2 Коринтян 11
Kulish and Puluj Bible (1905)Translation
Kulish and Puluj Bible (1905)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Ой коли б ви трохи потерпіли моє безумство! а таки потерпите мене.
1О да бисте мало потрпели моје безумље! Но и потрпите ме.
2Бо я ревную про вас ревностю Божою; я бо заручив вас одному мужові, щоб чистою дївою привести перед Христа.
2Јер ревнујем за вас Божјом ревности, јер вас обрекох мужу једном, да девојку чисту изведем пред Христа.
3Бою ся ж, щоб, як змій Єву обманив лукавством своїм, так не попсувались думки ваші, (одвернувши) від простоти в Христї.
3Али се бојим да како као што змија Еву превари лукавством својим тако и разуми ваши да се не одврате од простоте која је у Христу.
4Бо коли ж хто, прийшовши, иншого Христа проповідує, котрого ми не проповідували, або духа иншого ви приймаєте, котрого не прийняли, або инше благовістє, котрого не одержали; то ви були б дуже терпіливі.
4Јер ако онај који долази другог Исуса проповеда ког ми не проповедасмо, или другог Духа примите ког не примисте, или друго јеванђеље које не примисте, добро бисте потрпели.
5Думаю бо, що я нїчим не зоставсь позаду переднїх апостолів.
5Јер мислим да ни у чему нисам мањи од превеликих апостола.
6Хоч бо я й неук словом, та не розумом; нї, ми знані у всьому між вами.
6Јер ако сам и простак у речи, али у разуму нисам. Но у свему смо познати међу вама.
7Або гріх я зробив, себе смиряючи, щоб ви пійшли вгору, бо даром благовістє Боже проповідував вам?
7Или грех учиних понижујући се да се ви повисите? Јер вам забадава Божије јеванђеље проповедих.
8Од инших церков брав я, приймаючи плату, на служеннє вам;
8Од других цркава отех узевши плату за служење вама; и дошавши к вама, и бивши у сиротињи, и не досадих никоме.
9і, прийшовши до вас, та й бувши в недостатку, не був я нїкому важким; бо недостаток мій сповнили брати мої, що прийшли з Македониї; та й у всьому я хоронив себе, щоб не бути вам важким, і хоронити му.
9Јер моју сиротињу попунише браћа која дођоше из Македоније, и у свему без досаде вама себе држах и држаћу.
10(Як) істина Христова є в менї (так вірно), що похвала ся не загородить ся від мене в сторонах Ахайських.
10Као што је истина Христова у мени тако се хвала ова неће узети од мене у ахајским крајевима.
11Чого ж? хиба, що не люблю вас? Бог знає (те).
11Зашто? Што вас не љубим? Бог зна. А шта чиним и чинићу,
12Що ж роблю, те й робити му, щоб відтяти причину тим, що хочуть причини, щоб чим хвалять ся, (у тому) показались як і ми.
12да одсечем узрок онима који траже узрок, да би у ономе чиме се хвале нашли се као и ми.
13Бо такі лжеапостоли, робітники лукаві, прикидають ся апостолами Христовими.
13Јер такви лажни апостоли и преварљиви посленици претварају се у апостоле Христове.
14І не диво: сам бо сатана прикидаєть ся ангелом сьвітлим.
14И није чудо, јер се сам сотона претвара у анђела светла.
15Не велика ж річ, коли й слуги його прикидають ся слугами правди. Конець їх буде по дїлам їх.
15Није дакле ништа велико ако се и слуге његове претварају као слуге правде, којима ће свршетак бити по делима њиховим.
16Знов глаголю: щоб нїхто не вважав мене за безумного; коли ж нї, хоч яко безумного мене прийміть, щоб хоч трохи менї похвалитись.
16Опет велим да нико не помисли да сам ја безуман; ако ли не, а оно барем као безумног примите ме, да се и ја шта похвалим.
17А що глаголю, не глаголю по Господї, а мов би в безумстві, у сїй певнотї похвали.
17А шта говорим не говорим по Господу, него као у безумљу, у овој струци хвале.
18Яко ж бо многі хвалять ся по тїлу, то й я хвалити мусь.
18Будући да се многи хвале по телу, и ја ћу да се хвалим.
19Радо бо терпите безумних, розумними бувши.
19Јер љубазно примате безумне кад сте сами мудри.
20Терпите бо, як хто підневолює вас, як хто жере (вас), як хто обдирає (вас), як хто величаєть ся, як хто бє вас у лице.
20Јер примате ако вас ко натера да будете слуге, ако вас ко једе, ако ко узме, ако вас ко по образу бије, ако се ко велича.
21Робом досади глаголю, так нїби ми знемоглись. Коли ж у чому хто осьмілюєть ся (у безумстві глаголю), то й я осьмілююсь.
21На срамоту говорим, јер као да ми ослабисмо. На шта је ко слободан (по безумљу говорим), и ја сам слободан.
22Вони Євреї? І я. Вони Ізраїльтяне? І я. Вони насїннє Авраамове? І я.
22Јесу ли Јевреји? И ја сам. Јесу ли Израиљци? И ја сам. Јесу ли семе Авраамово? И ја сам.
23Христові слуги? (безумствуючи глаголю) я більше: В працях премного, в ранах без міри, у темницях пребагато, при смерти почасту.
23Јесу ли слуге Христове? (Не говорим по мудрости) ја сам још више. Више сам се трудио, више сам боја поднео, више пута сам био у тамници, много пута сам долазио до страха смртног;
24Од Жидів пять раз по сорок без одного прийняв я.
24од Јевреја примио сам пет пута четрдесет мање један ударац;
25Тричі киями бито мене, а один раз каменовано; тричі розбивав ся корабель, ніч і день пробув я в глибинї;
25трипут сам био шибан, једном су камење бацали на ме, три пута се лађа са мном разбијала, ноћ и дан провео сам у дубини морској.
26у дорогах почасту, у бідах (на) водї, у бідах (од) розбійників, у бідах од земляків, у бідах од поган, у бідах у городї, у бідах у пустинї, у бідах на морі, у бідах між лукавими братами;
26Много пута сам путовао, био сам у страху на водама, у страху од хајдука, у страху од родбине, у страху од незнабожаца, у страху у градовима, у страху у пустињи, у страху на мору, у страху међу лажном браћом;
27у працї і в журбі, почасту в недосипанню, в голодї і жаждї, в постах часто, в холодї й наготї.
27у труду и послу, у многом неспавању, у гладовању и жеђи, у многом пошћењу, у зими и голотињи;
28Опріч того, що осторонь, налягає на мене щоденна журба про всї церкви.
28осим што је споља, наваљивање људи сваки дан, и брига за све цркве.
29Хто знемогає, щоб і я не знемогав? Хто блазнить ся, щоб і я не горів?
29Ко ослаби, и ја да не ослабим? Ко се саблазни, и ја да се не распалим?
30Коли хвалитись треба, то хвалити мусь тим, що від немочі моєї.
30Ако ми се ваља хвалити, својом ћу се слабошћу хвалити.
31Бог, Отець Господа нашого Ісуса Христа, будучи благословен на віки, знає, що я не обманюю.
31Бог и Отац Господа нашег Исуса Христа, који је благословен вавек, зна да не лажем.
32У Дамаску царський намістник Арета, стеріг город Дамащан, хотївши піймати мене;
32У Дамаску незнабожачки кнез цара Арете чуваше град Дамаск и хтеде да ме ухвати;
33і віконцем у коші спущено мене по стїнї, і втік я з рук його.
33и кроз прозор спустише ме у котарици преко зида, и избегох из његових руку.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.