John 7
Berean Standard BibleTranslation
Berean Standard Bible
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1After this, Jesus traveled throughout Galilee. He did not want to travel in Judea, because the Jews there were trying to kill Him.
1И потом хођаше Исус по Галилеји; јер по Јудеји не хтеде да ходи, јер гледаху Јевреји да Га убију.
2However, the Jewish Feast of Tabernacles was near.
2Беше пак близу празник јеврејски, грађење сеница.
3So Jesus’ brothers said to Him, “Leave here and go to Judea, so that Your disciples there may see the works You are doing.
3Тада Му рекоше браћа Његова: Изиђи одавде и иди у Јудеју, да и ученици Твоји виде дела која чиниш;
4For no one who wants to be known publicly acts in secret. Since You are doing these things, show Yourself to the world.”
4јер нико не чини шта тајно, а сам тражи да је познат. Ако то чиниш јави себе свету.
5For even His own brothers did not believe in Him.
5Јер ни браћа Његова не вероваху Га.
6Therefore Jesus told them, “Although your time is always at hand, My time has not yet come.
6Тада им рече Исус: Време моје још није дошло, а време је ваше свагда готово.
7The world cannot hate you, but it hates Me, because I testify that its works are evil.
7Не може свет мрзети на вас: а на мене мрзи, јер ја сведочим за њ да су дела његова зла.
8Go up to the feast on your own. I am not going up to this feast, because My time has not yet come.”
8Ви изиђите на празник овај: ја још нећу изићи на празник овај, јер се моје време још није навршило.
9Having said this, Jesus remained in Galilee.
9Рекавши им ово оста у Галилеји.
10But after His brothers had gone up to the feast, He also went—not publicly, but in secret.
10А кад изиђоше браћа Његова на празник, тада и сам изиђе, не јавно него као тајно.
11So the Jews were looking for Him at the feast and asking, “Where is He?”
11А Јевреји Га тражаху на празник и говораху: Где је он?
12Many in the crowds were whispering about Him. Some said, “He is a good man.” But others replied, “No, He deceives the people.”
12И беху за Њ многе распре у народу: једни говораху да је добар, а други: Није, него вара народ.
13Yet no one would speak publicly about Him for fear of the Jews.
13Али нико не говораше јавно за Њ од страха јеврејског.
14About halfway through the feast, Jesus went up to the temple courts and began to teach.
14Али одмах у половини празника изиђе Исус у цркву и учаше.
15The Jews were amazed and asked, “How did this man attain such learning without having studied?”
15И дивљаху се Јевреји говорећи: Како овај зна књиге, а није се учио?
16“My teaching is not My own,” Jesus replied. “It comes from Him who sent Me.
16Тада им одговори Исус и рече: Моја наука није моја, него Оног који ме је послао.
17If anyone desires to do His will, he will know whether My teaching is from God or whether I speak on My own.
17Ко хоће Његову вољу творити, разумеће је ли ова наука од Бога или ја сам од себе говорим.
18He who speaks on his own authority seeks his own glory, but He who seeks the glory of the One who sent Him is a man of truth; in Him there is no falsehood.
18Који говори сам од себе, славу своју тражи; а ко тражи славу оног који га је послао, он је истинит и у њему нема неправде.
19Has not Moses given you the law? Yet not one of you keeps it. Why are you trying to kill Me?”
19Не даде ли Мојсије вама закон и нико од вас не живи по закону? Зашто тражите да ме убијете?
20“You have a demon,” the crowd replied. “Who is trying to kill You?”
20Одговори народ и рече: Је ли ђаво у теби? Ко тражи да те убије?
21Jesus answered them, “I did one miracle, and you are all amazed.
21Одговори Исус и рече им: Једно дело учиних и сви се дивите томе.
22But because Moses gave you circumcision, you circumcise a boy on the Sabbath (not that it is from Moses, but from the patriarchs.)
22Мојсије вам даде да се обрезујете (не као да је од Мојсија него од отаца); и у суботу обрезујете човека.
23If a boy can be circumcised on the Sabbath so that the law of Moses will not be broken, why are you angry with Me for making the whole man well on the Sabbath?
23Ако се човек у суботу обрезује да се не поквари закон Мојсијев, срдите ли се на мене што свега човека исцелих у суботу?
24Stop judging by outward appearances, and start judging justly.”
24Не гледајте ко је ко кад судите, него праведан суд судите.
25Then some of the people of Jerusalem began to say, “Isn’t this the man they are trying to kill?
25Тада говораху неки од Јерусалимљана: Није ли то онај ког траже да убију?
26Yet here He is, speaking publicly, and they are not saying anything to Him. Have the rulers truly recognized that this is the Christ?
26И гле, како говори слободно и ништа му не веле: Да не дознаше наши кнезови да је он заиста Христос?
27But we know where this man is from. When the Christ comes, no one will know where He is from.”
27Али овог знамо откуда је; а Христос кад дође, нико неће знати откуда је.
28Then Jesus, still teaching in the temple courts, cried out, “You know Me, and you know where I am from. I have not come of My own accord, but He who sent Me is true. You do not know Him,
28Тада Исус повика у цркви учећи и рече: И мене познајете и знате откуда сам; и сам од себе не дођох, него има Истинити који ме посла, ког ви не знате.
29but I know Him, because I am from Him and He sent Me.”
29Ја Га знам, јер сам од Њега и Он ме посла.
30So they tried to seize Him, but no one laid a hand on Him, because His hour had not yet come.
30Тада гледаху да Га ухвате; и нико не метну на Њ руке, јер још не беше дошао час Његов.
31Many in the crowd, however, believed in Him and said, “When the Christ comes, will He perform more signs than this man?”
31А од народа многи Га вероваше, и говораху: Кад дође Христос еда ли ће више чудеса чинити него Овај што чини?
32When the Pharisees heard the crowd whispering these things about Jesus, they and the chief priests sent officers to arrest Him.
32Чуше фарисеји од народа такав говор за Њега, и послаше фарисеји и главари свештенички слуге да Га ухвате.
33So Jesus said, “I am with you only a little while longer, and then I am going to the One who sent Me.
33Тада рече Исус: Још сам мало времена с вама, па идем к Ономе који ме посла.
34You will look for Me, but you will not find Me; and where I am, you cannot come.”
34Тражићете ме и нећете ме наћи; и где сам ја ви не можете доћи.
35At this, the Jews said to one another, “Where does He intend to go that we will not find Him? Will He go where the Jews are dispersed among the Greeks, and teach the Greeks?
35А Јевреји рекоше међу собом: Куда ће овај ићи да га ми не нађемо? Неће ли ићи међу растркане Грке, и Грке учити?
36What does He mean by saying, ‘You will look for Me, but you will not find Me,’ and, ‘Where I am, you cannot come’?”
36Шта значи ова реч што рече: Тражићете ме и нећете ме наћи; и где сам ја ви не можете доћи?
37On the last and greatest day of the feast, Jesus stood up and called out in a loud voice, “If anyone is thirsty, let him come to Me and drink.
37А у последњи велики дан празника стајаше Исус и викаше говорећи: Ко је жедан нека дође к мени и пије.
38Whoever believes in Me, as the Scripture has said: ‘Streams of living water will flow from within him.’”
38Који ме верује, као што писмо рече, из његова тела потећи ће реке живе воде.
39He was speaking about the Spirit, whom those who believed in Him were later to receive. For the Spirit had not yet been given, because Jesus had not yet been glorified.
39А ово рече за Духа ког после примише они који верују у име Његово: јер Дух Свети још не беше на њима, јер Исус још не беше прослављен.
40On hearing these words, some of the people said, “This is truly the Prophet.”
40А многи од народа чувши ове речи говораху: Ово је заиста пророк.
41Others declared, “This is the Christ.” But still others asked, “How can the Christ come from Galilee?
41Други говораху: Ово је Христос. А једни говораху: Зар ће Христос из Галилеје доћи?
42Doesn’t the Scripture say that the Christ will come from the line of David and from Bethlehem, the village where David lived?”
42Не каза ли писмо да ће Христос доћи од семена Давидовог, и из села Витлејема одакле беше Давид?
43So there was division in the crowd because of Jesus.
43Тако распра постаде у народу Њега ради.
44Some of them wanted to seize Him, but no one laid a hand on Him.
44А неки од њих хтеше да Га ухвате; али нико не метну руку на Њ.
45Then the officers returned to the chief priests and Pharisees, who asked them, “Why didn’t you bring Him in?”
45Дођоше пак слуге ка главарима свештеничким и фарисејима; и они им рекоше: Зашто га не доведосте?
46“Never has anyone spoken like this man!” the officers answered.
46А слуге одговорише: Никад човек није тако говорио као овај човек.
47“Have you also been deceived?” replied the Pharisees.
47Тада им одговорише фарисеји: Зар се и ви преваристе?
48“Have any of the rulers or Pharisees believed in Him?
48Верова ли га ко од кнезова или од фарисеја?
49But this crowd that does not know the law, they are under a curse.”
49Него народ овај, који не зна закон, проклет је.
50Nicodemus, who had gone to Jesus earlier and who himself was one of them, asked,
50Рече им Никодим што долази к Њему ноћу, који беше један од њих:
51“Does our law convict a man without first hearing from him to determine what he has done?”
51Еда ли закон наш суди човеку докле га најпре не саслуша и дозна шта чини?
52“Aren’t you also from Galilee?” they replied. “Look into it, and you will see that no prophet comes out of Galilee.”
52Одговорише му и рекоше: Ниси ли и ти из Галилеје? Разгледај и види да пророк из Галилеје не долази.
53Then each went to his own home.
53И отидоше сваки својој кући.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.