2 Corinthians
Chapter 11

2 Corinthians

World English Bible
vs Daničić–Karadžić B…
Aa
Text size
Line width
Verse numbers

2 Corinthians 11

World English Bible
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1I wish that you would bear with me in a little foolishness, but indeed you do bear with me.
1О да бисте мало потрпели моје безумље! Но и потрпите ме.
2For I am jealous over you with a godly jealousy. For I promised you in marriage to one husband, that I might present you as a pure virgin to Christ.
2Јер ревнујем за вас Божјом ревности, јер вас обрекох мужу једном, да девојку чисту изведем пред Христа.
3But I am afraid that somehow, as the serpent deceived Eve in his craftiness, so your minds might be corrupted from the simplicity that is in Christ.
3Али се бојим да како као што змија Еву превари лукавством својим тако и разуми ваши да се не одврате од простоте која је у Христу.
4For if he who comes preaches another Jesus whom we didn’t preach, or if you receive a different spirit which you didn’t receive, or a different “good news” which you didn’t accept, you put up with that well enough.
4Јер ако онај који долази другог Исуса проповеда ког ми не проповедасмо, или другог Духа примите ког не примисте, или друго јеванђеље које не примисте, добро бисте потрпели.
5For I reckon that I am not at all behind the very best apostles.
5Јер мислим да ни у чему нисам мањи од превеликих апостола.
6But though I am unskilled in speech, yet I am not unskilled in knowledge. No, in every way we have been revealed to you in all things.
6Јер ако сам и простак у речи, али у разуму нисам. Но у свему смо познати међу вама.
7Or did I commit a sin in humbling myself that you might be exalted, because I preached to you God’s Good News free of charge?
7Или грех учиних понижујући се да се ви повисите? Јер вам забадава Божије јеванђеље проповедих.
8I robbed other assemblies, taking wages from them that I might serve you.
8Од других цркава отех узевши плату за служење вама; и дошавши к вама, и бивши у сиротињи, и не досадих никоме.
9When I was present with you and was in need, I wasn’t a burden on anyone, for the brothers, when they came from Macedonia, supplied the measure of my need. In everything I kept myself from being burdensome to you, and I will continue to do so.
9Јер моју сиротињу попунише браћа која дођоше из Македоније, и у свему без досаде вама себе држах и држаћу.
10As the truth of Christ is in me, no one will stop me from this boasting in the regions of Achaia.
10Као што је истина Христова у мени тако се хвала ова неће узети од мене у ахајским крајевима.
11Why? Because I don’t love you? God knows.
11Зашто? Што вас не љубим? Бог зна. А шта чиним и чинићу,
12But what I do, that I will continue to do, that I may cut off opportunity from those who desire an opportunity, that in which they boast, they may be recognized just like us.
12да одсечем узрок онима који траже узрок, да би у ономе чиме се хвале нашли се као и ми.
13For such men are false apostles, deceitful workers, masquerading as Christ’s apostles.
13Јер такви лажни апостоли и преварљиви посленици претварају се у апостоле Христове.
14And no wonder, for even Satan masquerades as an angel of light.
14И није чудо, јер се сам сотона претвара у анђела светла.
15It is no great thing therefore if his servants also masquerade as servants of righteousness, whose end will be according to their works.
15Није дакле ништа велико ако се и слуге његове претварају као слуге правде, којима ће свршетак бити по делима њиховим.
16I say again, let no one think me foolish. But if so, yet receive me as foolish, that I also may boast a little.
16Опет велим да нико не помисли да сам ја безуман; ако ли не, а оно барем као безумног примите ме, да се и ја шта похвалим.
17That which I speak, I don’t speak according to the Lord, but as in foolishness, in this confidence of boasting.
17А шта говорим не говорим по Господу, него као у безумљу, у овој струци хвале.
18Seeing that many boast after the flesh, I will also boast.
18Будући да се многи хвале по телу, и ја ћу да се хвалим.
19For you bear with the foolish gladly, being wise.
19Јер љубазно примате безумне кад сте сами мудри.
20For you bear with a man if he brings you into bondage, if he devours you, if he takes you captive, if he exalts himself, or if he strikes you on the face.
20Јер примате ако вас ко натера да будете слуге, ако вас ко једе, ако ко узме, ако вас ко по образу бије, ако се ко велича.
21To my shame, I speak as though we had been weak. Yet in whatever way anyone is bold (I speak in foolishness), I am bold also.
21На срамоту говорим, јер као да ми ослабисмо. На шта је ко слободан (по безумљу говорим), и ја сам слободан.
22Are they Hebrews? So am I. Are they Israelites? So am I. Are they the offspring of Abraham? So am I.
22Јесу ли Јевреји? И ја сам. Јесу ли Израиљци? И ја сам. Јесу ли семе Авраамово? И ја сам.
23Are they servants of Christ? (I speak as one beside himself.) I am more so: in labors more abundantly, in prisons more abundantly, in stripes above measure, and in deaths often.
23Јесу ли слуге Христове? (Не говорим по мудрости) ја сам још више. Више сам се трудио, више сам боја поднео, више пута сам био у тамници, много пута сам долазио до страха смртног;
24Five times I received forty stripes minus one from the Jews.
24од Јевреја примио сам пет пута четрдесет мање један ударац;
25Three times I was beaten with rods. Once I was stoned. Three times I suffered shipwreck. I have been a night and a day in the deep.
25трипут сам био шибан, једном су камење бацали на ме, три пута се лађа са мном разбијала, ноћ и дан провео сам у дубини морској.
26I have been in travels often, perils of rivers, perils of robbers, perils from my countrymen, perils from the Gentiles, perils in the city, perils in the wilderness, perils in the sea, perils among false brothers;
26Много пута сам путовао, био сам у страху на водама, у страху од хајдука, у страху од родбине, у страху од незнабожаца, у страху у градовима, у страху у пустињи, у страху на мору, у страху међу лажном браћом;
27in labor and travail, in watchings often, in hunger and thirst, in fastings often, and in cold and nakedness.
27у труду и послу, у многом неспавању, у гладовању и жеђи, у многом пошћењу, у зими и голотињи;
28Besides those things that are outside, there is that which presses on me daily: anxiety for all the assemblies.
28осим што је споља, наваљивање људи сваки дан, и брига за све цркве.
29Who is weak, and I am not weak? Who is caused to stumble, and I don’t burn with indignation?
29Ко ослаби, и ја да не ослабим? Ко се саблазни, и ја да се не распалим?
30If I must boast, I will boast of the things that concern my weakness.
30Ако ми се ваља хвалити, својом ћу се слабошћу хвалити.
31The God and Father of the Lord Jesus Christ, he who is blessed forever more, knows that I don’t lie.
31Бог и Отац Господа нашег Исуса Христа, који је благословен вавек, зна да не лажем.
32In Damascus the governor under King Aretas guarded the Damascenes’ city, desiring to arrest me.
32У Дамаску незнабожачки кнез цара Арете чуваше град Дамаск и хтеде да ме ухвати;
33I was let down in a basket through a window by the wall, and escaped his hands.
33и кроз прозор спустише ме у котарици преко зида, и избегох из његових руку.

Tip: use the ← and → keys to turn chapters.