истих страдања која и ми подносимо.
7Our hope for you is steadfast, knowing that, since you are partakers of the sufferings, so you are also of the comfort.
7И надање наше тврдо је за вас. Ако ли се утешавамо, за вашу је утеху и спасење, знајући да као што сте заједничари у нашем страдању тако и у утеси.
8For we don’t desire to have you uninformed, brothers, concerning our affliction which happened to us in Asia: that we were weighed down exceedingly, beyond our power, so much that we despaired even of life.
8Јер вам нећемо, браћо, затајити невољу нашу која нам се догоди у Азији кад нам је било претешко и преко силе тако да се нисмо надали ни живети;
9Yes, we ourselves have had the sentence of death within ourselves, that we should not trust in ourselves, but in God who raises the dead,
9него сами у себи расудисмо да нам ваља помрети, да се већ не уздасмо у себе него у Бога који подиже мртве.
10who delivered us out of so great a death, and does deliver, on whom we have set our hope that he will also still deliver us,
10Који нас је од толике смрти избавио, и избавља; и у Њега се уздамо да ће нас и још избавити,
11you also helping together on our behalf by your supplication; that, for the gift given to us by means of many, thanks may be given by many persons on your behalf.
11с помоћу и ваше молитве за нас; да многи људи многу хвалу дају Богу за даре који су нама дати вас ради.
12For our boasting is this: the testimony of our conscience that in holiness and sincerity of God, not in fleshly wisdom but in the grace of God, we behaved ourselves in the world, and more abundantly toward you.
12Јер је наша слава ово: сведочанство савести наше да смо у простоти и чистоти Божјој, а не у мудрости телесној него по благодати Божјој живели на свету, а особито међу вама.
13For we write no other things to you than what you read or even acknowledge, and I hope you will acknowledge to the end—
13Јер вам друго не пишемо него шта читате и разумевате. А надам се да ћете и до краја разумети.
14as also you acknowledged us in part—that we are your boasting, even as you also are ours, in the day of our Lord Jesus.
14Као што неки и разуместе да смо вам слава као и ви нама за дан Господа нашег Исуса Христа.
15In this confidence, I was determined to come first to you, that you might have a second benefit,
15И у овом поуздању хтедох да вам дођем пре, да другу благодат имате;
16and by you to pass into Macedonia, and again from Macedonia to come to you, and to be sent forward by you on my journey to Judea.
16и кроз вас да дођем у Македонију, и опет из Македоније да дођем к вама, и ви да ме пратите у Јудеју.
17When I therefore planned this, did I show fickleness? Or the things that I plan, do I plan according to the flesh, that with me there should be the “Yes, yes” and the “No, no?”
17Али кад сам ово хтео, еда ли сам дакле шта непристојно чинио? Или што се накањујем, да се по телу накањујем, да буде у мене да да, а не не?
18But as God is faithful, our word toward you was not “Yes and no.”
18Али је Бог веран, те реч наша к вама не би да и не.
19For the Son of God, Jesus Christ, who was preached among you by us—by me, Silvanus, and Timothy—was not “Yes and no,” but in him is “Yes.”
19Јер Син Божји Исус Христос, ког ми вама приповедасмо ја и Силван и Тимотије, не би да и не, него у Њему би да.
20For however many are the promises of God, in him is the “Yes.” Therefore also through him is the “Amen”, to the glory of God through us.
20Јер колико је обећања Божијих, у Њему су да, и у Њему амин, Богу на славу кроз нас.
21Now he who establishes us with you in Christ and anointed us is God,
21А Бог је који нас утврди с вама у Христу, и помаза нас,
22who also sealed us and gave us the down payment of the Spirit in our hearts.
22који нас и запечати, и даде залог Духа у срца наша.
23But I call God for a witness to my soul, that to spare you, I didn’t come to Corinth.
23А ја за сведока Бога призивам на своју душу да штедећи вас не дођох више у Коринт.
24We don’t control your faith, but are fellow workers with you for your joy. For you stand firm in faith.
24Не као да ми владамо вером вашом, него смо помагачи ваше радости; јер у вери стојите.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.