Lucas 22
Petrus Canisius Bible, 1939 (De Heilige Schrift)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Intussen begon het feest der ongedesemde broden te naderen, dat Pasen heet.
1Приближаваше се пак празник пријесних хлебова који се зове пасха.
2En de opperpriesters en schriftgeleerden zochten naar een middel, om Hem te doden; want ze waren bang voor het volk.
2И гледаху главари свештенички и књижевници како би Га убили; али се бојаху народа.
3Toen voer de satan in Judas, Iskáriot geheten, een van het twaalftal;
3А сотона уђе у Јуду, који се зваше Искариот, и који беше један од дванаесторице.
4en hij ging met de opperpriesters en bevelhebbers overleggen, hoe hij Hem aan hen zou overleveren.
4И отишавши говори с главарима свештеничким и са старешинама како ће им Га издати.
5Ze waren verheugd, en kwamen overeen, hem geld te geven.
5И они се обрадоваше, и уговорише да му даду новце.
6Hij stemde toe, en zocht dus naar een gelegenheid, om Hem zonder volksoploop aan hen over te leveren.
6И он се обрече, и тражаше згодно време да им Га преда тајно од народа.
7Toen nu de dag der ongedesemde broden was gekomen, waarop het Pascha moest worden geofferd,
7А дође дан пресних хлебова у који требаше клати пасху;
8stuurde Hij Petrus en Johannes heen, en zeide: Gaat voor ons het paasmaal bereiden, opdat we het eten.
8и посла Петра и Јована рекавши: Идите уготовите нам пасху да једемо.
9Ze zeiden Hem: Waar wilt Gij, dat we het bereiden?
9А ови Му рекоше: Где хоћеш да уготовимо?
10Hij zei hun: Zie, als gij de stad binnengaat, zult gij een man tegenkomen, die een kruik water draagt; volgt hem in het huis, waar hij ingaat,
10А Он им рече: Ето кад уђете у град, срешће вас човек који носи воду у крчагу; идите за њим у кућу у коју он уђе,
11en zegt tot den heer des huizes: De Meester zegt u: Waar is de zaal, waar Ik met mijn leerlingen het paasmaal kan houden?
11и кажите домаћину: Учитељ вели: где је гостионица где ћу јести пасху с ученицима својим?
12En hij zal u een grote opperzaal aanwijzen, van alles voorzien; maakt daar alles gereed.
12И он ће вам показати велику собу прострту; онде уготовите.
13Ze gingen heen, en vonden het, zoals Hij het hun had gezegd; en ze maakten het paasmaal gereed.
13А они отидоше и нађоше као што им каза; и уготовише пасху.
14Op de vastgestelde tijd ging Hij aanliggen aan tafel, en de twaalf apostelen met Hem.
14И кад дође час, седе за трпезу, и дванаест апостола с Њим.
15En Hij sprak tot hen: Vurig heb Ik verlangd, eer Ik ga lijden, dit paasmaal met u te eten.
15И рече им: Врло сам желео да ову пасху једем с вама пре него пострадам;
16Want Ik zeg u, dat Ik het niet meer zal eten, vóór het zijn vervulling bereikt in het koninkrijk Gods.
16јер вам кажем да је одселе нећу јести док се не сврши у царству Божијем.
17Toen nam Hij een kelk, sprak het dankgebed uit, en zeide: Neemt en verdeelt hem onder elkander.
17И узевши чашу даде хвалу, и рече: Узмите је и разделите међу собом;
18Want Ik zeg u: Van nu af aan zal Ik de vrucht van de wijnstok niet meer drinken, totdat het koninkrijk Gods is gekomen.
18јер вам кажем да нећу пити од рода виноградског док не дође царство Божије.
19Toen nam Hij brood, sprak een dankgebed uit, brak het, gaf het hun, en sprak: Dit is mijn lichaam, dat voor u wordt overgeleverd; doet dit tot mijne gedachtenis.
19И узевши хлеб даде хвалу, и преломивши га даде им говорећи: Ово је тело моје које се даје за вас; ово чините за мој спомен.
20Zo ook de kelk, na het avondmaal; en Hij sprak: Deze kelk is het Nieuwe Verbond in mijn bloed, dat voor u wordt vergoten.
20А тако и чашу по вечери, говорећи: Ова је чаша нови завет мојом крви која се за вас пролива.
21Zie, de hand van hem, die Mij verraadt, is met Mij op de tafel.
21Али ево рука издајника мог са мном је на трпези.
22De Mensenzoon gaat wel heen, zoals het is vastgesteld; maar wee dien mens, door wien Hij wordt verraden.
22И Син човечији, дакле, иде као што је уређено; али тешко човеку ономе који Га издаје!
23Toen begonnen ze onder elkander te vragen, wie van hen het toch zijn kon, die dat zou doen.
23И они сташе тражити међу собом који би, дакле, од њих био који ће то учинити.
24Nog ontstond er een twist onder hen, wie van hen als de eerste gold.
24А поста и препирање међу њима који би се држао међу њима да је највећи.
25Maar Hij zeide hun: De koningen der volken heersen over hen, en die het gezag over hen voeren, laten zich weldoeners noemen.
25А Он им рече: Цареви народни владају народом, а који њиме управљају, зову се добротвори.
26Zo moet het niet zijn onder u; maar de grootste onder u moet als de jongste zijn, en wie aan het hoofd staat, als een die dient!
26Али ви немојте тако; него који је највећи међу вама нека буде као најмањи, и који је старешина нека буде као слуга.
27Wie toch is groter: hij die aan tafel ligt, of hij die bedient? Is het niet, die aan tafel ligt? Welnu, Ik ben onder u als de dienaar.
27Јер који је већи, који седи за трпезом или који служи? Није ли онај који седи за трпезом? А ја сам међу вама као слуга.
28Gij zijt Mij trouw gebleven bij mijn beproevingen.
28А ви сте они који сте се одржали са мном у мојим напастима.
29Daarom verleen Ik u het koninkrijk, zoals mijn Vader het Mij heeft verleend:
29И ја остављам вама царство као што је Отац мој мени оставио:
30dat gij in mijn koninkrijk aan mijn tafel moogt eten en drinken, en op tronen moogt zetelen, om de twaalf stammen van Israël te oordelen.
30Да једете и пијете за трпезом мојом у царству мом, и да седите на престолима и судите над дванаест колена Израиљевих.
31Simon, Simon, zie, de satan heeft u allen willen ziften als tarwe.
31Рече пак Господ: Симоне! Симоне! Ево вас иште сотона да би вас чинио као пшеницу.
32Maar Ik heb voor u gebeden, dat uw geloof niet zou bezwijken; en gij, wanneer ge u bekeerd hebt, bevestig dan uw broeders.
32А ја се молих за тебе да твоја вера не престане; и ти кад год обративши се утврди браћу своју.
33Hij zei Hem: Heer, ik ben bereid, met U zelfs kerker en dood in te gaan.
33А он Му рече: Господе! С Тобом готов сам и у тамницу и на смрт ићи.
34Maar Hij sprak: Ik zeg u, Petrus, de haan zal heden niet kraaien, voordat ge driemaal geloochend hebt, Mij te kennen.
34А Он рече: Кажем ти, Петре! Данас неће запевати петао док се трипут не одрекнеш да ме познајеш.
35Nog sprak Hij tot hen: Toen Ik u uitzond zonder beurs en reiszak en sandalen, heeft het u toen aan iets ontbroken? Ze zeiden: Aan niets.
35И рече им: Кад вас послах без кесе и без торбе и без обуће, еда вам шта недостаде? А они рекоше: Ништа.
36Hij ging voort: Maar nu, wie een beurs heeft, moet ze meenemen, en ook zijn reiszak; en wie geen zwaard heeft, moet zijn mantel verkopen en er een kopen.
36А Он им рече: Али сад који има кесу нека је узме, тако и торбу; а који нема нека прода хаљину своју и купи нож.
37Want Ik zeg u: Ook dit Schriftwoord moet aan Mij worden vervuld: “En Hij is onder de misdadigers gerekend”. Ja, wat over Mij is gezegd, is zijn vervulling nabij.
37Јер вам кажем да још и ово треба на мени да се изврши што стоји у писму: И међу злочинце метнуше Га. Јер шта је писано за мене, свршује се.
38Ze zeiden: Heer, zie, hier zijn twee zwaarden. Hij zei hun: Genoeg.
38А они рекоше: Господе! Ево овде два ножа. А Он им рече: Доста је.
39Nu ging Hij naar buiten, en begaf Zich volgens gewoonte naar de Olijfberg; ook zijn leerlingen gingen met Hem mee.
39И изишавши отиде по обичају на гору маслинску; а за Њим отидоше ученици Његови.
40Daar aangekomen, sprak Hij tot hen: Bidt, dat gij niet in bekoring komt.
40А кад дође на место рече им: Молите се Богу да не паднете у напаст.
41Hij verwijderde Zich van hen ongeveer een steenworp ver, viel op zijn knieën neer,
41И сам одступи од њих како се може каменом добацити, и клекнувши на колена мољаше се Богу
42en bad: Vader, indien het uw wil is, neem deze kelk van Mij weg. Neen, niet mijn wil geschiede, maar de uwe.
42говорећи: Оче! Кад би хтео да пронесеш ову чашу мимо мене! Али не моја воља него Твоја да буде.
43Toen verscheen Hem een engel uit de hemel, die Hem sterkte.
43А анђео Му се јави с неба, и крепи Га.
44En door doodsangst bevangen, bad Hij nog vuriger, en zijn zweet droop als bloeddruppels neer op de grond.
44И будући у борењу, мољаше се боље; зној пак Његов беше као капље крви које капаху на земљу.
45Toen Hij opstond van zijn gebed, en naar de leerlingen ging, vond Hij ze van droefheid in slaap.
45И уставши од молитве дође к ученицима својим, и нађе их, а они спавају од жалости,
46Hij zeide hun: Hoe kunt gij slapen? Staat op, en bidt, dat gij niet in bekoring komt.
46и рече им: Што спавате? Устаните, молите се Богу да не паднете у напаст.
47Terwijl Hij nog sprak, zie daar kwam een bende aan; en één van de twaalf, Judas genaamd, ging voor hen uit, en trad op Jesus toe, om Hem te kussen.
47Док Он још пак говораше, гле, народ и један од дванаесторице, који се зваше Јуда, иђаше пред њима, и приступи к Исусу да Га целива. Јер им он беше дао знак: Кога целивам онај је.
48Jesus zei hem: Judas, verraadt ge den Mensenzoon met een kus?
48А Исус му рече: Јуда! Зар целивом издајеш Сина човечијег?
49Toen zij, die bij Hem waren, zagen wat er gebeuren ging, zeiden ze Hem: Heer, willen we met het zwaard er op inslaan?
49А кад они што беху с Њим видеше шта ће бити, рекоше Му: Господе, да бијемо ножем?
50En één van hen trof den knecht van den hogepriester, en sloeg hem het rechteroor af.
50И удари један од њих слугу поглавара свештеничког, и одсече му десно ухо.
51Maar Jesus gaf ten antwoord: Houdt op; genoeg! Hij raakte het oor aan, en genas het.
51А Исус одговарајући рече: Оставите то. И дохвативши се до уха његовог исцели га.
52Nu sprak Jesus tot de opperpriesters, de bevelhebbers van de tempel en de oudsten, die op Hem waren afgekomen: Gij zijt uitgetrokken als tegen een rover, met zwaarden en stokken.
52А главарима свештеничким и војводама црквеним и старешинама који беху дошли на Њ рече Исус: Зар као на хајдука изиђосте с ножевима и кољем да ме ухватите?
53Dag aan dag was Ik bij u in de tempel, en gij hebt geen hand naar Mij uitgestoken. Maar dit is uw uur, en dit is de macht der duisternis.
53Сваки дан био сам с вама у цркви и не дигосте руку на мене; али је сад ваш час и област таме.
54Toen namen ze Hem gevangen, en voerden Hem weg naar het huis van den hogepriester, terwijl Petrus van verre bleef volgen.
54А кад Га ухватише, одведоше Га и уведоше у двор поглавара свештеничког. А Петар иђаше за Њим издалека.
55Toen ze nu op de binnenhof vuur hadden ontstoken, en er omheen waren gaan zitten, nam ook Petrus onder hen plaats.
55А кад они наложише огањ насред двора и сеђаху заједно, и Петар сеђаше међу њима.
56Een der dienstmeisjes zag hem in het licht zitten; ze keek hem aan, en zeide: Ook deze hier was bij Hem.
56Видевши га, пак, једна слушкиња где седи код огња, и погледавши на њ рече: и овај беше с њим.
57Maar hij loochende het, en sprak: Vrouw, ik ken Hem niet.
57А он Га се одрече говорећи: Жено! Не познајем га.
58Kort daarop zag hem iemand anders, en zeide: Ook gij zijt een van hen. Maar Petrus sprak: Neen man; dat ben ik niet.
58И мало затим, виде га други и рече: и ти си од њих. А Петар рече: Човече! Нисам.
59Ongeveer een uur later verzekerde een ander: Ja toch; ook deze hier was met Hem; want ook hij is een Galileër.
59И пошто прође око једног сахата, други неко потврђиваше говорећи: Заиста и овај беше с њим; јер је Галилејац.
60Petrus sprak: Man, ik begrijp niet, wat ge zegt. Op hetzelfde ogenblik, terwijl hij nog sprak, kraaide een haan.
60А Петар рече: Човече! Не знам шта говориш. И одмах док он још говораше запева петао.
61En de Heer keerde Zich om, en zag Petrus aan. Toen dacht Petrus aan het woord van den Heer, en hoe Hij hem had gezegd: Eer de haan kraait, zult ge Mij driemaal verloochenen.
61И обазревши се Господ погледа на Петра, и Петар се опомену речи Господње како му рече: Пре него петао запева одрећи ћеш ме се трипут.
62En hij ging naar buiten, en weende bitter.
62И изишавши напоље плака горко.
63De mannen, die Jesus bewaakten, bespotten en mishandelden Hem:
63А људи који држаху Исуса ругаху Му се, и бијаху Га.
64ze blinddoekten Hem, en vroegen Hem dan: Profeteer, wie U geslagen heeft?
64И покривши Га, бијаху Га по образу и питаху Га говорећи: Прореци ко Те удари?
65En ze beten Hem veel andere scheldwoorden toe.
65И друге многе хуле говораху на Њ.
66Toen het dag was geworden, kwam de Raad van het volk, opperpriesters en schriftgeleerden bijeen; ze lieten Hem voor hun rechtbank brengen, en zeiden: Zo Gij de Christus zijt, zeg het ons dan.
66И кад свану, сабраше се старешине народне и главари свештенички и књижевници, и одведоше Га у свој суд
67Hij sprak tot hen: Wanneer Ik u iets zeg, gelooft gij het niet;
67говорећи: Јеси ли ти Христос? Кажи нам. А Он им рече: Ако вам и кажем, нећете веровати.
68en wanneer Ik u iets vraag, dan antwoordt gij niet.
68А ако вас и запитам, нећете ми одговорити, нити ћете ме пустити.
69Maar van nu af aan zal de Mensenzoon zijn gezeten aan de rechterhand van de kracht Gods.
69Одселе ће Син човечији седити с десне стране силе Божије.
70Nu zeiden allen: Gij zijt dus de Zoon van God? Hij sprak tot hen: Gij zegt het; Ik ben het.
70Сви пак рекоше: Ти ли си дакле син Божји? А Он им рече: Ви кажете да сам ја.
71Toen zeiden ze: Wat hebben we nog getuigenis nodig? We hebben het zelf uit zijn eigen mond gehoord.
71А они рекоше: Шта нам требају више сведочанства? Јер сами чусмо из уста његових.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.