Йоана 3
Kulish and Puluj Bible (1905)Translation
Kulish and Puluj Bible (1905)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Був же чоловік з Фарисеїв, Никодим імя йому, князь Жидівський.
1Беше пак човек међу фарисејима, по имену Никодим, кнез јеврејски.
2Сей прийшов до Ісуса в ночі, і каже Йому: Рави, знаємо, що від Бога прийшов єси учителем; нїхто бо таких ознак не може робити, як Ти робиш, коли не буде Бог з ним.
2Овај дође к Исусу ноћу и рече Му: Рави! Знамо да си ти учитељ од Бога дошао; јер нико не може чудеса ових чинити која ти чиниш ако није Бог с њим.
3Озвавсь Ісус і рече йому: Істино, істино глаголю тобі: Коли хто не народить ся звиш, не може видїти царства Божого.
3Одговори Исус и рече му: Заиста, заиста ти кажем: ако се ко наново не роди, не може видети царство Божије.
4Каже до Него Никодим: Як же може чоловік народитись, старим бувши? хиба може в утробу матери своєї знов увійти, і родитись?
4Рече Никодим Њему: Како се може човек родити кад је стар? Еда ли може по други пут ући у утробу матере своје и родити се?
5Озвавсь Ісус: Істино, істино глаголю тобі: Коли хто не родить ся од води й Духа, не може ввійти в царство Боже.
5Одговори Исус: Заиста, заиста ти кажем: ако се ко не роди водом и Духом, не може ући у царство Божије.
6Роджене від тїла — тїло, а роджене від Духа — дух.
6Шта је рођено од тела, тело је; а шта је рођено од Духа, дух је.
7Не дивуй ся, що глаголав тобі: Мусите ви народити ся звиш.
7Не чуди се што ти рекох; ваља вам се наново родити.
8Дух, де хоче, дише, й голос його чуєш, та не знаєш, звідкіля виходить, і куди йде; так усякий народжений од Духа.
8Дух дише где хоће, и глас његов чујеш, а не знаш откуда долази и куда иде; тако је сваки човек који је рођен од Духа.
9Озвавсь Никодим і каже Йому: Як може се статись:
9Одговори Никодим и рече Му: Како може то бити?
10Відказав Ісус і рече йому: Ти єси учитель Ізраїлїв, і сього не знаєш?
10Исус одговори и рече му: Ти си учитељ Израиљев, и то ли не знаш?
11Істино, істино глаголю тобі: Що те, що знаємо, говоримо, й що бачили, сьвідкуємо; а сьвідкування нашого не приймаєте.
11Заиста, заиста ти кажем да ми говоримо шта знамо, и сведочимо шта видесмо, и сведочанство наше не примате.
12Коли про земне глаголав вам, і не віруєте, — як же, коли скажу вам про небесне, увіруєте?
12Кад вам казах земаљско па не верујете, како ћете веровати ако вам кажем небеско?
13І нїхто не зійшов на небо, тільки хто з неба зійшов, Син чоловічий, що на небі.
13И нико се не попе на небо осим који сиђе с неба, Син човечији који је на небу.
14І, як Мойсей підняв угору гадюку в пустинї, так мусить бути піднятий і Син чоловічий,
14И као што Мојсије подиже змију у пустињи, тако треба Син човечији да се подигне.
15щоб кожний віруючий в Него не погиб, а мав життє вічнє.
15Да ниједан који Га верује не погине, него да има живот вечни:
16Так бо полюбив Бог сьвіт, що Сина свого єдинородного дав, щоб кожен, віруючий в Него, не погиб, а мав життє вічнє.
16Јер Богу тако омиле свет да је и Сина свог Јединородног дао, да ниједан који Га верује не погине, него да има живот вечни.
17Бо не післав Бог Сина свого на сьвіт, щоб осудив сьвіт, а щоб спас ся Ним сьвіт.
17Јер Бог не посла Сина свог на свет да суди свету, него да се свет спасе кроза Њ.
18Хто вірує в Него, не осудить ся; хто ж не вірує, уже осуджений; бо не вірував у ймя єдинородного Сина Божого.
18Који Њега верује не суди му се, а који не верује већ је осуђен, јер не верова у име Јединородног Сина Божијег.
19Сей же єсть суд, що сьвітло прийшло на сьвіт, а полюбили люде темряву більше нїж сьвітло; були бо лихі їх учинки.
19А суд је овај што видело дође на свет, и људима омиле већма тама неголи видело; јер њихова дела беху зла.
20Кожен бо, хто чинить лихе, ненавидить сьвітло, й не йде до сьвітла, щоб не зганено вчинків його.
20Јер сваки који зло чини мрзи на на видело и не иде к виделу да не покарају дела његова, јер су зла.
21Хто ж робить правду, йде до сьвітла, щоб виявились його вчинки, бо в Бозї роблені.
21А ко истину чини иде к виделу, да се виде дела његова, јер су у Богу учињена.
22Після сього пійшов Ісус і ученики Його в Юдейську землю; і там пробував з ними, й хрестив.
22А потом дође Исус и ученици Његови у јудејску земљу, и онде живљаше с њима и крштаваше.
23Хрестив же й Йоан у Єнонї поблизу Салима, бо води було там багато; й приходили, й хрестились.
23А Јован крштаваше у Енону близу Салима, јер онде беше много воде; и долажаху те их крштаваше.
24Ще бо не вкинуто в темницю Йоана.
24Јер још не беше Јован бачен у тамницу.
25Постало ж змаганнє в учеників Йоанових з Жидами про очищеннє.
25Тада постаде распра међу ученицима Јовановим и Јеврејима око чишћења.
26І прийшли вони до Йоана, й казали йому: Рави, той що був з тобою за Йорданом, котрому сьвідкував єси, ось сей хрестить і всї йдуть до Него.
26И дођоше к Јовану и рекоше му: Рави! Онај што беше с тобом преко Јордана, за кога си ти сведочио, ево он крштава, и сви иду к њему.
27Озвавсь Йоан і рече: Не може чоловік прийняти нїчого, коли не буде дано йому з неба.
27Јован одговори и рече: Не може човек ништа примити ако му не буде дано с неба.
28Самі ви менї сьвідкуєте, що я казав: Я не Христос, а що я посланий перед Ним.
28Ви сами мени сведочите да рекох: Ја нисам Христос, него сам послан пред Њим.
29Хто має заручену, той жених; а друг жениха, стоячи й слухаючи його, радощами радуєть ся голосу жениха; ся оце радість моя сповнилась.
29Ко има невесту женик је, а пријатељ жеников стоји и слуша га, и радошћу радује се гласу жениковом. Ова дакле радост моја испуни се.
30Той мусить рости, я ж малїти.
30Онај треба да расте, а ја да се умањујем.
31Хто звиш гряде, той над усїма; хто від землї, той від землї, і від землї говорить; хто з неба гряде, той над усїма.
31Који одозго долази над свима је; који је са земље од земље је, и говори од земље; који долази с неба над свима је.
32І що бачив і чув, про те й сьвідкує; і сьвідкування Його нїхто не приймає.
32И шта виде и чу оно сведочи; и сведочанство Његово нико не прима.
33Хто прийняв сьвідкуваннє Його, той ствердив, що Бог правдивий.
33Који прими Његово сведочанство, потврди да је Бог истинит.
34Кого бо післав Бог, той слова Божі говорить; бо не мірою дає Бог Духа.
34Јер кога Бог посла, онај речи Божије говори: јер Бог Духа не даје на меру.
35Отець любить Сина, і все дав у руки Йому.
35Јер Отац љуби Сина, и све даде у руке Његове.
36Хто вірує в Сина, той має вічне життє; а хто не вірує Синові, не бачити ме життя, а гнїв Божий пробуває на йому.
36Ко верује Сина, има живот вечни; а ко не верује Сина, неће видети живот, него гнев Божји остаје на њему.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.