2 Коринтян
Chapter 3

2 Коринтян

Kulish and Puluj Bible (…
vs Daničić–Karadžić B…
Aa
Text size
Line width
Verse numbers

2 Коринтян 3

Kulish and Puluj Bible (1905)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Чи нам же починати знов самих себе поручати? або треба нам, як иншим, поручальних листів до вас, чи од вас поручальних (листів?).
1Почињемо ли се опет сами хвалити вама? Или требамо као неки препоручене посланице на вас или од вас?
2Ви наше посланнє, написане в серцях наших, котре знають і читають усї люде.
2Јер сте ви наша посланица написана у срцима нашим, коју познају и читају сви људи;
3(А й надто) ви явлені, що ви посланнє Христове через служеннє наше, написане не чернилом, а Духом Бога живого, не на камяних скрижалях, а на тїлесних скрижалях серця.
3који сте се показали да сте посланица Христова, коју смо ми служећи написали не мастилом него Духом Бога Живога, не на каменим даскама него на месним даскама срца.
4Надїю ж таку маємо через Христа до Бога,
4А такво поуздање имамо кроз Христа у Бога,
5бо ми не в силї самі від себе що думати, яко із себе; а сила наша від Бога,
5не да смо врсни од себе помислити шта, као од себе, него је наша врсноћа од Бога;
6котрий і дав нам силу бути слугами нового завіту, не букви, а духа; буква бо вбиває, а дух животворить.
6који и учини нас врсним да будемо слуге новом завету, не по слову него по духу; јер слово убија, а дух оживљује.
7Коли ж служеннє смерти, письмом вирізане на каміннях, було в славі, так що сини Ізраїлеві не могли дивитись на лице Мойсейове задля слави лиця його минущої,
7Ако ли служба смрти која је у камењу изрезана словима, би у слави да синови Израиљеви не могоше погледати на лице Мојсијево од славе лица његовог која престаје:
8як же не більше служеннє духа буде в славі?
8А камоли неће много већма служба духа бити у слави?
9Бо коли служеннє осуду — слава, то геть більше служеннє правдї багатше славою.
9Јер кад је служба осуђења слава, много већма изобилује служба правде у слави.
10Бо й не прославилось прославлене в тій мірі, задля переважуючої слави.
10Јер и није славно што се прослави с ове стране према превеликој слави.
11Коли бо те, що минає, в славі, то багато більше в славі те, що пробуває.
11Јер кад је славно оно што престаје, много ће већма бити у слави оно што остаје.
12Маючи оце таке впованнє, уживаємо велику волю,
12Имајући дакле такву наду с великом слободом радимо;
13а не яко ж Мойсей, що клав покривало на лице своє, щоб сини Ізраїлеві не дивились на конець минущого.
13и не као што Мојсије меташе покривало на лице своје, да не би могли синови Израиљеви гледати свршетак онога што престаје.
14Та осьліпились думки їх: бо аж до сього дня те ж покривало в читанню старого завіту зостаєть ся невідкрите, котре в Христї зникає.
14Но заслепише помисли њихове; јер до самог овог дана стоји оно покривало неоткривено у читању старог завета, јер у Христу престаје.
15Нї, аж до сього дня, коли читаєть ся Мойсея, покривало на серцї їх лежить.
15Него до данас кад се чита Мојсије, покривало на срцу њиховом стоји.
16Як же обернуть ся до Господа, здіймаєть ся покривало.
16А кад се обрате ка Господу, узеће се покривало.
17Господь же Дух; де ж Господень Дух, там воля.
17А Господ је Дух: а где је Дух онде је слобода.
18Ми ж усї відкритим лицем, поглядаючи як у дзеркало, на славу Господню, преобразуємось у той же образ від слави в славу, яко ж від Господнього Духа.
18Ми пак сви који откривеним лицем гледамо славу Господњу, преображавамо се у оно исто обличје из славе у славу, као од Господњег Духа.

Tip: use the ← and → keys to turn chapters.