2 Corinthians 11
King James Version with ApocryphaTranslation
King James Version with Apocrypha
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Would to God ye could bear with me a little in my folly: and indeed bear with me.
1О да бисте мало потрпели моје безумље! Но и потрпите ме.
2For I am jealous over you with godly jealousy: for I have espoused you to one husband, that I may present you as a chaste virgin to Christ.
2Јер ревнујем за вас Божјом ревности, јер вас обрекох мужу једном, да девојку чисту изведем пред Христа.
3But I fear, lest by any means, as the serpent beguiled Eve through his subtilty, so your minds should be corrupted from the simplicity that is in Christ.
3Али се бојим да како као што змија Еву превари лукавством својим тако и разуми ваши да се не одврате од простоте која је у Христу.
4For if he that cometh preacheth another Jesus, whom we have not preached, or if ye receive another spirit, which ye have not received, or another gospel, which ye have not accepted, ye might well bear with him .
4Јер ако онај који долази другог Исуса проповеда ког ми не проповедасмо, или другог Духа примите ког не примисте, или друго јеванђеље које не примисте, добро бисте потрпели.
5For I suppose I was not a whit behind the very chiefest apostles.
5Јер мислим да ни у чему нисам мањи од превеликих апостола.
6But though I be rude in speech, yet not in knowledge; but we have been throughly made manifest among you in all things.
6Јер ако сам и простак у речи, али у разуму нисам. Но у свему смо познати међу вама.
7Have I committed an offence in abasing myself that ye might be exalted, because I have preached to you the gospel of God freely?
7Или грех учиних понижујући се да се ви повисите? Јер вам забадава Божије јеванђеље проповедих.
8I robbed other churches, taking wages of them , to do you service.
8Од других цркава отех узевши плату за служење вама; и дошавши к вама, и бивши у сиротињи, и не досадих никоме.
9And when I was present with you, and wanted, I was chargeable to no man: for that which was lacking to me the brethren which came from Macedonia supplied: and in all things I have kept myself from being burdensome unto you, and so will I keep myself .
9Јер моју сиротињу попунише браћа која дођоше из Македоније, и у свему без досаде вама себе држах и држаћу.
10As the truth of Christ is in me, no man shall stop me of this boasting in the regions of Achaia.
10Као што је истина Христова у мени тако се хвала ова неће узети од мене у ахајским крајевима.
11Wherefore? because I love you not? God knoweth.
11Зашто? Што вас не љубим? Бог зна. А шта чиним и чинићу,
12But what I do, that I will do, that I may cut off occasion from them which desire occasion; that wherein they glory, they may be found even as we.
12да одсечем узрок онима који траже узрок, да би у ономе чиме се хвале нашли се као и ми.
13For such are false apostles, deceitful workers, transforming themselves into the apostles of Christ.
13Јер такви лажни апостоли и преварљиви посленици претварају се у апостоле Христове.
14And no marvel; for Satan himself is transformed into an angel of light.
14И није чудо, јер се сам сотона претвара у анђела светла.
15Therefore it is no great thing if his ministers also be transformed as the ministers of righteousness; whose end shall be according to their works.
15Није дакле ништа велико ако се и слуге његове претварају као слуге правде, којима ће свршетак бити по делима њиховим.
16I say again, Let no man think me a fool; if otherwise, yet as a fool receive me, that I may boast myself a little.
16Опет велим да нико не помисли да сам ја безуман; ако ли не, а оно барем као безумног примите ме, да се и ја шта похвалим.
17That which I speak, I speak it not after the Lord, but as it were foolishly, in this confidence of boasting.
17А шта говорим не говорим по Господу, него као у безумљу, у овој струци хвале.
18Seeing that many glory after the flesh, I will glory also.
18Будући да се многи хвале по телу, и ја ћу да се хвалим.
19For ye suffer fools gladly, seeing ye yourselves are wise.
19Јер љубазно примате безумне кад сте сами мудри.
20For ye suffer, if a man bring you into bondage, if a man devour you , if a man take of you , if a man exalt himself, if a man smite you on the face.
20Јер примате ако вас ко натера да будете слуге, ако вас ко једе, ако ко узме, ако вас ко по образу бије, ако се ко велича.
21I speak as concerning reproach, as though we had been weak. Howbeit whereinsoever any is bold, (I speak foolishly,) I am bold also.
21На срамоту говорим, јер као да ми ослабисмо. На шта је ко слободан (по безумљу говорим), и ја сам слободан.
22Are they Hebrews? so am I. Are they Israelites? so am I. Are they the seed of Abraham? so am I.
22Јесу ли Јевреји? И ја сам. Јесу ли Израиљци? И ја сам. Јесу ли семе Авраамово? И ја сам.
23Are they ministers of Christ? (I speak as a fool) I am more; in labours more abundant, in stripes above measure, in prisons more frequent, in deaths oft.
23Јесу ли слуге Христове? (Не говорим по мудрости) ја сам још више. Више сам се трудио, више сам боја поднео, више пута сам био у тамници, много пута сам долазио до страха смртног;
24Of the Jews five times received I forty stripes save one.
24од Јевреја примио сам пет пута четрдесет мање један ударац;
25Thrice was I beaten with rods, once was I stoned, thrice I suffered shipwreck, a night and a day I have been in the deep;
25трипут сам био шибан, једном су камење бацали на ме, три пута се лађа са мном разбијала, ноћ и дан провео сам у дубини морској.
26In journeyings often, in perils of waters, in perils of robbers, in perils by mine own countrymen, in perils by the heathen, in perils in the city, in perils in the wilderness, in perils in the sea, in perils among false brethren;
26Много пута сам путовао, био сам у страху на водама, у страху од хајдука, у страху од родбине, у страху од незнабожаца, у страху у градовима, у страху у пустињи, у страху на мору, у страху међу лажном браћом;
27In weariness and painfulness, in watchings often, in hunger and thirst, in fastings often, in cold and nakedness.
27у труду и послу, у многом неспавању, у гладовању и жеђи, у многом пошћењу, у зими и голотињи;
28Beside those things that are without, that which cometh upon me daily, the care of all the churches.
28осим што је споља, наваљивање људи сваки дан, и брига за све цркве.
29Who is weak, and I am not weak? who is offended, and I burn not?
29Ко ослаби, и ја да не ослабим? Ко се саблазни, и ја да се не распалим?
30If I must needs glory, I will glory of the things which concern mine infirmities.
30Ако ми се ваља хвалити, својом ћу се слабошћу хвалити.
31The God and Father of our Lord Jesus Christ, which is blessed for evermore, knoweth that I lie not.
31Бог и Отац Господа нашег Исуса Христа, који је благословен вавек, зна да не лажем.
32In Damascus the governor under Aretas the king kept the city of the Damascenes with a garrison, desirous to apprehend me:
32У Дамаску незнабожачки кнез цара Арете чуваше град Дамаск и хтеде да ме ухвати;
33And through a window in a basket was I let down by the wall, and escaped his hands.
33и кроз прозор спустише ме у котарици преко зида, и избегох из његових руку.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.