Luka 22
Asang Khongca Bible (Eastern Khumi Chin, 2019)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Misong loih angmathaih poih, tiah kawk ih, taeh thuh ai ih takaw caakhaih poih loe zoi boeh.
1Приближаваше се пак празник пријесних хлебова који се зове пасха.
2Kalen koek qaima hoi ca tarik kaminawk mah kaminawk zit o pongah, anih hum thaihaih loklam to pakrong o.
2И гледаху главари свештенички и књижевници како би Га убили; али се бојаху народа.
3To naah kami hatlai hnetto thungah kathum Iskariot, tiah ahmin kaom Judah ih palung thungah Setan akunh.
3А сотона уђе у Јуду, који се зваше Искариот, и који беше један од дванаесторице.
4Juda loe kalen koek qaima hoi tempul ukkung angraengnawk khaeah caeh moe, nihcae khaeah Jesu angphat taakhaih loklam to a dueng.
4И отишавши говори с главарима свештеничким и са старешинама како ће им Га издати.
5Nihcae loe poeknawm o moe, anih to phoisa paek hanah palungdue o.
5И они се обрадоваше, и уговорише да му даду новце.
6Nihcae khaeah lokkamhaih sak pacoengah, paroeai kaminawk om ai naah, nihcae khaeah Jesu paek thaihaih loklam to pakrong.
6И он се обрече, и тражаше згодно време да им Га преда тајно од народа.
7Taeh thuh ai ih takaw caakhaih poih phak naah loe, tuucaa to boh han angaih.
7А дође дан пресних хлебова у који требаше клати пасху;
8To naah anih mah Piter hoi Johan khaeah, Caeh hoih loe, a caak o hanah, misong loih angmathaih poih to sah hoih, tiah a naa.
8и посла Петра и Јована рекавши: Идите уготовите нам пасху да једемо.
9Nihnik mah anih khaeah, Naa ah maw saksak han na koeh? tiah a dueng hoi.
9А ови Му рекоше: Где хоћеш да уготовимо?
10Anih mah nihnik khaeah, Khenah, vangpui thung na kun hoi naah, tuidok hanah tuidue kasin kami maeto na hnu hoi tih; anih akunhaih im ah caeh hoih.
10А Он им рече: Ето кад уђете у град, срешће вас човек који носи воду у крчагу; идите за њим у кућу у коју он уђе,
11Im tawnkung khaeah, Patukkung mah, ka hnukbang kaminawk hoi misong loihaih poih sak hanah ahmuen naa ah maw oh? tiah ang duengsak, tiah thui paeh.
11и кажите домаћину: Учитељ вели: где је гостионица где ћу јести пасху с ученицима својим?
12To naah anih mah pathoep tangcae, kalen parai im ranui asom to na patuek tih, to ah duembuh caakhaih poih to sah hoih, tiah a naa.
12И он ће вам показати велику собу прострту; онде уготовите.
13Nihnik caeh hoi naah, anih mah thuih ih lok baktih toengah a hnuk hoi: to ah misong loihaih poih to a sak hoi.
13А они отидоше и нађоше као што им каза; и уготовише пасху.
14Atue phak naah anih loe, a hnukbang kaminawk hoi nawnto buhcaak hanah anghnut.
14И кад дође час, седе за трпезу, и дванаест апостола с Њим.
15Anih mah nihcae khaeah, Patang ka khang ai naah hae taeh thuh ai ih takaw hae nangcae hoi nawnto caak han ka koeh.
15И рече им: Врло сам желео да ову пасху једем с вама пре него пострадам;
16Kang thuih o, Sithaw prae ah akoephaih om ai karoek to, hae buh hae ka caa mak ai boeh, tiah a naa.
16јер вам кажем да је одселе нећу јести док се не сврши у царству Божијем.
17Anih mah boengloeng to lak moe, oephaih lawk a thuih, Hae hae la oh loe, amzet oh:
17И узевши чашу даде хвалу, и рече: Узмите је и разделите међу собом;
18kang thuih o, Sithaw mah siangpahrang ah ukhaih prae angzo ai karoek to, misurtui ka nae mak ai boeh, tiah a naa.
18јер вам кажем да нећу пити од рода виноградског док не дође царство Божије.
19Takaw to a lak, oephaih lawkthuih pacoengah, a aeh moe, nihcae khaeah paek, Hae loe nangcae han paek ih ka takpum ah oh: kai nang panoek o poe hanah hae tiah sah oh, tiah a naa.
19И узевши хлеб даде хвалу, и преломивши га даде им говорећи: Ово је тело моје које се даје за вас; ово чините за мој спомен.
20To baktih toengah takaw a caak o pacoengah, Boengloeng to a lak moe, Hae boengloeng loe nangcae han kalong, ka thii hoiah sak ih lokkamhaih kangtha ah oh.
20А тако и чашу по вечери, говорећи: Ова је чаша нови завет мојом крви која се за вас пролива.
21Toe khenah, kai angphat taak han kami ih ban loe kai hoi nawnto caboi nuiah oh.
21Али ево рука издајника мог са мном је на трпези.
22Kami Capa loe lok khaeh tangcae baktih toengah ni caeh tih: toe anih angphat taak kami loe khosak bing! tiah a naa.
22И Син човечији, дакле, иде као што је уређено; али тешко човеку ономе који Га издаје!
23Mi mah maw hae baktih hmuen hae sah tih, tiah maeto hoi maeto ang dueng o.
23И они сташе тражити међу собом који би, дакле, од њих био који ће то учинити.
24Mi maw kalen koekah om tih, tiah maeto hoi maeto lok angaekhaih doeh angmacae thungah oh.
24А поста и препирање међу њима који би се држао међу њима да је највећи.
25Anih mah nihcae khaeah, Gentel siangpahrangnawk loe kaminawk nuiah ukhaih akaa to tawnh o; kaminawk nuiah akaa tawn kaminawk to khenzawnkung, tiah kawk o.
25А Он им рече: Цареви народни владају народом, а који њиме управљају, зову се добротвори.
26Toe nangcae loe to tiah om o hmah: nangcae thung ih kalen koek loe kanawk kue baktiah om nasoe; kalen koek loe toksahkung ah om nasoe.
26Али ви немојте тако; него који је највећи међу вама нека буде као најмањи, и који је старешина нека буде као слуга.
27Buhcaak han anghnu kami maw kalen kue, to tih ai boeh loe buh paek kami? Buhcaak han anghnu kami to len kue na ai maw? Toe kai loe nangcae thungah buh paek kami ah ni ka oh.
27Јер који је већи, који седи за трпезом или који служи? Није ли онај који седи за трпезом? А ја сам међу вама као слуга.
28Pacuekhaih ka tongh naah, nangcae loe ka taengah om poe kami ah na oh o.
28А ви сте они који сте се одржали са мном у мојим напастима.
29Siangpahrang ah Ka ukhaih prae caboi pongah buh na caak o moe, na naek o pacoengah, angraeng tangkhang nuiah anghnut moe, Israel acaeng hatlai hnettonawk lok na caek o thai hanah; Pa mah siangpahrang ah ukhaih prae maeto ang paek baktih toengah, nangcae han doeh ukhaih prae maeto kang paek o.
29И ја остављам вама царство као што је Отац мој мени оставио:
no verse 30 in this text
30Да једете и пијете за трпезом мојом у царству мом, и да седите на престолима и судите над дванаест колена Израиљевих.
31Angraeng mah, Simon, Simon, khenah, Nang loe Setan mah cang paset baktiah paset hanah koeh:
31Рече пак Господ: Симоне! Симоне! Ево вас иште сотона да би вас чинио као пшеницу.
32toe na tanghaih amtimh han ai ah lawk kang thuih pae: nam laem let naah, nam nawkamyanawk to thapaek ah, tiah a naa.
32А ја се молих за тебе да твоја вера не престане; и ти кад год обративши се утврди браћу своју.
33Toe anih mah Jesu khaeah, Angraeng, thongkrak moe, duek han om cadoeh, nang hoi nawnto caeh hanah kam sakcoek boeh, tiah a naa.
33А он Му рече: Господе! С Тобом готов сам и у тамницу и на смрт ићи.
34Anih mah, Piter, kang thuih, vaihni aakhong ai naah, kang panoek ai, tiah vai thumto kai nang phat taak tih, tiah a naa.
34А Он рече: Кажем ти, Петре! Данас неће запевати петао док се трипут не одрекнеш да ме познајеш.
35Anih mah nihcae khaeah, phoisa bawm, pasah hoi khokpanai sin ai ah kang patoeh o naah, kavawt kami na oh o maw? tiah a naa. To naah nihcae mah, Om ai tiah, a naa o.
35И рече им: Кад вас послах без кесе и без торбе и без обуће, еда вам шта недостаде? А они рекоше: Ништа.
36Anih mah nihcae khaeah, Toe vaihi loe phoisa bawm tawn kami mah phoisa bawm to sin nasoe, to tiah pasah tawn kami mah doeh, pasah to sin nasoe: sumsen tawn ai kami loe a khukbuen to zaw nasoe loe, qan nasoe.
36А Он им рече: Али сад који има кесу нека је узме, тако и торбу; а који нема нека прода хаљину своју и купи нож.
37Kang thuih o, Anih loe kazae kaminawk hoi kroek o hmaek, tiah tarik ih lok to ka nuiah akoep han oh: kai kawng tarik ih hmuen loe boeng boeh, tiah a naa.
37Јер вам кажем да још и ово треба на мени да се изврши што стоји у писму: И међу злочинце метнуше Га. Јер шта је писано за мене, свршује се.
38A hnukbang kaminawk mah, khenah, Angraeng, haeah sumsen hnetto oh, tiah a naa o. Anih mah nihcae khaeah, Khawt boeh, tiah a naa.
38А они рекоше: Господе! Ево овде два ножа. А Он им рече: Доста је.
39A caehzong baktih toengah, anih loe Olive mae ah caeh; a hnukbang kaminawk doeh anih hnukah bang o toeng.
39И изишавши отиде по обичају на гору маслинску; а за Њим отидоше ученици Његови.
40To ahmuen to a phak o naah, anih mah nihcae khaeah, Pacuekhaih thungah na kun o han ai ah lawkthui oh, tiah a naa.
40А кад дође на место рече им: Молите се Богу да не паднете у напаст.
41Anih loe thlung hoi vah moe, phak ih ahmuen setto kangthla ah caeh moe, khokkhu cang krawn hoiah lawkthuih,
41И сам одступи од њих како се може каменом добацити, и клекнувши на колена мољаше се Богу
42Pa, na koeh nahaeloe, hae boengloeng hae kai khae hoiah takhoe ving ah: toe ka koehhaih baktih na ai ah, na koehhaih baktiah om nasoe, tiah a naa.
42говорећи: Оче! Кад би хтео да пронесеш ову чашу мимо мене! Али не моја воља него Твоја да буде.
43To naah van hoiah van kami maeto anih khaeah amtueng pae moe, Anih to thapaek.
43А анђео Му се јави с неба, и крепи Га.
44Anih loe paroeai kana pauephaih hoiah oh moe, palungthin tang hoi lawk a thuih: to pacoengah anih ih angsatui loe athii baktiah long ah ca.
44И будући у борењу, мољаше се боље; зној пак Његов беше као капље крви које капаху на земљу.
45Lawk a thuih pacoengah angthawk moe, a hnukbang kaminawk khaeah caeh, to naah palungset hoiah ka-iip nihcae to a hnuk,
45И уставши од молитве дође к ученицима својим, и нађе их, а они спавају од жалости,
46Anih mah nihcae khaeah, Tikhoe na iih o loe? Angthawk oh loe, lawkthui oh, to tih ai nahaeloe pacuekhaih thungah na kun o moeng tih, tiah a naa.
46и рече им: Што спавате? Устаните, молите се Богу да не паднете у напаст.
47Lawk a thuih li naah, khenah, paroeai kaminawk angzoh o, kami hatlai hnetto thungah Judah, tiah kawk ih kami loe nihcae hma ah caeh moe, Jesu to mok hanah a taengah anghnaih.
47Док Он још пак говораше, гле, народ и један од дванаесторице, који се зваше Јуда, иђаше пред њима, и приступи к Исусу да Га целива. Јер им он беше дао знак: Кога целивам онај је.
48Toe Jesu mah anih khaeah, Judah, mokhaih hoiah maw Kami Capa to nang phat taak? tiah a naa.
48А Исус му рече: Јуда! Зар целивом издајеш Сина човечијег?
49A taengah kaom kaminawk mah hnuk o naah, anih khaeah, Angraeng, sumsen hoi takroek o si maw? tiah a naa o.
49А кад они што беху с Њим видеше шта ће бити, рекоше Му: Господе, да бијемо ножем?
50Nihcae thung ih maeto mah kalen koek qaima tamna ih, bantang naa to takroek pae pat.
50И удари један од њих слугу поглавара свештеничког, и одсече му десно ухо.
51Jesu mah, Khawt boeh, tiah a naa. Anih mah to kami ih naa to sui pae moe, anih to ngan a tuisak.
51А Исус одговарајући рече: Оставите то. И дохвативши се до уха његовог исцели га.
52To pacoengah Jesu mah anih khaeah angzo kalen koek qaima, tempul khenzawnkung angraengnawk hoi kacoehtanawk khaeah, Kamqu naeh han ih baktiah maw, sumsen hoi thingboeng hoiah nang zoh o?
52А главарима свештеничким и војводама црквеним и старешинама који беху дошли на Њ рече Исус: Зар као на хајдука изиђосте с ножевима и кољем да ме ухватите?
53Ni thokkruek nangcae hoi nawnto tempul thungah ka oh naah loe nang naeh o ai bae: toe hae loe khoving thacakhaih hoi nangcae ih atue roe boeh ni, tiah a naa.
53Сваки дан био сам с вама у цркви и не дигосте руку на мене; али је сад ваш час и област таме.
54Anih to naeh o moe, kalen koek qaima im ah caeh o haih. Toe Piter loe kangthla hoiah patom.
54А кад Га ухватише, одведоше Га и уведоше у двор поглавара свештеничког. А Петар иђаше за Њим издалека.
55Nihcae loe impui thungah nawnto anghnut o moe, hmai angawt o; to naah Piter doeh nihcae salakah anghnut toeng.
55А кад они наложише огањ насред двора и сеђаху заједно, и Петар сеђаше међу њима.
56Anih hmai kungah anghnut naah, tamna nongpata maeto mah Piter to hnuk, mikhmai ah khet moe, Hae kami doeh Anih hoi nawnto kaom kami ni, tiah a naa.
56Видевши га, пак, једна слушкиња где седи код огња, и погледавши на њ рече: и овај беше с њим.
57Toe Piter mah Anih to angphat taak, Nongpata, Anih to ka panoek ai, tiah a naa.
57А он Га се одрече говорећи: Жено! Не познајем га.
58Nawnetta oh pacoengah kalah maeto mah anih to hnuk, Nang doeh nihcae thung ih kami maeto ah ni na oh toeng, tiah a naa. Piter mah, Kai loe nihcae thung ih kami na ai ni, tiah a naa.
58И мало затим, виде га други и рече: и ти си од њих. А Петар рече: Човече! Нисам.
59Atue maeto akra pacoengah, kalah kami maeto bae mah, Tangtang ni hae kami doeh Anih hoi nawnto kaom kami ah oh: anih loe Kalili kami ni, tiah a naa.
59И пошто прође око једног сахата, други неко потврђиваше говорећи: Заиста и овај беше с њим; јер је Галилејац.
60Piter mah, Na thuih ih lok to ka panoek ai, tiah a naa. Akra ai, anih lok thuih li naah, aakhong roep.
60А Петар рече: Човече! Не знам шта говориш. И одмах док он још говораше запева петао.
61Angraeng loe angqoi moe, Piter to khet. Angraeng mah anih khaeah, Aakhong ai naah, vai thumto kai nang phat taak tih, tiah thuih ih lok to Piter mah poek.
61И обазревши се Господ погледа на Петра, и Петар се опомену речи Господње како му рече: Пре него петао запева одрећи ћеш ме се трипут.
62To pongah Piter loe tasa bangah caeh moe, palungnat loiah qah.
62И изишавши напоље плака горко.
63Jesu naeh kaminawk mah, Anih to pahnui o thuih moe, boh o.
63А људи који држаху Исуса ругаху Му се, и бијаху Га.
64A mik to zaeng pae o khoep moe, mikhmai ah thong o, Nang bop kami loe mi maw? Thui ah, tiah a naa o.
64И покривши Га, бијаху Га по образу и питаху Га говорећи: Прореци ко Те удари?
65Kalah loknawk hoiah doeh Anih kasae to thuih o.
65И друге многе хуле говораху на Њ.
66Khodai naah loe, rangpui kacoehtanawk, kalen koek qaima hoi ca tarik kaminawk nawnto amkhueng o, lokcaek kaminawk hma ah anih to hoih o,
66И кад свану, сабраше се старешине народне и главари свештенички и књижевници, и одведоше Га у свој суд
67nang loe Kri maw, na thui ah, tiah a naa o. Anih mah nihcae khaeah, Kang thuih o cadoeh, na tang o mak ai:
67говорећи: Јеси ли ти Христос? Кажи нам. А Он им рече: Ако вам и кажем, нећете веровати.
68lok kang dueng o cadoeh, nang pathim o thai mak ai, kai doeh nang prawt o mak ai.
68А ако вас и запитам, нећете ми одговорити, нити ћете ме пустити.
69Vaihi hoi kamtong Kami Capa loe thacak Sithaw bantang bangah anghnu tih boeh, tiah a naa.
69Одселе ће Син човечији седити с десне стране силе Божије.
70To naah nihcae boih mah, To tih nahaeloe nang loe Sithaw Capa ah maw na oh? tiah a naa o. Anih mah nihcae khaeah, Kai loe na thuih o ih baktih toengah ka oh, tiah a naa.
70Сви пак рекоше: Ти ли си дакле син Божји? А Он им рече: Ви кажете да сам ја.
71To naah nihcae mah, Aicae han tih kalah hnukung maw angai vop? Angmah ih pakha hoi tacawt lok to a thaih o boih boeh hae loe, tiah a thuih o.
71А они рекоше: Шта нам требају више сведочанства? Јер сами чусмо из уста његових.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.